U toku konkurs za vojvođanske naučnike: Ovi istraživači tvrde da su honorari za obiman posao smešni

Al' je kolega našao da se baca cenama od 2000e, ju ju ju. U Srbiji ne postoji laboratorija koja za termin elektronske mikroskopije traži više od 300e, jer je onda nekonkurentna. Odgovorno pišem ovaj podatak, jer do skoro sam radio u jednoj takvoj laboratoriji.

Su namenjeni za članove Biblioteke, što bi Radovan III rekao.

ako cemo iskreno, pravi naucnik ne bi ni radio ista u srbiji.

Sa druge strane, plate namenjene naučnicima po ovom konkursu su zaista skandalozno niske.
*****************************
To i jeste poenta cele ove bune, novac koje ce "istrazivaci" staviti u svoj dzep. Jer sem redovne plate na radnom mestu ( na fakultetu, institutu ili javnom preduzecu), tezgi koje odrade za drzavu ili privredu (naravno u redovno radno vreme za koje su placeni da recimo drze vezbe i predavanja na fakultetu) "istrazivaci" bi jos da stave kintu u dzep od njihovog "naucnog rada" koje najcesce taj naziv zasluzuje jer su ga "radili" ljudi koji rade na pozicijama naucnih radnika a opet u radno vreme u drzavnoj sluzbi za koje su placeni.

I tako jedan profesor sa Anglistike univerziteta u NS, sa 4 nastavna casa nedeljno tokom 8 meseci u godini dobija punu platu kao da radi 8 sati dnevno cele godine a za vreme za koje je placen radi redom, tezge koje dobija preko fakulteta (knjizevni prevodi, prevodi za drzavne orginale), svoje licne tezge (predavanja u drugim skolama i na drugim fakultetima, suluge prevodjenja), radi "istrazivanja" i pise "naucne radove" koje mu opet drzava placa. Sve u regularno placeno radno vreme.

A pri tome, 75% svih pozcija na fakultetima, javnim preduzecima i institutima je nasledno po rodjackoj ili zemljackoj liniji. Pravi naucnici su iz te drzave otisli odavno, oterao ih je nepotizam i grabez.

Sudeći po nekim doktorima nauka koji su stekli titule u novije vreme, ne treba mnogo očekivati od tog konkursa. Naučnike imamo, ali mnogi od njih odavno nisu u Srbiji.

Od tih para se ne može platiti open access za jedan pošten naučni rad, što je reda veličine od 500 do 2000 evra. Konkurs će biti kiselo grožđe za mnoge.

Molim Vas objavitemoj komentar o čemuje posai 021 da je Zoran Milošević do sada delio projekte ženi Igora Mirovića, pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu...

Bravo za Stjepovica! Samo jos nek objavi kolike su citiranosti predsednika i clanova STRUCNIH komisija koju cine prijatelji Zorana Milosevica. Neki za ceo zivot nemaju citiranost preko 15, a neki nemaju nijedan svetski rad u prethodnih 5 godina. I takvi ce da ocenjuju kvalitete projekata. A imenovao ih je licno Zoran Milosevic (sva su imena na sajtu sekretarijata, ali kod kratkorocnih projekata)

Sve to treba dati Tesanovicu, da razdeli ovaj Milosevic nema pojma!!!!

Наука од које нема користи, исто је што и лек који не лечи болесника. А многи научни радови делују као насликани леп хлеб, али он се не може јести.

Znam profesora sa gastronomije koji za te pare moze da ispece prase prste da polizes, posle kad ostanu samo kosti mogu njegovi asistenti da gataju!!!!!

A za motanje kablova 120.000 evra po radniku.

lupate kao otvoren prozor! Državni aparat podržava sve strano pa i g...o, njima procenti u džepove i održavanje na vlasti a "investitorima" naše pare kao subvencija. Mi imamo sjajne stručnjake, ko je po vama pre ove pošasti neoliberanog kappitalizma gradio mostove, puteve, brane, vodio procese proizvodnje po našim fabrikama, vodio banke - domaće, izvodio struju, zidao, proizvodio sa njive....?
naši ljudi, naša pamet.
Kad shvatite da smo kolonija i da nama stranci ne dozvoljavaju razvoj naših proizvoda biće vam sve jasnije.
Ako izuzmemo koje kave menadžere, politikologe, PR, i tako to opštu praksu i one sa kupljnim diplomama, da li imate predstavu koliko je teško završiti recimo bilo koji inženjerski fakultet? Znači mora da zna odlično matematiku, fiziku, pa onda brdo znanja iz oblasti u kojoj su specijalizovani. U današnje vreme svaki dipl inž. koristi bar jedan ili dva zahtevna softvera za koje je potrebna i informatička pismenost. E onda, licenca, pa onda master, i na kraju dr koje kod nas za inženjerske fakultete nisu ispod 5 godina. Da ne kažem da su dupčo teži uslovi za publikovanje radova u međunarodnim časopisima.
Razumem ja da se ovde cene samo neke trange frange strzke i one plaćene dobro - IT, mada ih više od pola imaju usko znanje onoga čime se bave.
Nadam se da ste svesni da svi naši inženjeri bez problema dobijaju poslove u struci u insotranstvu.

