Đaci na maloj maturi najbolje uradili zadatke iz hemije, najlošije test iz srpskog

Kod mog unuka u 7. Razredu dolazi nastavnica, to je Užas... Kako ih je učila... Od 25 pisaca koje su obrađivali.. Njihov razred obradio 5.. U 8.razredu došla druga nastavnica... Oni veze nemaju... Šta reći.. Nigde inspekcije... A matematiku im drže studenti cele godine, dobro su i završili školu!!

Zaista ne znam koliko ste upućeni u date testove i rezultate, kao i kvalitet kadra i planirane ishode.
Nastavnici su nemoćni tamo gde ne postoji motivacija, ne postoji kultura čitanja, a gde su osetni drugi kompleksni faktori. Nije baš sve do srbista za katedrama.
Postignutih 11,89 bodova je prosek na nivou države. Treba da znamo da postoji značajna, negde već tradicionalna, razlika između škola po prosečnom broju bodova na završnom ispitu. U južnobačkom okrugu imamo škole sa 30 bodova od mogućih 40, ali i one sa manje od 17.
Problem je donekle i višestruko društveno uslovljen. Ima dece koja nisu stekla potrebne veštine jer su ponekad gladna dolazila u školu, koja žive u nesređenim porodičnim odnosima, koji su povratnici iz inostranstva. Ima tu nešto i do pritiska da se poklanjaju ocene. Ima i škola kojima, povremeno ili češće, nedostaju nastavnici.
A ima i jednostavne tržišne utakmice i „ekonomiziranja”. Tamo gde desetina boda može da odluči da li će dete da se upiše na željeni smer, veća je verovatnoća da će dete redovno učiti, imati bolje ocene i da će bolje spremiti za završni ispit. Tamo gde ovakav brojčani uspeh nije toliko bitan, dete nema toliku motivaciju da ulaže svoje vreme, ni za učenje tokom školske godine ni na samom završnom ispitu. Jedan ili 40 bodova, njemu je isto. Nažalost.

Pravila postoje da bi ljudi mogli bez problema da komuniciraju, zato ih treba znati, nije to nešto nalupetano. Kao npr. u saobraćaju, moraš znati da voziš, moraš poznavati saobračajne propise i znake koji važe za sve da bi bila što manja verovatnoća nesreća.
Teško nama sa ljidima koji ne razumeju za čega služe pravila.
Sva deca su najlošije uradila srpski jezik - jednostavno su im dali teži test od onog uvežbanog. Opet, da se to shvati treba inteligencija i koliko-toliko obrazovanja.
Bes ne iskaljujte na ovakvim stvarima nego pokušajte da ih razumete. Nauđite uzrok tog besa kod sebe i rešavajte problem koji imate sa time zašto besom reagujete na to.

Jedno pitanje za univerzitetske srbiste: kako je moguće da od svih predmeta učenici najviše problema imaju baš sa svojim maternjim jezikom? Kada vidite ovakve rezultate, kako imate obraza da tražite da se srpski uvede na sve fakultete? Kako imate obraza da krivite kojekakve feministkinje i kolektivni zapad za propast srpskog jezika, kad ni sami ne uspevate da odškolujete krštene nastavnike srpskog jezika i kad ni sami ne uspevate da napravite plan i program takav da deca iz škola izađu iole pismena?

Nastavu srpskog jezika treba radikalno reformisati, tako da jezički deo bude orijentisan ka savladavanju dubinskog razumevanja i kritičkog pisanja različitih tipova teksta, a ne ka pamćenju kojekakvih pravila koja ionako važe samo za ono što su isti ti (sposobni?) srbisti propisali, što znači ko koristi standard taj ta pravila svakako primenjuje i nesvesno, a ko ne koristi standard neće ga naučiti pamćenjem pravila.