Pre četiri godine u izveštaju Međunarodne agencije za atomsku energiju je pisalo kako "Interesovanje za nuklearnom energijom opada iz sezone u sezonu".
"Za razliku od energana na hidropogon koji bitno zavise od nivoa voda, dok je rad solarnih i eolskih energana moguć samo povremeno, kada ima sunca, odnosno ne prejakog vetra."
Kod održivih izvora energije bitno pitanje je skladištenje energije, ništa drugo. Sunčanih dana godišnje imamo dovoljno, kao i vetra.
Nedostatak vode može izazvati ozbiljne probleme u nuklearnim elektranama, jer voda ima ključnu ulogu u procesu hlađenja. Povećanje temperature unutar reaktora i pregrevanje sistema, oštećenje gorivnih elemenata i curenje radijacije, smanjenje efikasnosti u turbinama usled nedostatka vodene pare, sve u svemu rizik za nuklearni akcident. U Fukušimi je problem nastao usled oštećenja sistema za hlađenje reaktora. Opšta panika je izbila oko nuklearke u Zaporožju nakon što je brana Kahovka razorena, upravo zbog mogućeg nedostatka vode.
Ako pričamo o nivoima vode, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene i najranjivija je država Evrope. Od 2011. do 2020. godine je svaka druga godina bila sušna. Svet je trenutno topliji za 1.1 stepen, mi smo u oblasti koja se brže zagreva od ostatka sveta, 2.6 Celzijusa u odnosu na period pre emitovanja ovolikih količina ugljen dioksida u svetu. Klimatski ekstremi će svakako postajati sve veći problem.
I na kraju dana, u svim scenarijima o kojima pričamo graditi nuklearku u državi u kojoj je svako malo rat i kojom rukovode uglavnom autokrate, je nepromišljeno.
Ma oma i atomsku bombu. Zapravo, svejedno je; sa ovakvim strucnjacima smo nagrabusili. Jeste citali "Dnevnik iz bolnice Kiri" Radojka Maksica? Malo je o nuklearnoj energiji, a malo vise o onima koji su nam pomagali kad god je trebalo, a danas ih mnogi pljuju iz ubedjenja, a neznanja.
Kada biste znali koliko košta samo izgradnja jedne nuklearke, ne bi trošili vreme na prazne priče. Srbija tako nešto ne može da isfinansira. Budite bezbrižni , potpuno smo bezbedni.
Siromašne zemlje trećeg sveta(Srbija) koje proteruju znanje i pamet nemaju ni finansijske,ni inženjerske ni građevinske, stručne ,upravljačke kapacitete da grade nuklearne elektrane niti bi im to velike sile dozvolile. U Srbiji se ne proizvode ni lopate, uvoze se iz Slovenije.
Američki i zapadnoevropski hipici bez dana radnog staža su poktrepili iracionalne strahove od atomske energije. Političari su, naravno, za šaku glasova išli uz dlaku i glumatali zelene ideologije. Černobilj je pobio deset puta manje ljudi od odžaka kostolačke elektrane.
I nuklearke ce graditi stranci. Rosatom ili Framatom su se vec nudili da nam izgrade. Mada je to skupa investicija za nas i s obzirom na manjak strucnjaka, verovatno cemo ulagati u nuklearke u susednim zemljama.
Moze ali da njima upravljaju stranci, kao i stadionima, a kad vec upravljaju mogli bi da dodju i da sagrade iste, a sto da ne, mogli bi i da izvoze proizvedenu energiju u svoje zemlje, a mi samo obezbedimo teren i reke u koje mogu da prosipaju otpad bez da ih boli glava. Cist posao, svi srecni.
Ja kažem isto, posebno ako tu nuklearku bude vodio partijski podoban (čitaj: sve samo ne sposoban i stručan) kadar. Sa takvima je Černobilj neizbežan i ceo Balkan bi bio nenaseljiv za narednih 10000 godina. Oni, bre, nisu sposobni ni komunalna preduzeća da vode a kamo li nešto ozbiljnije.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Hoće li se graditi nuklearke?
Živan Lazić
zivanlaz@gmail.com
Info
•29.08.2023.
•08:32
Komentari 18
Ташоли
Eko
Duke Nukem
Kod održivih izvora energije bitno pitanje je skladištenje energije, ništa drugo. Sunčanih dana godišnje imamo dovoljno, kao i vetra.
Nedostatak vode može izazvati ozbiljne probleme u nuklearnim elektranama, jer voda ima ključnu ulogu u procesu hlađenja. Povećanje temperature unutar reaktora i pregrevanje sistema, oštećenje gorivnih elemenata i curenje radijacije, smanjenje efikasnosti u turbinama usled nedostatka vodene pare, sve u svemu rizik za nuklearni akcident. U Fukušimi je problem nastao usled oštećenja sistema za hlađenje reaktora. Opšta panika je izbila oko nuklearke u Zaporožju nakon što je brana Kahovka razorena, upravo zbog mogućeg nedostatka vode.
Ako pričamo o nivoima vode, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene i najranjivija je država Evrope. Od 2011. do 2020. godine je svaka druga godina bila sušna. Svet je trenutno topliji za 1.1 stepen, mi smo u oblasti koja se brže zagreva od ostatka sveta, 2.6 Celzijusa u odnosu na period pre emitovanja ovolikih količina ugljen dioksida u svetu. Klimatski ekstremi će svakako postajati sve veći problem.
I na kraju dana, u svim scenarijima o kojima pričamo graditi nuklearku u državi u kojoj je svako malo rat i kojom rukovode uglavnom autokrate, je nepromišljeno.
Dejan
Eko
Homer
Zamenik zamenika
Gavril
Limanac
Dule
Apokalipto
Q
123
Građanin Toša
Miki
Anonimus
Mile
Laloš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H