Fizičko vaspitanje nekad i sad: Kakvi su nastavnici i da li se "trenira" strogoća po svaku cenu?

Poslušajte radio emisiju, odlična je... Prof. Đorđić je jako nadahnuto tretirala problematiku, i dala nadu svima koji su trpeli na fizičkom, ili danas njihova deca prolaze slično. Bravo i za Goricu.

Uh... koliko ove nema veze sa situacijom na "terenu".
Slažem se u svemu sa profesorkom, ali ja takav pristup niti sam imao prilike da upoznam, niti sam čuo od drugih. Naprotiv!
Nadam se da se situacija promenila, zarad budućih generacija.

Kod mene se izmenjalo u toku skolovanja bas dosta nastavnika iz fizickog i svi su bili divni ljudi osim tog jednog psihopate u osnovnoj. Taj je bio nekakav specijalac u vojsci pa se presaltao na skolu. Nikad ni jednu vezbu nije pokazao a omiljeno mu je bilo gadjanje rukometnom loptom u glavu. Tako je jednom promasio nekog klinca i pogodio malo krhkiju devojcicu. Onesvestila se i nije se par minuta dizala sa parketa. Mi mislili da je ubio. Nikad nije kaznjen zbog toga.

Imao sam srecu da su mi i u osnovnoj i u gimnaziji predavali divni ljudi fizicko. U osnovnoj skoli, covek koji mi je predavao fizicko je uvek on licno pokazivao svaku vezbu bilo atletika/gimnastika/sport sa loptom, isao sam u OS "Vasa Stajic", i potom u gimnaziju "J.J. Zmaj". Trud se cenio, i svi su mahom voleli fizicko vaspitanje. Nazalost sam bio svedok nemilih i zaista jezivih prica od ljudi iz moje blizine. Zivim na Podbari, i to relativno blizu OS "Ivan Gundulic", mladja sestra ju je pohadjala (sestra je '93 godiste), covek koji je njoj predavao fizicko vaspitanje je PSIHOPATA, ja zaista ne znam kako drugacije da to srocim... Jezivih sam se prica naslusao sto od sestre, sto od ljudi mojih godina, sto od komsiluka cija su deca pohadjala tu skolu, a da im je doticni predavao, od toga da urlice na tu decu: "da stoje u redu kao Jevreji pred streljanje", "kako ce se braniti kada dodju crnci iz Amerike ponovo da ih bombarduju" itd. A ti casovi su izgledali kao vojna obuka, gde on ima ozbiljan pik na decu koja se takmice iz necega ili su bili super djaci. Da stvar bude strasnija, meni je najjezivije bilo kad sam i od sestre i od ljudi iz komsiluka cuo, da se to sve godinama zna i da niko iz skole, ni od dosadasnjih direktora ne preduzima nista! Da i kada se pojavi neko od roditelja mahom doticni ne zeli da izadje iz zbornice pred roditelje... Sestra je prebacena u 7.razredu na polugodistu, u Kostinu skolu, zbog problema sa doticnim. Zbog takvih deca i imaju fobiju od fizickog!

Fizičko vaspitanje ne bi trebalo da bude nastavni predmet nego uslov da se završi nastavna godina. Opšta fizička priprema ( većinom prirodni oblici kretanja) i izbor sportske aktivnosti prema afinitetu bi doneli svima uspeh, zadovoljstvo i zdravo odrastanje. Obavezno da to realizuju PROFESORI FIZIČKOG I ZDRAVSTVENOG VASPITANJA od PRVOG razreda osnovne škole do 4. srednje. Učiteljice nisu kompetentne za ovu oblast. Tako bi mogla da se uspostavi bolja povezanost sa sportskim organizacijama i ima bolji uvid u talente, ili zadovoljne rekreativce.
Visoko obrazovne ustanove bi morale da budu odgovornije u odnosu na kvalitet nastavnog kadra koji se školuje za nastavnike fizičkog. Retko se iznedri dobar profil a završavaju čak i oni koji su baš "mrzeli fizičko", i to se dobro vidi.
Jako je fakultetsko sito retko pa mnogi diplomirani nastavnici, naročito treneri sa kursevima od 90 dana, upropaštavaju omladinu.
Pravi su jako uočljivi, ali ih je malo.