Ne vredi da učestvujete na konkursu, jer pare svakako dobijaju prijatelji pokrajinskog sekretara Zorana Miloševića.

Tacno je da postoji sistem bodovanja ali se postavlja pitanje i ko boduje? Ne bi bilo lose da 021 istrazi i na primer clanove strucne komisije koji boduju i ocenjuju prijave. Videcete da ima onih koji ne mogu ni A6 kategorija da budu a kao su stručni. Biotehnicke nauke, drustvene nauke, medicinske itd. Pogledajte... strucnjak do strucnjaka.

Samo trange frange, menadžeri, plaćena radna mesta-subvencije za strane investitore, franšize stranih banaka.
Mi smo kolonije ne zbog stranaca koje baš briga da li mi razvijamo svoju proizvodnju, svoje softvere. Mi smo kolonija zato što naši vlastodršci razmišljaju neoliberalno, mi smo svi vidjeni kao roblje i jeftina radna snaga.
Sem nekih 10% koji doprinose punjenju džepova vlasnika stranih preduzeća i franšiza stranih banaka.

Ne znam za druge, ali meni je 10.000 dinara mesecni honorar, za naucno istrazivacki rad, pljuvanje u lice doktorima i profesorima. Dakle, to je nesto sto treba da rade osim svog redovnog posla, sto sigurno zahteva mnogo vremena.
Predvidjam da ce se ljudi prijaviti, iz ocaja, i otaljati neki rad, cisto da se nesto objavi.
Znaci jos bacenih nasih para.

Mali vam honorari? Završili ste neke hemije, biologije, fizike, mućkate nešto po epruvetama. Pa niste u obavezi da ceo dan gledate u mobilni i gubite vid, ostavljajući komentar po naredbi iz Centralne otadžbinska napredne uprave, organizujete prevoz penzionera, pravljenje sendviča i još toliko toga. I kao male vam pare. Pa dođite onda kod nas, pa ćete videti kako se krvavo zarađuje.

Pretpostavljam da neka ustanova koja se bavi naukom ima u toku neke naučne projekte, i timove koji na tome rade, koje finansira sama ili uz pomoć drugih i da moze da koristi ova sredstva kao pomoć. Ako neki naučnici obrazju svoj tim i žele da isfinansiraju sve to iz ovi sredstava teško. Možda je program i napravljen tako da od njega nemaju koristi pojedinci. A što se tiče publikacije verujem da su u pravu kad kažu vrlo teško...

Drago mi je da je pokrajinski sekretarijat u konkurs uvrstio neke konkretnije kriterijume za bodovanje projekata tj. projektnog tima. Na ovo je nekoliko godina unazad ukazivala Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti, tražeći od sekretarijata da konkursi budu transparentniji. Prostor za ocenu samog projekta i dalje je podložan subjektivnosti, jer projekte ocenjuju stručne komisije koje obično imaju 3-4 člana i ne mogu pokriti sve naučne podoblasti. Daleko bolje bi bilo kada bi ove komisije samo određivale recenzente (kompetentne za datu naučnu temu). Nadam se da će projektni timovi bar dobiti recenzije po završetku konkursa.
Sa druge strane, plate namenjene naučnicima po ovom konkursu su zaista skandalozno niske. Kao i očekivanje da se objave po 2 rada na SCI listi već u drugoj godini projekta. Ovo mora da je smislio neko ko nikada nije ni objavljivao u referentnim časopisima, inače bi znali da nekada sam proces recenzije traje po 2 godine.
Nadam se da će pokrajinski sekretarijat komentare iznete u ovom tekstu shvatiti kao podsticaj da nešto promene na narednim konkursima.

A šta bi ti naučnici, leba bez motike? Malo je gospodi para. Jedino što umeju je da rade protivu SPC i propagiraju laži.

"Postavlja se pitanje, kojom magijom će projektni tim napraviti ideju i realizovati je u samo godinu dana za 5.000 evra, a da rezultati budu sigurno toliko dobri da mogu da publikuju dva rada godišnje? U suprotnom, ako to ne urade, moraju da vraćaju uložena sredstva (odakle?), a može se i prekinuti projekat. Iz ovoga se vidi da su autori konkursa naučno nepismeni, tj. da nemaju predstavu šta znači uraditi istraživanje, dobiti dobre rezultate, obraditi ih i upakovati u skladnu celinu dovoljno kvalitetnu da bude publikovana u časopisu sa SCI liste i to sve za godinu dana ili manje."

Konkurs je napisan za one koji znaju tu magiju i kako pakovati,
tipa Biosens i sinovi koji su nasledili tatine katedre i privatne firme kojima fakulteti plaćaju troškove. Muljaju sa milionima ali nisu gadljivi ni na siću,
a ostatak naučnika ćuti i nada se mrvicama sa stola, pa im je zato i tako kako je.

Kakvi su im projekti, to je i previse novca. Neka probaju privredi da ponude te projekte, odmah ce im biti jasno gde su. Dosta je bilo tog lazno naucnog pranja para.

Znaci bolje da gledaju negde napolju, gde ce imati bolje uslove. Ovde se vise daje para fiktivna udruzenja nego za naucnike