Lepo i lagano, umesto velikog odmora, četku u ruke i da ribaju klozete u školi, taman da pomognu tetkicama na minimalcu. Za roditelje, da počnu da placaju školovanje posle prekršaja svog mezimca. Za mirnu i postenu decu sve “dzabe” kao i do sada a ovi malo da pomognu budzet za obnovu skole. I uvesti neku vrstu dosijea, lepo i ako ode u drugu skolu ima isti tretman. Dok se gace ne budu tresle i ne bude srama u tome sto rade nista od ovoga.
Kad odrasteš ideš u policiju, to je koncept. Ali mislim da je ovde bitnija stvar što smo upravo utvrdili ključni uzrok ovog problema - što među nama žive likovi poput tebe koji nisu nabaždareni za boravak u civilizaciji, nego pod hitno treba da se institucionalizuju ili vrate u neka primitivna plemenska društva gde i pripadaju.
U svakoj grupi može biti samo jedan vođa, a kada on ustukne ili bude poražen ostatak se raspada, odnosno pokazuje svoje pravo lice, a ono je retko kada nalik licu vođe. Tako je sa svime, od škole preko države, pa do sveta. Tako je bilo i meni i nama sa ovom trojicom, odnosno ovim jednim.
Zaključak i poruka svim roditeljima i deci:
Društvo ne čini nekolicina jedinki već organizovana većina, dok nekolicina čini samo grupu izuzetaka. Oni koji sebe vide kao "normalne" i "prosečne" i koje drugi tako vide i koji i jesu takvi, nikada neće biti u grupi onih koji su krenuli stranputicom i svoje probleme rešavaju nasiljem i maltretiranjem pošto se u tu grupu nikada neće uklopiti i u njoj mogu samo biti malo manje, ali i više maltretirani. Učite decu da budu drugari, da pomažu jedni drugima i da se drže zajedno, neka nastupaju zajedno kao grupa i nema tih izuzetaka i pojedinaca koji će se usuditi da krenu protiv celog odeljenja, a niti pojedinca kada je sam ako znaju da iza njega stoji društvo. Učite ih da prihvataju svakoga, bez obzira imao para ili ne, bio odličan ili prosečan učenik, imao mobilni ili ne, ništa to nije bitno, ako je to dete dobro. Kad se celo odeljenje ujedini i krene da zanemaruje pojedince i grupu, i grupa će se raspasti. Učite decu da se igraju, vodite ih na rođendane i druženja sa drugom decom, učite ih da budu društveni i da žive u društvu, a ne da budu sami i jedini sebi dovoljni, budite dobri za svoju decu i dobri prema njima. Pričajte sa drugim roditeljima bez predrasuda i osuda, i dalje smo mi roditelji i možemo uticati međusobno jedni na druge i pomoći deci i na taj način. Tako bi i trebalo.
Na pitanje o roditeljima, meni pukne film. Šta te briga ko su mi roditelji, za tebe niko i ništa za mene najbolji ljudi na svetu koji u ovome ne treba da učestvuju. Pokupim se i izađem, odem po ostatak odeljenja i zamolim da svako kaže šta se desilo. U početku svi ćute, boje se, tata je tu, direktor, pedagog, razredna, sekretar, psiholog i alfa naravno, a onda, najbolje dete u odeljenju lepo istupi i kaže sve kako je bilo i veče pre i godinama pre. Posle ovoga se više nismo sretali sa direktorom, pedagogom i psihologom, u narednih 15 dana, kompleksaš se preselio u grad, otišao u drugu školu, onaj što je prepun para povukao se i odlučio da malo sedi i uči, a onaj treći pokazao pravo lice i postao sjajan drug sa svima, kakav je i trebao biti i kakav bi i bio da nije bilo onog iskompleksiranog, celo odeljenje krenulo da mu pomaže da popravi ocene i uspelo u tome. A ja, pa ništa, danas radim na jednom lepom fakultetu, imam privatnu firmu, divnu suprugu i dvoje divne dece koje učim da ne budu nasilni, ali da čuvaju sebe i one do kojih im je stalo, da budu drugovi i jačima, ali i slabijima i da pre svega budu pravedni i dobri.
nisam nasilan, ali ne dam na sebe, sukobe rešavam rečima, a znam i da zamahnem, a pored toga cela škola zna da se družim sa starijima i da nema zezanja samnom. Stanem ispred onoga i lepo kažem da popričamo i da se niko nemeša, ako neko krene, tu mi je drugar, a sutra ima da pozovem celu ekipu da ih ugazi ako bude trebalo. Popričamo, pokušam da mu objasnim i da ga urazumim da prestane sa time šta radi, ali ne ide, on zadrt, misli ceo svet je njegov i krene da nasrće. Rešimo sve 1:1 roditeljsko-pedagoškim metodama, bez mnogo bola.
