Gastrointestinalni sindrom
Mnoge gljive sadrže različite, poznate i nepoznate toksine koji izazivaju stomačne tegobe, bolove, povraćanje i proliv, što se nikako ne sme potceniti. Posledice mogu biti pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca i sl. što kod iscrpljenog organizma može imati najteže komplikacije. Najteže trovanja ovog tipa izaziva olovasta rudoliska (Entoloma sinuatum), a druge poznate vrste su bljuvara (Russula emetica), leopardovka (Tricholoma pardinum), ludara (Boletus satanas), otrovni šampinjoni (Agaricus xantoderma, Agaricus meleagris), zavodnica (Omphalotus olearius), krompirače (Scleroderma spp.) itd.
Sindrom uslovnog trovanja
Ova pojava je izražena kod gljive prava đubrištarka (Coprinus atramentarius), koja konzumirana sa alkoholom dovodi do izraženih alergijskih reakcija, crvenila i svraba na koži, ubrzanog disanja i sl. Ovo je razlog zašto se iz ove gljive izoluje koprin, koji kao antabus služi u lečenju alkoholizma. Slično dejstvo imaju i druge gljive iz ovog roda.
Psihosomatski sindrom
Radi se o materijama sa izraženim dejstvom na centralni nervni sistem. Upotreba ovakvih gljiva može završiti fatalno. Najvažniji otrovi ovog tipa su psilocibin i psilocin, a sadrže ih sitne vrste iz roda Psilocybe, Panaeolus, Conocybe i Stropharia. Halucinacije su najčešće neprijatne, a sporedni efekti (mučnina, povraćanje, proliv) veoma izraženi. Slični otrovi su nađeni i kod uvijače (Рахilus involutus), koja može izazvati smrtna trovanja, kao i kod ljubičaste šlemovke (Мусena pura).
Giromitrinski sindrom
Izaziva ga konzumiranje hrčaka (Gyromitra esculenta) i drugih gljiva iz ovog roda, koje sadrže otrov giromitrin.
Trovanje je slično intoksikaciji faloidinskim otrovima, ali se prvi simptomi javljaju nešto ranije. Giromitrin je termolabilan (razlaže se termičkom obradom, sušenjem, čak i zamrzavanjem).
Muskarinski sindrom
Muskarin je termostabilan alkaloid koga najviše ima u gljivama iz roda Inocybe (Inocybe patouillardii – crvenkasta cepača, Inocybe fastigiata, Inocybe umbrinata), zatim kod tzv. grlašica (Clitocybe angustissima, Clitocybe candidans, Clitocybe cerussata, Clitocybe dealbata, Clitocybe rivulosa), kod muhare (Amanita mus-caria) i kod niza drugih gljiva. Deluje na parasimpatički nervni sistem, a smrtna doza se kreće, zavisno od vrste, od 40 do 500 g svežih gljiva. Sadrže ga i zavodnica (Omphalotus olearius), ludara (Boletus satanas) i bljuvara (Russula emetica), ali u manjim količinama.
Panterinski sindrom
Prouzrokuju ga gljive koje sadrže ibotensku kiselinu i muscimol, kao što su panterovka (Amanita pantherina) i muhara (Amanita muscaria), s tim što je dejstvo panterovke toksičnije. Obe vrste sadrže i muskarin. Simptomi trovanja se javljaju nakon tri časa u vidu povraćanja, proliva i halucinacija. Smrtna doza panterovke je iznad 100 g svežih gljiva. Otrovani tada pada u komu i umire. Interesantno je da je naša muhara toksičnija od muhara iz drugih krajeva, te zbog toga odbaciti in-formacije o eventualnoj upotrebi ove gljive.
Otrovne gljive se razvrstavaju prema grupama simptoma trovanja koje izazivaju.
Faloidinski sindrom
Ovu vrstu trovanja najčešće izaziva zelena pupavka (Amanita phalloides) i njene srodnice (npr. Amanita verna), a takođe i smrdljiva pupavka (Amanita virosa), kao i mala smrt (Galerina marginata – mala, neugledna gljiva braon boje, kao parazit nastanjuje panjeve četinarskog i listopadnog drveća). Male sunčanice (Lepiota castanea, Lepiota bruneoincarnata i druge) takođe su potencijalni uzročnici ovog sindroma.
