Komemoracije i protestne akcije širom Srbije na 24. godišnjicu početka NATO agresije

NATO bombardovanja, svako poštovanje do onih koji su nevine žrtve i izgubili živote u tim danima. Mnogi preživeli medju nama imaju osecaj da im je psiha i zdrav razum konstantno "bombardovan" vec 3decenije.

Ja sam malo stariji pa da ispričam jednu priču. 1941 Nemačka napadne Jugoslaviju. Do kraja rata 1945 počini strašne zločine, konc logori, streljanja, vešanja itd. Dvadeset godina kasnije, 1965 naši krenu trbuhom za kruhom po svetu. I većina ode u Nemačku. Oni što su ostali kod kuće su do 1985. nosili štafetu Titu i gledali partizanske filmove svake subote. Oni koji su otišli su dolazili leti u svojim Mercedesima i BMW, donosili nam video rekordere i duple kasetaše, a mi se radovali ko mala deca poklonima iz Nemačke.

..у Сомбору скуп оних који су потписивањем Бриселског споразума 2013, Вашингтонског споразума 2020 и "усменим прихватањем" Охридског споразума 2023 сав отпор и сваку жртву злочиначког бомбардовања 1999 обесмислили и понизили...

24 marta pre 24 godine gotovo ulaskom u 21 vek 78 dana bombardovanja od Nato agresora. Bačeno na hiljade tona bombi. Na hiljade ubijenih. I posle svega mi treba da se usaglasimo i priznamo da smo mi krivi. Neshvatljivo.

Čemu tolike žrtve, tolike suze, zločini? Da li je ovaj narod izvukao ikakvu poruku ili je Vojvodina, Sandžak, ko zna još koja teritorija, spremna da doživi kosovski scenario? Čini mi se da desno-nacistička ideologija i mržnja u vreme bombardovanja i želja za krvlju i osvetom nije bila tako u ekspanziji kao danas. Ko preživi pričaće...

I da budu vanredni parlamentarni izbori Vucic i SNS opet pobedjuju!