Sutradan u školi nema kolovođe, a ona dvojica ćute pognutih glava. Drugi ili treći čas, zove nas osmoricu direktor na razgovor sa pedagogom, psihologom, sekretarom i roditeljima alfe. Krene priča, polomili ga (u množini iako ga niko sem mene nije ni takao, a i ja jedva), tukli, razbili glavu, usta, oko mu skoro izbili, šutirali, nagnječena rebra, završio na urgentnom, plakao cele noćo od bolova, i, povređenog ponosa. Dete bez modrice i ogrebotine (čak mu se ni šamar što je dobio na licu više ne vidi) slagalo roditelje koliko je dugačko i široko, a tata navalio na školu. Ostavio svoje drugare na cedilu (ona dvojica sede sa nama i ćute). Meni već dosta cele priče i laganja, vidim kuda sve vodi, dignem ruku, istupim i lepo kažem sve kako je bilo sinoć i šta je njihovo dete radilo pre. Tata se čudi, ko sam ja i kako smem uopšte da pričam sa njima, gleda direktora, ovaj isto u čudu, pa sve lažeš, nije tako, ko si ti, ko su ti roditelji i slične priče.
Ćitam komentare i razmišljam o tome kako sam prošao u 7. i 8. razredu osnovne škole 95-97.
Došao sam u 7. razredu u odeljenje škole koju neću da imenujem pošto ne želim da prozivam ikoga, niti da nekome budim bolne ili lepe uspomene. U odeljenju nas je bilo oko 30, sve dobra i pametna deca, ali i trojica problematičnih.
Vođa, alfa iskompleksiran ali odlikaš, mama i tata ga drže kao malo vode na dlanu, a on sve koristi. Beta, u suštini ok lik, prepun keša, povodljiv, prosečan učenik, ali tata drži sve u šaci, bogat i uticajan. Omega, siromašan, namrgođen, mišićav, volu bi rep isčupao, škola katastrofa, nema vremena da uči koliko mora sa tatom da radi, a ona dvojica spremni da kupe šta mu treba. Prvih godinu dana gledao sam kako se ponašaju, kako maltretiraju druge, ali sve na malo, ništa ozbiljno, dečje čarke, ali na početku 8. razreda situacija se promenila. Čarke su prerasle u nasilje, alfa se se osilio, nema granice, pa se po koji put se i na mene zaleteo, ali bezuspešno.
Kako dođemo u školu, drugari kukaju, napao me sinoć u autobusu, hoće da me tuče, izbacio me iz autobusa, išao sam pešice do kuće...
ednog dana dođe mi drugar i kaže da hoće onaj da ga tuče posle škole. Meni je već bilo dosta i kažem mu da se ne brine. Objasnim drugaru iz drugog odeljenja o čemu se radi i zamolim ga da dođe, čisto da se ona dvojica ne umešaju. Završe časovi, svi odjure na igralište, ali umesto drugara, pred one stanem ja, sportista, košarka, basket, taekwondo, ne ističem se,
@Klisanin "Neka oni maltretirani nauce da se odbrane"
Evo primera, ideš u razred sa Kristijanom F. Golubovićem i Veljkom Nevoljkom koji su naravno totalno izmišljeni likovi, svaka sličnost sa stvarnim događajima je tužna, pa mi sada objasni kako bi ti naučio da se odbraniš od takvih likova? Koliko znam donošenje pištolja u školu je još normalnoj deci zabranjeno, a na mišiće teško da ih možeš pobediti.
nego roditelje po džepu. Izvršiteljske bagre se barem
nakotilo pa neka po hitnom postupku za učinjeni prekršaj
deteta skole rebnu roditelja po džepiću i da vidite za par
nedelja svi u školi i svi slušaju i ćute. Za neovlašteno
snimanje i objavljivanje snimaka milionska kazna roditelju
i škola najednom postaje obrazovna ustanova. Tako je u
čitavom normalnom svetu ali ovo je ipak Sprdija.