Orelaninski sindrom
Izaziva ga trovanje crvenom koprenkom (Cortinarius orellanus)
Toksini ovakvog dejstva su otkriveni i kod drugih koprenki (Cortinarius splendens, Cortinarius speciosissimus), što je za početnika dovoljan razlog da izbegava ovaj rod u celini. Koprenke karakteriše ostatak zavese (cortina) na dršci, na koji se hvataju spore riđe boje.
* RASPOZNAVANJE
Određivanje vrsta gljiva i njihovo odvajanje (na prvom mestu otrovnih od neotrovnih) po vrstama zahteva dobro poznavanje i iskustvo sakupljača. Samo određivanje je otežano zbog velikog broja vrsta (oko 1.200 na teritoriji Srbije), često, veoma sličnih. Otežavajuća okolnost je ta što se neki znaci za raspoznanje gljiva mogu uočiti samo u određenom dobu razvoja.
Određivanje se vrši čulima (organoleptički), a prvo treba uočiti oblik drške i šešira, njihovu veličinu (prečnik), površinu, rub i pokožicu. Dalje se posmatra tkivo koje može biti različito u šeširu i dršci, tvrdo ili meko, krhko ili savitljivo, drvenasto, kožasto, plutasto i sl. Veoma je važna boja tkiva, kao i promene koje nastaju posle presecanja ili lomljenja i to u svim stadijumima razvoja gljive. Ukus se oseća odmah ili malo kasnije, traje kraće ili duže vreme, a prilikom probe ne treba progutati delove gljive, nego ih izbaciti iz usta zajedno sa pljuvačkom. Ukusna gljiva nije obavezno i jestiva. Poređenje mirisa sa nekim drugim, poznatim mirisima je važan činilac kod određivanja gljiva. Često gljive sa veoma prijatnim mirisom mogu biti veoma otrovne i obratno.
U odnosu na neotrovne, broj otrovnih gljiva je veoma mali, pa je preporučljivo da se teoretski i praktično prvo prouče otrovne gljive, koje nikako ne smeju da se konzumiraju! Zato upoznavanje toksičnih vrsta obavezno prethodi upoznavanju sa konzumnim gljivama.
Za jelo sakupljati samo one vrste koje dobro poznajemo.
I sada ce baka biti optuzena....A verovatno je samo htela da prezivi.Gde su komunalni inspektori koji naplacuju takse na pijaci?Kako to da oni nisu prepoznali vrste pecurki?Oni su svakako naplatili pijacinu.Njih samo novac zanima kao i sve na drzavnom jaslu.Mnogo stvari mora da se promeni,jer samo mi obicni smrtnici stradamo.Krem drustvo se hrani po restoranima,njima to ne moze da se desi.I opet se sve vrti oko besparice i pukog prezivljavanja.Zao mi je preminule gospodje,jer da je imala novca,kupila bi pecurke u marketu,skuplje.Zao mi je i ove cele porodice,otrovane.Tu je ceo sistem zakazao.Jer da je minimalac 60000 din.a cena proizvoda trenutna kakva sad jeste,moglo bi da se zivi.Ovako,plate 40000 din.cene bujaju,ljudi kupuju bilo sta da prezive i prehrane porodice.Nije samo baka kriva,krivo je celo drustvo,vlast-zato sto je ovo dozvoljeno.Pitanje je gde ce i sta sledece da se desi.
Bilo koja vlast izbegava da donese zakone ako ce ti zakoni pogoditi njihove potencijalne glasace.Prelazi se preko problema na stetu i svojih glasaca koji u nekim slucajevima i stradaju.
@ Boki
Nema preventive ne vidimo posledice u buducnosti od naseg rada.Ovo sa pecurkama nije od juce,ali da se u 21 veku desavaju ovakvi propusti,gde je vlast trabala jos pre 50 godina da donese pravilnik o branju i STAVLJANJU pecurki u prodaju.Neko je trebao da vidi procenu da su pecurke interesantne za kupce i berace istih,te da otvori kurseve za berace o upoznavanju jestivih pecurki,i davanje dozvole da takvi mogu da ih stavljaju u promet uz odredjene uslove.Krivica ce da padne na nestrucnu babu,a krivaca onih koje placamo procice kao mnogi sluvajevi bez obzira koje na vlasti.
Ispred i oko Futoške pijace,na trotoaru,u prašini se svakoga dana prodaje takva neispitana prehrambena roba,pečurke,riba,piletina,koziji sir,i samo je pitanje dana kada će se slična tragwdija desiti i u Novom Sadu
Mi nemamo semafore, već spomenike žrtvama. Čeka se dvoje, troje da pogine pa se onda stavljaju znaci i semafori. I tako sve redom... Kad god vidiš znak ili semafor, neko ili nekoliko je dalo život za to. Jer nema sistema. Jer glavonje vuku rodbinu i dužnike na repu, koji dižu prašinu od koje se ne vide ljudi iza, već samo "važni budući projekti" za dodvoravanje...
