Centar za mame: Ministarstvo prosvete da odgovori kako se rešava problem vršnjačkog nasilja

Dete je živelo u imućnoj porodici, imalo je na raspolaganju više hiljada vršnjaka za druženje u milionskom gradu, i desetine državnih i privatnih škola. Razne edukativne i zabavne sadržaje.
Imao je ono što bar 50% njegovih vršnjaka iz Srbije nema.
I zato nemojte upadati u zamku da iskustva prosečnog srpskog deteta poredite sa ovim detetom.
Roditelji ovog deteta su mogli da drmaju celim školskim odborom prosečne OŠ, ako su hteli.
Ako i ima istine u priči da je odbačen od vršnjaka, možda je to jer su deca bolje od odraslih u njemu prepoznavala nedostatak empatije i neljudskost, i instinktivno se od toga sklanjala.
A šta god da su druga deca radila njemu, i dalje je razlika između njih i njega ta da oni nisu ubili nikoga, a on u pet minuta devetoro.
O da, i on je živ i slobodan. A oni mučno mrtvi.

Vrsnjacko nasilje se "tretira" tek kad dodje do vidljivih povreda. Psiholoska pomoc deci koja su zrve nasilja a kamo li roditeljima ne postoji s obzirom da imamo jednog psihijatra na pet skola pa dodje jednom nedeljno u skolu. Kazna za nasilnike, zavisi od toga ko su mu roditelji , sto znaci uglavnom nikakva ili minorna. Pracenje problematicnog ponasanja je nepoznanica, ko da prati, nastavnik na casu koji nije kompetentan za to ? Ako pitate ministarstvo onda je sve sjajno, bajno i pod kontrolom. Ako pitate mene kao roditelja cije dete je zrtva reci cu vam da je apsolutno sve u rasulu, sve se gura pod tepih u skolama delom zato sto ne mogu da se izbore , delom zato sto ih zapravo to ne interesuje.

Pitajte Dariju Kisić epidemiologa i ministarku porodice i demografije kako se rešava taj problem.