Ako želite da nešto SIGURNO ne uspe onda oformite
radnu grupu i po mogućstvu ubacite i ove sns pedagoge i
stručnjake.
Društveno koristan rad.Da ide redovno u školu,a pre ili posle škole da ide i da odradi svoju kaznu.Pa kad ustane ujutru i ima obaveza još nekih mimo škole i ispunjen dan neće imati ni vremena, a verujem ni želje od umora da bilo koga kinje.Dok na svojoj koži ne osete neku kaznu neće se smiriti.Ovako bi roditelj platio,a oni bi po starom.Skupljanje lišća,košenje trave,čišćenje snega,itd,pa po par sati dnevno ne bi im ništa falilo
Ne treba ih obarati nego kompletno izmestiti u neku obrazovnu ustanovu zatvorenog tipa jer uopšte ne treba da se mešaju sa ostalom decom. Ako nisu u stanju da se vladaju za jednu od četiri moguće pozitivne ocene, to su male sociopate tako da se nešto sa njima treba uraditi pre reintegracije u društvo.
Neka oni maltretirani nauce da se odbrane pa da vide kako ovome vise nece pasti na pamet da ih maltretira. Tako je bilo otkad je sveta i veka, danas sve neki pekmezi sto placu da ih uciteljica zastiti. Kome ce da placu sutra kad odrastu?
Kao neko ko je trpeo nasilje od strane vrsnjaka u srednjoj skoli moram da priznam da nema smisla da neko ima vladanje za "jedinicu", a da i dalje prolazi sve razrede i ostaje u istom odeljenju sa onima koje maltretira.
Dete osluša časove u školi - i recimo ima prosečne ocene.
Dete se potuče ili štagod - dobija 1 iz vladanja.
Dete ponavlja razred, opet sluša iste časove (bez ikakvog smisla ili razloga), stariji je od ostalih na času i sad već "ozloglašen".
Dete magično popravlja ponašanje?
Nisam siguran. Možda treba raditi sa tom decom, ili ih kazniti na neki drugi način. Vraćanje unazad ne znači progres...
Ne budite naivni. I sami znate sta sve trpite u ucionicama, a kako se samo u retkim slucajevima ocena iz vladanja smanji na cetvorku.
Da ste hteli da se nesto resi, obustavili biste rad odmah nakon slucaja Trstenik, a ne da cekate dve nedelje.
Kilavo, kilavo... Zato vas niko i ne shvata ozbiljno.
Sta je sa propisom da mobilni telefoni su Zabranjeni u skolama??? Nista. Mobilni su zlo sto je skuplji to su gluplji. Ponavljanje razreda!!! Genijalno taj ostaje. Sta je napr. Teranje da upise vecernju ili kako god se sad zove???
Padanje razreda nije prevelika kazna za đaka sa jedinicom, ali je velika kazna za mlađu decu koja će dobiti nasilnika, starijeg, jačeg, pametnijeg od sebe. Takvo dete će brzo shvatiti da mu novi razred nije dorastao, i uz to će se hvalisati i zaluđivati naivne mlađe đake.
Ne znam šta treba da bude mera, ali staviti starijeg nasilnika u novi, mlađi razred, sigurno nije dobro.
Kada škola bude isključivo obrazovna, a ne i vaspitna ustanova onda u njoj neće biti mesta za "psihologe" i "pedagoge" koji su do ovakvog bezvlašća i doveli svojim mudrim mislima o dobrobiti dece. Jednostavno, ideš u školu da bi nešto NAUČIO, a vaspitavanjem se bave tvoji roditelji. Ako te nisu vaspitali da se ponašaš kao normalna osoba ne možeš ići u školu i vrh tvog obrazovanja će biti diploma o završenom obdaništu.
Izmisljaju toplu vodu!
Postojali su opomena i ukori. Nikog nisam znao da je imao ni 2 iz vladanja. Ali zato se sa ukorom direktora padalo na godinu i menjala skola. Kakva 2 ili 1 iz vladanja! Sin akademskih roditelja zbog izostanaka i ometanje nastave je tako prosao. A nije bio baraba ili opasan lik.
Sada se tutne koverat i sin tabadzija prodje sa 4 iz vladanja.
Glavni problem i jesu ponavljati i loši đaci. Tek će oni, kao stariji i krupniji, batinjati mlađe od sebe.