I, šta sad, jel sad jadna baka, ona je samo htela da preživi, da skupi koji dinar, ko što su na jednom sajtu bili komentari. Jadna je ova žena, što nije preživela, i ostali pacijenti se bore za život. Baka treba da ide na robiju, godine nisu uopšte važne. "jadna baka".
Ubistvo deteta u Vrscu i ove pecurke kao melem na odmor za politicare koji plasiraju razne lazi !! Gorivo sve skuplje a u okolini svuda pojeftinilo,uz ovu zabavu imamo samo zavesu za sve ovo...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Preminula žena iz Šapca koja se otrovala pečurkama
Autor: nova.rs
Info
•07.10.2022.
•20:00
Komentari 14
Rodoljub Tanasić
Mnoge gljive sadrže različite, poznate i nepoznate toksine koji izazivaju stomačne tegobe, bolove, povraćanje i proliv, što se nikako ne sme potceniti. Posledice mogu biti pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca i sl. što kod iscrpljenog organizma može imati najteže komplikacije. Najteže trovanja ovog tipa izaziva olovasta rudoliska (Entoloma sinuatum), a druge poznate vrste su bljuvara (Russula emetica), leopardovka (Tricholoma pardinum), ludara (Boletus satanas), otrovni šampinjoni (Agaricus xantoderma, Agaricus meleagris), zavodnica (Omphalotus olearius), krompirače (Scleroderma spp.) itd.
Rodoljub Tanasić
Ova pojava je izražena kod gljive prava đubrištarka (Coprinus atramentarius), koja konzumirana sa alkoholom dovodi do izraženih alergijskih reakcija, crvenila i svraba na koži, ubrzanog disanja i sl. Ovo je razlog zašto se iz ove gljive izoluje koprin, koji kao antabus služi u lečenju alkoholizma. Slično dejstvo imaju i druge gljive iz ovog roda.
Psihosomatski sindrom
Radi se o materijama sa izraženim dejstvom na centralni nervni sistem. Upotreba ovakvih gljiva može završiti fatalno. Najvažniji otrovi ovog tipa su psilocibin i psilocin, a sadrže ih sitne vrste iz roda Psilocybe, Panaeolus, Conocybe i Stropharia. Halucinacije su najčešće neprijatne, a sporedni efekti (mučnina, povraćanje, proliv) veoma izraženi. Slični otrovi su nađeni i kod uvijače (Рахilus involutus), koja može izazvati smrtna trovanja, kao i kod ljubičaste šlemovke (Мусena pura).
Rodoljub Tanasić
Izaziva ga konzumiranje hrčaka (Gyromitra esculenta) i drugih gljiva iz ovog roda, koje sadrže otrov giromitrin.
Trovanje je slično intoksikaciji faloidinskim otrovima, ali se prvi simptomi javljaju nešto ranije. Giromitrin je termolabilan (razlaže se termičkom obradom, sušenjem, čak i zamrzavanjem).
Muskarinski sindrom
Muskarin je termostabilan alkaloid koga najviše ima u gljivama iz roda Inocybe (Inocybe patouillardii – crvenkasta cepača, Inocybe fastigiata, Inocybe umbrinata), zatim kod tzv. grlašica (Clitocybe angustissima, Clitocybe candidans, Clitocybe cerussata, Clitocybe dealbata, Clitocybe rivulosa), kod muhare (Amanita mus-caria) i kod niza drugih gljiva. Deluje na parasimpatički nervni sistem, a smrtna doza se kreće, zavisno od vrste, od 40 do 500 g svežih gljiva. Sadrže ga i zavodnica (Omphalotus olearius), ludara (Boletus satanas) i bljuvara (Russula emetica), ali u manjim količinama.
Panterinski sindrom
Prouzrokuju ga gljive koje sadrže ibotensku kiselinu i muscimol, kao što su panterovka (Amanita pantherina) i muhara (Amanita muscaria), s tim što je dejstvo panterovke toksičnije. Obe vrste sadrže i muskarin. Simptomi trovanja se javljaju nakon tri časa u vidu povraćanja, proliva i halucinacija. Smrtna doza panterovke je iznad 100 g svežih gljiva. Otrovani tada pada u komu i umire. Interesantno je da je naša muhara toksičnija od muhara iz drugih krajeva, te zbog toga odbaciti in-formacije o eventualnoj upotrebi ove gljive.
