Dok oni prave zurke,ponovo teraju radnike da prisustvuju glupostima koje prave,seljak ce da svisne pare trose na sve strane a odsteta od nepogoda visi u vazduhu tj.odgovora nema. E pa dragi seljaci na ulice ovaj put za Bg. I svako u svojoj opstini pred nadlezne a izbori to ce tek da vide
Spoljno trgovinski deficit za 2022 iznosi oko 12 000 000 000 EVRA.To znači da nešto nije u redu u ekonomiji države.Od više faktora na prvom mestu je kurs dinara.Kako se pokriva ovako veliki deficicit?Najvećim delom doznakama iz inozemstva oko 5 000 000 000 EVRA ,direktnim stranim investicijama i "skrivenim" kreditima.Posledica ovakve ekonomske politike vidljive su u gašenju primarne domaće proizvodnje i enormnog uvoza.Pitanje za pristalice nerealnog kursa ,šta će se desiti sa kursom kad jedan ili više od priliva se značajno smanji?
@Milan
Постоји нешто што се зове Теорија паритета куповних снага или Purchasing Power Parity. Укратко, према тој теорији треба упоредити стопе инфлације у Србији и евро зони у одређеном периоду и ако је инфлација у Србији већа, динар би требало да депресира како би се очувала куповна моћ евра. Најпростије објашњено. Проблем је што се курс динара и буџетска стабилност одржавају задуживањем у иностранству, а то ће једном престати.
Dobro je što je dinar stabilan, ali nije dobro što je precenjen; na gubitku su izvoznici i štediše. Kako je srpski agrar veliki izvoznik( oko pet, neto suficit je blizu1,7 milijardi evra), dok seljaci moraju da štede kako bi imali rezervu za ulagaja u narednu sezonu, jasno da poljoprivreda trpi veliki gubitak usled aktuelne ekonomske politike. Pri tome je još i uvozna inostrana prehrambena roba, zbog prejakog dinara, izrazito jeftina i sa srpskog tržišta potiskuje domaće proizvode.
Sve pise ali ne pise autor o subvencijama. Srpski seljak bi uzivao i sa ovim cenama samo da ima EU subvencije. Sve se svodi na to i na nista drugo.....Isplatite EU seljaku nase subvencije i goreo bi Brisel, prizori iz Gaze bi bili umetnicko delo
Za sve krivim jedino I iskljuvcivo nestrucne, a samo politicki podobne kadrove u svakoj oblast pa I ovoj. Mi smo cele godine radili, astronomske cene ulaganja imali I gledali u nebo ( a kakve si nepogode vremenska sve bile), da bi psenicu morali predati za 16 din/kg, a kukuruz 13din/kg. Cena obicne prazne kifle je 50 din. u pekari, da ne spominjem druge cene. SRAMOTA.
@Milan
Milane, pretpostavio si da je celokupna ekonomija indeksirana u EUR. Što je naravno netačno. Za početak, većina davanja državi nije vezano za EUR.
I očigledno si zaboravio na izvozno orijentisane firme. Koje i najviše pate zbog niskog kursa.
Sami su krivi za sve sto ih je snašlo kao i mi svi Gradjani! Vidiš da neide na dobro…menjaj bre koji protesti i pregovori…sa ovom SNS mafijom toga nema!!! Valjda ste se za 12 godina uverili?!
Hajde da mi neki srpski ekonomski "genije" objasni kako je to precenjen dinar?. Naravno da ne može a ko pokuša neka se istog momenta podseti da je formalno i neformalno evro obračunski novac i svesno i nesvesno. Bilo kakvo pomeranje kursa dinara nema nikakve veze sa cenom proizvoda i usluga jer se one obračunavaju u evrima a naplaćuju u dinarima (privatno i u evrima). Dans je nepto koštalo 1 evro koštaće i sutra koliki god da bude kurs. Ko se juče rodio to bi trebao da nauči a to neće naučiti na našim ekonomskim fakultetima ali na pijacama hoće i to je stvarnost. Hiper inflacija ima stogodišnje posledice na psihologiju naroda. Zato tražim, dosta lupetanja o realnom i nerealnom kursu dinara.
Zamolio bih autora, ako je raspoložen za ovakvu komunikaciju, da mi objasni pojam precenjenog dinara u ovom konkretnom slučaju.
Šta nije vezano za uvoz a samim tim i za kurs evra?
Gorivo se uvozi, poljoprivredne mašine i delovi za njih se uvoze, đubrivo je vezano za uvoz, ratarski krediti su indeksirani u evrima. Koji god da je kurs, sve ga prati. Čak i rad, je indirektno vezan za evro, dnevnica će biti (primera radi) 30 evra i sa kursom 117 i sa kursom 130.
Kako bi konkretno kurs od, npr. 130 din za evro uticao na nižu cenu gotovog proizvoda u evrima?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Kako su paori nagrabusili: Niska cena pšenice i precenjen dinar
Živan Lazić
zivanlaz@gmail.com
Info
•16.10.2023.
•11:52
Komentari 17
Nn
Petar Veliki
ILIJA BOSNIĆ
Bob Rok
Portir
Куп је битан
Постоји нешто што се зове Теорија паритета куповних снага или Purchasing Power Parity. Укратко, према тој теорији треба упоредити стопе инфлације у Србији и евро зони у одређеном периоду и ако је инфлација у Србији већа, динар би требало да депресира како би се очувала куповна моћ евра. Најпростије објашњено. Проблем је што се курс динара и буџетска стабилност одржавају задуживањем у иностранству, а то ће једном престати.
Mićo Tanga
Anonimus
B&B
Paorska
Bojan
Milane, pretpostavio si da je celokupna ekonomija indeksirana u EUR. Što je naravno netačno. Za početak, većina davanja državi nije vezano za EUR.
I očigledno si zaboravio na izvozno orijentisane firme. Koje i najviše pate zbog niskog kursa.
Miloš
F
Milan
Precenjen dinar
Šta nije vezano za uvoz a samim tim i za kurs evra?
Gorivo se uvozi, poljoprivredne mašine i delovi za njih se uvoze, đubrivo je vezano za uvoz, ratarski krediti su indeksirani u evrima. Koji god da je kurs, sve ga prati. Čak i rad, je indirektno vezan za evro, dnevnica će biti (primera radi) 30 evra i sa kursom 117 i sa kursom 130.
Kako bi konkretno kurs od, npr. 130 din za evro uticao na nižu cenu gotovog proizvoda u evrima?
Platon
Suština
Tako što je vrdalama na vlasti.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H