Potrebne su specijalne škole, tj. popravni domovi.
... da ovde nece biti zloupotreba? Pa mi znamo svi kakvi smo ljudi! Pa u vrticima mala deca se dele na "nase" i "njihove"! Pa da li znate da se za jedinicu iz vladanja glasa, kao i za ukor iz vladanja! Pa mi smo veoma losi ljudi, osim sto smo veoma sirimasan narod! Pa neko ce uzeti pare da bi glasao a neko da ne glasa! Uzece pare da satre "targetiranu" a isto tako da zastiti privilegovanu - samo decu!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Predlog da đaci sa jedinicom iz vladanja padaju razred: Menjaju se propisi zbog nasilja u školama
Autor: Euronews Srbija, Blic
Info
•29.11.2022.
•15:31 > 15:46
Komentari 27
Prolaznik - Ofišl
Trt
Kad odrasteš ideš u policiju, to je koncept. Ali mislim da je ovde bitnija stvar što smo upravo utvrdili ključni uzrok ovog problema - što među nama žive likovi poput tebe koji nisu nabaždareni za boravak u civilizaciji, nego pod hitno treba da se institucionalizuju ili vrate u neka primitivna plemenska društva gde i pripadaju.
@@@@
@@@@
Društvo ne čini nekolicina jedinki već organizovana većina, dok nekolicina čini samo grupu izuzetaka. Oni koji sebe vide kao "normalne" i "prosečne" i koje drugi tako vide i koji i jesu takvi, nikada neće biti u grupi onih koji su krenuli stranputicom i svoje probleme rešavaju nasiljem i maltretiranjem pošto se u tu grupu nikada neće uklopiti i u njoj mogu samo biti malo manje, ali i više maltretirani. Učite decu da budu drugari, da pomažu jedni drugima i da se drže zajedno, neka nastupaju zajedno kao grupa i nema tih izuzetaka i pojedinaca koji će se usuditi da krenu protiv celog odeljenja, a niti pojedinca kada je sam ako znaju da iza njega stoji društvo. Učite ih da prihvataju svakoga, bez obzira imao para ili ne, bio odličan ili prosečan učenik, imao mobilni ili ne, ništa to nije bitno, ako je to dete dobro. Kad se celo odeljenje ujedini i krene da zanemaruje pojedince i grupu, i grupa će se raspasti. Učite decu da se igraju, vodite ih na rođendane i druženja sa drugom decom, učite ih da budu društveni i da žive u društvu, a ne da budu sami i jedini sebi dovoljni, budite dobri za svoju decu i dobri prema njima. Pričajte sa drugim roditeljima bez predrasuda i osuda, i dalje smo mi roditelji i možemo uticati međusobno jedni na druge i pomoći deci i na taj način. Tako bi i trebalo.
@@@@
@@@@
Sutradan u školi nema kolovođe, a ona dvojica ćute pognutih glava. Drugi ili treći čas, zove nas osmoricu direktor na razgovor sa pedagogom, psihologom, sekretarom i roditeljima alfe. Krene priča, polomili ga (u množini iako ga niko sem mene nije ni takao, a i ja jedva), tukli, razbili glavu, usta, oko mu skoro izbili, šutirali, nagnječena rebra, završio na urgentnom, plakao cele noćo od bolova, i, povređenog ponosa. Dete bez modrice i ogrebotine (čak mu se ni šamar što je dobio na licu više ne vidi) slagalo roditelje koliko je dugačko i široko, a tata navalio na školu. Ostavio svoje drugare na cedilu (ona dvojica sede sa nama i ćute). Meni već dosta cele priče i laganja, vidim kuda sve vodi, dignem ruku, istupim i lepo kažem sve kako je bilo sinoć i šta je njihovo dete radilo pre. Tata se čudi, ko sam ja i kako smem uopšte da pričam sa njima, gleda direktora, ovaj isto u čudu, pa sve lažeš, nije tako, ko si ti, ko su ti roditelji i slične priče.
@@@@
Došao sam u 7. razredu u odeljenje škole koju neću da imenujem pošto ne želim da prozivam ikoga, niti da nekome budim bolne ili lepe uspomene. U odeljenju nas je bilo oko 30, sve dobra i pametna deca, ali i trojica problematičnih.
