Kad je minimalna potrošačka korpa bar 120.000 dinara, ne čudi: Više od milion građana radi dva posla

Nije programiranje na izdisaju samo sto nece vise biti onakvog masovnog zaposljavanja i nece moci to da radi i kurta i murta
Sada, zavisi kakav ce opet biti slucaj kada prodje krizica, al svakako ima jos mnogo prostora za IT, sada je problem finansiranje

Istina je da ostaju bez posla ali ne zbog vestacke inteligencije

Prezivljavamo...Zakazan magnet u decembru prosle godine, evo cekamo 6 meseci na Poliklinici, jer nemamo za privatni pregled. Nemamo ni za hranu kako normalno dolikuje. Posle 15 tog se koprcamo sta jedemo...ali eto zivimo u Srbiji...I tako vec zadnjih koliko vec decenija...Izgleda radimo za male plate i da smo nesposobni...Moracemo na neki kurs za Opstanak u Srbiji.

64.000 stvarno nije dovoljno za lagodan život ali da je minimalna potrošačka korpa 120K, malo ga preteraše. Ja trošim manje od toga a pritom živim vrlo komforno, bez da pazim koliko trošim.

"Jedino resenje je da svi predju na programiranje, sto je i u procesu."

Programiranje je na izdisaju.
Desetine hiljada programera mesečno ostaje bez posla u SAD.
Veštačka inteligencija programira mnogo efikasnije a ne traži platu, ne ide na bolovanje, godišnji, vikende, porodiljsko...

Ako radiš dva posla, to podrazumeva da ne živiš pristojno, jer sem vremena za spavanje nemaš ga za ništa drugo, čak ni za pristojna 3 obroka dnevno.

Jedino resenje je da svi predju na programiranje, sto je i u procesu..

Prosečna potrošačka korpa je skupa zato što nam trgovci deru kožu s leđa. Pre dan-dva ste imali članak o tome i o njihovim lihvarskim maržama.
S druge strane tu je država koja je rad oporezovala više nego cigarete, alkohol ili kocku. Da biste uplatili zaposlenom neto platu od 120.000 dinara, koliko je po ovom članku potrebno da bi se živelo pristojno, poslodavac mora državi na ime poreza i doprinosa da uplati još 73.552 dinara. Pola pijem, pola Šarcu dajem.
A razlog za to je što je država nesposobna da se zakonski obračuna sa parazitima i u privatnom i u javnom sektoru koji ne rade ništa i ne doprinose ni na kakav način privredi, a pokupe sav kajmak. Raznorazni dobavljači, distributeri, uvoznici koji zarade i po tri puta više nego proizvođač. E to je naš problem. Što se oporezuje rad, a nagradi parazitiranje.