Vidim da su se uglavnom javili oni kojima je fizičko bilo trauma.
Mislim za sebe da sam bila jedino odlična u skoku u dalj, sve ostalo bih sebi dala tri. Ali sam obožavala fizičko, čak i kada smo samo učili da radimo trbušnjake i one mili zgibove (to su nam brojali koliko možemo da uradimo), a to samo radili u improvizovanoj učionici, jer salu nismo imali.
Meni je fizičko predstavljalo priliku da se oprobam u svim tim aktivnostima i da vidim koliko ću napredovati (svesna da nisam baš neki talenat). Vremenom sam dosta napredovala. Ipak, mislim da je greška odustajati, jer naravno da većina nas nije sportski tip čoveka. Na času fizičkog bi trebalo da čovek nauči da malo pomeri svoje granice, da se više kreće, jer smo iz pokreta i preživaljvanja i evoluirali.

Fizicko vaspitanje mi je u gimnaziji Svatozar Markovic kvarilo uspeh, dok me roditelji nisu uzeli u zastitu i lekarskim übernehmen oslobodili izivljavanja nastavnika Dragise Sekulica. Uzrok je bila moja visoka kratkovidost i naocari bez kojih sam videla samo senke, a doticni me je terao napr. da za ocenu radim leteci kolut preko ledja tri drugara! Nastavnice, slomicu naocari, plasim se! Pa skini naocari. Toliko o pedagogiji. Inace, u svojoj 71 godini sam spretnija i mocnija fizicki nego mnogi vrsnjaci, obozavam fizicku aktivnost, ali duboka povreda licnosti fiskulturnom dresurom mi je ostala.

Se trenirati,bicevati male razmazene jutjubere i lolare

Mrzela sam ficiko iz dna duse i u osnovnoj i u gimnaziji. Umesto da nam razvijaju ljubav prema sportu, nastavnici i profesori su uradili sve moguce da zamrzim sport i bilo sta vezano za njega. Pamtim te casove po maltretiranju od strane profesora, vikanju i vredjanju, samo zato sto nisam fizicki sposobna da uradim stoj na rukama, premet preko glave ili da pretrcim 100m za manje od 18 sekundi.

Trauma zvana fizičko. Kratke plave frotirske adias gaće (kraće od šorca) u koje je upasana bela majica kratkih rukava i patike. U danima kad cure imaju ciklus majica može biti neupasana. Skoro sve petice iz ostalih predmeta, a iz fizičkog dvojka. Nisam majmun da se vendram uz konopac, niti kengur da skačem, niti Jokić da šutiram. Ali ono što sam od fizičke aktivnosti volela nikad nije bilo prepoznato. Ne, morali smo da radimo stoj na šakama, da visimo na karikama, penjemo se uz konopac, mornarske lestve, preskačemo kozlič i tome slično. Tačno da zamrziš fizičku aktivnost za ceo vek. I naravno, posle časova oznojani i smrdljivi nazad na nastavu. Rečju - horor!

Osnovnu sam zavrsila na salu. Nismo imali salu. Igrali smo izmedju dve vatre, rukomet i odbojku. Kad je lose vreme, trbusnjaci, leznjaci, kolutovi u ucionici. Poslednjih godina smo isli u salu u susedno selo. Sada kontam da je nastavnik bio korektan kada sam uspela da dobijem 5. U srednjoj skoli ozbiljan sok. Kozlic, razboj, kanap,... Bila sam debela i bilo me je sramota da se skinem pred drugaricama, uvek sam gledala kako da izbegnem. Mrzela sam fizicko. Neki, posebno oni najdeblji, su uspeli da se oslobode fizickog. Nastavnica je mislila da je to smesno. Pa nije, kad je za ocenu. Tamo nisam imala 5. Ali,muzicko je definitivno bilo najvece gubljenje vremena. Ne umem ni da tapsem u ritmu, a kamo li da razumem polovine i cetvrtine note.

Dva najgora idiota koje sam upoznao kroz celo školovanje su bili profesori fizičkog, jedna u osnovnoj i jedan u srednjoj.

Najgore na časovima fizičkog je bila gimnastika. To nije za svako dete, i možeš se ozbiljno povrediti (znam devojku koja je dobar deo života bila u kolicima zbog stoja na rukama na fizičkom). Osim toga ceo čas sedimo da bi izašli i jednom prošetali po gredi. Kakva je to fizička aktivnost? Umesto da deca lepo trče, igraju se i da se izmore.
Ja sam imala 1 iz fizičkog jer nisam umela da uradim premet preko sanduka. A da stvar bude još gora, dečaci su cele godine igrali fudbal, nikad nisu morali da rade gimnastiku.

Deca prave prezentacije i pišu kontrolne zadatke iz fizičkog!!

Uh, kad se setim fizičkog, treniranje strogoće, nezainteresovanost nastavnika za individualne mogućnosti svakoga od nas, pa onda tako izmaltretirani, naznojani i nasmrđeni bez uslova da se zaperemo i osušimo slušamo još nekoliko časova u školi, a nastavnicima milina dok im kisimo u učionici. :D