Vođa, alfa iskompleksiran ali odlikaš, mama i tata ga drže kao malo vode na dlanu, a on sve koristi. Beta, u suštini ok lik, prepun keša, povodljiv, prosečan učenik, ali tata drži sve u šaci, bogat i uticajan. Omega, siromašan, namrgođen, mišićav, volu bi rep isčupao, škola katastrofa, nema vremena da uči koliko mora sa tatom da radi, a ona dvojica spremni da kupe šta mu treba. Prvih godinu dana gledao sam kako se ponašaju, kako maltretiraju druge, ali sve na malo, ništa ozbiljno, dečje čarke, ali na početku 8. razreda situacija se promenila. Čarke su prerasle u nasilje, alfa se se osilio, nema granice, pa se po koji put se i na mene zaleteo, ali bezuspešno.
Kako dođemo u školu, drugari kukaju, napao me sinoć u autobusu, hoće da me tuče, izbacio me iz autobusa, išao sam pešice do kuće...
ednog dana dođe mi drugar i kaže da hoće onaj da ga tuče posle škole. Meni je već bilo dosta i kažem mu da se ne brine. Objasnim drugaru iz drugog odeljenja o čemu se radi i zamolim ga da dođe, čisto da se ona dvojica ne umešaju. Završe časovi, svi odjure na igralište, ali umesto drugara, pred one stanem ja, sportista, košarka, basket, taekwondo, ne ističem se,
Kolonoskopičarkinja
Evo primera, ideš u razred sa Kristijanom F. Golubovićem i Veljkom Nevoljkom koji su naravno totalno izmišljeni likovi, svaka sličnost sa stvarnim događajima je tužna, pa mi sada objasni kako bi ti naučio da se odbraniš od takvih likova? Koliko znam donošenje pištolja u školu je još normalnoj deci zabranjeno, a na mišiće teško da ih možeš pobediti.
9
nakotilo pa neka po hitnom postupku za učinjeni prekršaj
deteta skole rebnu roditelja po džepiću i da vidite za par
nedelja svi u školi i svi slušaju i ćute. Za neovlašteno
snimanje i objavljivanje snimaka milionska kazna roditelju
i škola najednom postaje obrazovna ustanova. Tako je u
čitavom normalnom svetu ali ovo je ipak Sprdija.
Ako želite da nešto SIGURNO ne uspe onda oformite
radnu grupu i po mogućstvu ubacite i ove sns pedagoge i
stručnjake.
X
Zeks
/
pa ovde su se bas komentatori bunili na oduzimanje telefona, kamere, detektore metala, pretresanja pre ulaska pa cak i na uniforme.
znas ono-celo selo se bunilo protiv cevke u reke ali je celo selo glasalo za sns.
sve polazi od ovog u.ranog naroda.
Klisanin
Braco Stamenski
696
:/
Kao neko ko je trpeo nasilje od strane vrsnjaka u srednjoj skoli moram da priznam da nema smisla da neko ima vladanje za "jedinicu", a da i dalje prolazi sve razrede i ostaje u istom odeljenju sa onima koje maltretira.
mimicry
Dete se potuče ili štagod - dobija 1 iz vladanja.
Dete ponavlja razred, opet sluša iste časove (bez ikakvog smisla ili razloga), stariji je od ostalih na času i sad već "ozloglašen".
Dete magično popravlja ponašanje?
Nisam siguran. Možda treba raditi sa tom decom, ili ih kazniti na neki drugi način. Vraćanje unazad ne znači progres...
/
Ma da
Da ste hteli da se nesto resi, obustavili biste rad odmah nakon slucaja Trstenik, a ne da cekate dve nedelje.
Kilavo, kilavo... Zato vas niko i ne shvata ozbiljno.
Tinky winky
Marija... Ana
Roditelj
Ne znam šta treba da bude mera, ali staviti starijeg nasilnika u novi, mlađi razred, sigurno nije dobro.
Možda prevencija
Zemlja čudesa
Kerefeke
Postojali su opomena i ukori. Nikog nisam znao da je imao ni 2 iz vladanja. Ali zato se sa ukorom direktora padalo na godinu i menjala skola. Kakva 2 ili 1 iz vladanja! Sin akademskih roditelja zbog izostanaka i ometanje nastave je tako prosao. A nije bio baraba ili opasan lik.
Sada se tutne koverat i sin tabadzija prodje sa 4 iz vladanja.
Uroš
Potrebne su specijalne škole, tj. popravni domovi.
Da li vi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H