Koliko je Srbija zemlja sporta?

Da je Veljko boksovao umesto Nine, bilo bi još jedno zlato.

Kakva sportska nacija, prestanite da tripujete!

Mi smo realno bili prvaci svega sto se racuna kroz svoju istoriju,znamo da mozemo,ali te amplitude u mnogim sportovima su sada dole sto ne znaci da necemo iskociti tamo ili onamo,ipak pojedinacni sportovi zavise od zagrizenosti pojedinca,prva na pamet mi pada Monika Seles, zar je tata nije terao da u 5 ujutro udara lopticu o zid,pa je bila svetska,nas Novak je realno faca svetskog kalibra i dalje aktuelan bilo je tu jos igraca i igracica.Fudbal i kosarka pa imali smo toliko velikih uspeha nego se to sada zaboravi,bili smo sila u gimnastici,iskoke u atletici,veslanju,plivanju ,standardno dobri u streljastvu,iskoke u boksu sada tekvandou videcete da ce biti medalja u karateu jer uvek je bilo, pa skoro u rvanju.Pa bukvalno svuda i taj skejt da se zarekne neki kengur bilo bi,surf ili jedrenje znamo da mozemo, znamo da nam manje treba nego ostalima da uspemo imamo nadmetanje u krvi, a to nema svako.Kako uskladimo fizicku spremu i bezobrazluk tako i iskocimo sa medaljama.Svako ko se profesionalno bavi sportom,hvala mu ako to pretoci u to da bude nas ambasador,sport i kultura razaraju sve granice.

Као народ смо веома добре атлете, што доказујемо већ деценијама, али проблем је што се данас само деца родитеља који имају пара могу бавити спортом. Држава ништа не ради по питању младих спортских талената који немају финансијских средстава за напредовање. Па класичан пример немара државе је Новак Ђоковић. Кад је био јуниор одбијали су га у свим институцијама, па су његови родитељи улазили у дугове код зеленаша, распродавали све живо да би Новак успео. Е сад замислите шта је такве деце која једноставно немају ни толико новца колико су имали Новакови родитељи. Али су политичари први кад треба да се сликају са њима. Лицемери одвратни!

Много.

Zanimljiv i na činjenicama zasnovan tekst. Dobro je da sajt 021.rs povremeno piše o ozbiljnim sportskim temama, a ne samo da navodi rezultate takmičenja.

Trenutno smo po medaljama ako se to gleda a gleda se, u rangu Austrije i Indonezije. To što se ovdašnji mrzitelji doživljavaju kao građani nerazvijenog indonežanskog ostrva je samo njihov problem. Ne kažem da smo austrija ali smo tu gde smo i svaka čast svakom sportisti na trudu i zalaganju a termin sportska nacija je za zamlaćivanje.

Kao student Politehničkog instituta u Cirihu za oko 30 evra godišnje (asvz.ch) imam pravo kao student da se bavim sa preko 100 sportova u Cirihu i imam gomilu termina za tako nešto. Jedino što se doplaćuje jesu termini za tenis i za jedrenje.

Kao student osnovnih studija u Novom Sadu najjeftinija i najsličnija opcija tome bila je FitPass, članarina privatne firme koja je izlazila na nekih 30 evra mesečno. Državno ništa. Sem malog fudbala i nekih borilačkih sportova ne postoji nikakva promocija niti mogućnost sportskih aktivnosti za amatere.

Što si se bavio sportom do kraja osnovne bavio si se, posle toga si ili profesionalac ako hoćeš termine, ili moraš da se ubiješ na nađeš društvo i sportske aktivnosti.

Kada omladina ustane sama u 5 ujutru da trci, pliva, vezba , nebitno sta , tada je uspeh zagarantovan, posvecenost i rad. Infrastruktura se podrazumeva , ona je osnov da bi se ista i treniralo.
E sada uporedite gde smo i sta smo i na sta mi pucamo lovu, na kafane, kladionice, krpice i kola. Nemamo bazen u Novom Sadu ko ljudi, jedno djacko igraliste i to je to, na pola miliona ljudi. Brukamo se i lazemo oko toga da smo fenomen u sportu, jesmo, ali na olimpijadi u totalno nebitnim sportovima.

Koliko je Srbija zemlja? Pa onda tek slobodno dodavajte pitanja da li je zemlja sporta, zemlja kulture, zemlja prava, zemlja socijalne zaštite, zemlja nauke i tako redom...

Zemlja kriminala, korupcije, mafijaša. I glupih glasača.

Nikad nisam voleo to "sportska nacija" i smatrao obicnim zaludjivanjem naroda i skretanjem paznje sa bitnijih stvari. Individualni uspesi nisu moji a ako bih se ponosio tudjim uspesima samo zato sto su iste etnicke pripadnosti kao i ja onda bi bilo posteno i da osecam krivicu zbog zlocina koji su pojedini sunarodnici pocinili u ime Srba i srpstva. Radije bih da se mozemo pohvaliti vladavinom prava, pristojnim zivotnim standardom, ekoloskom svesnoscu, visokom procentu obrazovanih nego medaljama i trofejima pojedinaca.

manje i manje smo zemlja sporta,pogledajte bazicne discipline,gde smo po tom pitanju,individualno neko iskoci od sportista,ali je to mrsavo i slabasno ! divim se odbojkaskom sportu, kakve uspehe ostvaruju i mladje kategorije, otprilike kao u vreme vaterpolista u svim uzrastima od kadeta,juniora i seniora,gde se nije postavljalo pitanje ko je prvi,vec plasman od drugog mesta pa dalje...tesko mozemo ocekivati u buducnosti boljitak, ali mozda bi se nesto i promenilo,da su nasa "sigurna "tri zlata uspela u tokiju,jel sto veci uspeh i konstantni uspesi nasih sportista,pokrecu zamajac kod mladih tj dece za bavljenjem sportom

Madjarska je i pored diktature korumpirane vlasti veoma daleko od Srbije po mnogo cemu, pa tako i u pracenju novih stvari i u sportu. Razlika se vidi vec na granici, ko je bio video je gorku istinu. Mladji ne znaju da su do pre 30 godina nasi gradjani ismejavali zemlje Istocnog bloka. Sad se moze Srbija porediti sa Albanijom, ne racunam S. Makedoniju i BiH. To je rezultat nacionalizma i kvazipatriotizma.

Srbija je zamlja sirotinje, korupcije, kriminala i jeftine zabave.

Za sport treba rad i posvecenost i odricanje, pogotovo za vrhunske rezultate.

Daleko smo mi od sportske nacije. Za nas su slovenci nedosanjani san, koji se familijarno vikendima aktivni u prirodi.

Činjenice. Čiste kao suza.

Za sportiste reprezentativce zbog poznatih benefita Srbija je svetski eldorado,tako da su poceli strani sportisti da uzimaju nase drzavljanstvo,ne samo zenska kosarka.
Ali sta je sa ogromnom vecinom 99%ostalih sportista ,njihov trening,lecenje povreda,oprema ,pripreme... drzava ne daje dinar,u skolsku salu posle nastave moze da udje samo ako mu roditelji plate trening,iz sportske ambulante u domovima zdravlja sportisti su isterani i usmereni u privatne ordinacije na lecenje,za decu sportiste nema besplatnih priprema cak ni popust ne dobijaju.Znaci do uspesnog seniora se stize pored talenta i ako roditelji imaju dovoljno para za treninge,lecenje povreda,dodatne treninge,pripreme
Ko zna koliko talentovanih sportista ne stignu do seniora jer roditelji nemaju dovoljno para