Rodoljub Tanasić
Faloidinski sindrom
Ovu vrstu trovanja najčešće izaziva zelena pupavka (Amanita phalloides) i njene srodnice (npr. Amanita verna), a takođe i smrdljiva pupavka (Amanita virosa), kao i mala smrt (Galerina marginata – mala, neugledna gljiva braon boje, kao parazit nastanjuje panjeve četinarskog i listopadnog drveća). Male sunčanice (Lepiota castanea, Lepiota bruneoincarnata i druge) takođe su potencijalni uzročnici ovog sindroma.
Orelaninski sindrom
Izaziva ga trovanje crvenom koprenkom (Cortinarius orellanus)
Toksini ovakvog dejstva su otkriveni i kod drugih koprenki (Cortinarius splendens, Cortinarius speciosissimus), što je za početnika dovoljan razlog da izbegava ovaj rod u celini. Koprenke karakteriše ostatak zavese (cortina) na dršci, na koji se hvataju spore riđe boje.
Rodoljub Tanasić
Određivanje vrsta gljiva i njihovo odvajanje (na prvom mestu otrovnih od neotrovnih) po vrstama zahteva dobro poznavanje i iskustvo sakupljača. Samo određivanje je otežano zbog velikog broja vrsta (oko 1.200 na teritoriji Srbije), često, veoma sličnih. Otežavajuća okolnost je ta što se neki znaci za raspoznanje gljiva mogu uočiti samo u određenom dobu razvoja.
Određivanje se vrši čulima (organoleptički), a prvo treba uočiti oblik drške i šešira, njihovu veličinu (prečnik), površinu, rub i pokožicu. Dalje se posmatra tkivo koje može biti različito u šeširu i dršci, tvrdo ili meko, krhko ili savitljivo, drvenasto, kožasto, plutasto i sl. Veoma je važna boja tkiva, kao i promene koje nastaju posle presecanja ili lomljenja i to u svim stadijumima razvoja gljive. Ukus se oseća odmah ili malo kasnije, traje kraće ili duže vreme, a prilikom probe ne treba progutati delove gljive, nego ih izbaciti iz usta zajedno sa pljuvačkom. Ukusna gljiva nije obavezno i jestiva. Poređenje mirisa sa nekim drugim, poznatim mirisima je važan činilac kod određivanja gljiva. Često gljive sa veoma prijatnim mirisom mogu biti veoma otrovne i obratno.
U odnosu na neotrovne, broj otrovnih gljiva je veoma mali, pa je preporučljivo da se teoretski i praktično prvo prouče otrovne gljive, koje nikako ne smeju da se konzumiraju! Zato upoznavanje toksičnih vrsta obavezno prethodi upoznavanju sa konzumnim gljivama.
Za jelo sakupljati samo one vrste koje dobro poznajemo.
Rodoljub Tanasić
Gljive mogu biti:
· bezuslovno jestive (upotrebljive sirove – presne);
· uslovno jestive (upotrebljive jedino termički obrađene);
· nejestive (zbog ukusa ili konzistencije);
· uslovno otrovne (ako se konzumiraju sa alkoholom);
· bezuslovno otrovne;
· lekovite.
Pravda
Imre
Imre
Nema preventive ne vidimo posledice u buducnosti od naseg rada.Ovo sa pecurkama nije od juce,ali da se u 21 veku desavaju ovakvi propusti,gde je vlast trabala jos pre 50 godina da donese pravilnik o branju i STAVLJANJU pecurki u prodaju.Neko je trebao da vidi procenu da su pecurke interesantne za kupce i berace istih,te da otvori kurseve za berace o upoznavanju jestivih pecurki,i davanje dozvole da takvi mogu da ih stavljaju u promet uz odredjene uslove.Krivica ce da padne na nestrucnu babu,a krivaca onih koje placamo procice kao mnogi sluvajevi bez obzira koje na vlasti.
Banderaš
Boki
Mi nemamo semafore, već spomenike žrtvama. Čeka se dvoje, troje da pogine pa se onda stavljaju znaci i semafori. I tako sve redom... Kad god vidiš znak ili semafor, neko ili nekoliko je dalo život za to. Jer nema sistema. Jer glavonje vuku rodbinu i dužnike na repu, koji dižu prašinu od koje se ne vide ljudi iza, već samo "važni budući projekti" za dodvoravanje...
Bb-ns
Dejan
A3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H