Piše prof. dr Bojana Dinić: Koja je najbolja strategija prevencije pucnjave u školi?

Da li ste uopšte pročitali tekst? Misli se na socio-emocionalnu podršku, a ne obezbeđivanje pristupa oružju. Pažljivije samo malo čitajte.

"treba osnažiti podršku učenicima" Да ли госпођа схвата шта је рекла? Управо то што она сугерише је учинио отац К.К., водећи га у стрељану и омогућавајући му приступ оружју. "Оснажио" га је, а последице су свима видљиве. Отац, деда и читава породица другог убице имају оружја за мању приватну армију, па му није било тешко да узме оружје.
Што се тиче претњи и најава, нису сви људи као А.В., који стално нешто најављује, предвиђа, навија, хвали се, кука, плаче, прети и сл. Многи (не сви) који су учинили ужасне злочине нису претили, хвалисали се, причали, него су напросто урадили што су наумили.
Деца не расту у вакууму, на њих утиче све што се догађа, а нарочито оно што се не догађа, а требало би да се догађа. Да вредни и поштени не напредују ако нису слепо лојални. Да се насиље промовише и нормализује. Да се историја митологизује. Увек кад зло тријумфује, а добро изгуби, овакве трагедије су ближе. И ближе.
Можда навођење САД као позитивног примера и није најбоља идеја. Тамо је од почетка године у пуцњавама погинуло преко 14000 људи.

Mnogo dobrih saveta, ali država i moral su razvaljeni. Kuća se ne zida od krova.

U pravu su komentatori koji kazu: manite se " američke filozofije"...i " vaspitavajte decu i u poridicini u školi" !!!
Niti smo mi po svom kodu Ameri niti zivimo tamo! Nema tu puno filozofije:volite decu, posvetite im se a vi prosvetari radite svoj posao :vaspitanje+ primereno ovrazovanje i stvari ce biti bolje!

Razlozi su složeni. 40 godina školstvo i obrazovanje u Srbiji se čerupa i urušava. I pre toga je bilo politički upitno. Internet caruje zadnjih 20 godina. Posrnule obrazovne sisteme stvarali su ministarstva, radne grupe, ljudi od struke. Internet o koncu niko ne uređuje, goli cilj je broj klikova a razlog i utemeljenje su potpuno nevažni. Niko se ne bavi obrazovanjem o internetu, već ušminkanom propagandom o istom. Kao i u saobraćaju, nemamo znakove i semafore već su to spomenici postradalima. Za prvih dvoje-troje bude postavljen znak. Za pet do deset - semafor. Tako i u zdravstvu, ekonomiji, politici, svim sferama... Učeni su ovde progonjeni. Oduvek...

Crni Dragane jesi ti siguran da si išao u školu? Prijatelju pa ti nemaš jednu rečenicu ispravno napisanu.

Zbog ovakvih *stručnjaka* smo ovde.Do 1988 ovoga bilo nije.Celu osnovnu u naj prometnijoj ulici u Novom Sadu.Stojali na ulici pa bi pred čas naša učiteljica,nastavnik bi nas uvodili u školu.Dotle smo bili na ulici.Nikog nije dkveo roditelj jer je bila sramota.Oružija i tuče nije bilo.U školi samo portir,problematičnim direktor zvao roditelje nikakvi lsiholozi.I tako do 1988g.Deca su se sama igrala po gradu,rkditelji nisu imali telefone..

Puno praznih prica, vaspitavajte decu da nema parva bez obaveza i slobode bez odgovornosti, ali prvo roditelji to treba da shvate i da se i sami tako ponasaju.

Ne zanimaju nas info o Americi već naše. Oružje ovde ima kulturološki momenat a interpretacija američkih iskustava je besmislena

Bojana je carica!