Ovaj podatak govori vise od hiljadu reci. Davne 2016 g. euro je bio 123, posle osam godina on je 117, u medjuvremenu sve cene su otisle duplo a euro je oslabio za 7 dinara.
Razmotrićemo nekoliko tačaka koje bi mogle podržati ovu tvrdnju:
Inflacija: Ako su cene osnovnih životnih namirnica, stanovanja i usluga u stalnom porastu, čak i ako prosečna plata raste, to ne garantuje poboljšanje životnog standarda. U uslovima visoke inflacije, nominalno povećanje plate može se anulirati realnim gubitkom kupovne moći.
Nejednakost plata: Prosečna plata često ne odražava stvarnost mnogih zaposlenih, posebno u zemljama sa velikim razlikama između različitih sektora i zanimanja. Mnogi radnici zarađuju znatno manje od proseka, dok se mali procenat najplaćenijih može značajno "podići" prosečnu vrednost.
Prikazivanje podataka: Kritičari često ukazuju na to da se brojke o prosečnoj plati mogu manipulirati kako bi se stvorila slika o ekonomiji koja nije u skladu sa stvarnošću. To može uključivati i uzimanje u obzir samo formalnog tržišta rada, dok se neformalni sektor (koji često isplaćuje niže plate) ne uzima u obzir.
Troškovi života: Povećanje plate ne znači nužno i poboljšanje kvaliteta života, posebno ako su troškovi života brže rastući. U nekim slučajevima, stvarni troškovi života su toliko visoki da čak i plata od 1.400 evra ne omogućava dostojanstven život.
Strukturne reforme: Da bi prosečne plate bile održive na tom nivou, potrebne su značajne strukturne reforme u ekonomiji, uključujući poboljšanje produktivnosti, investiranje u obrazovanje i tehnologiju, i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja.
verujte, postoje takve plate.
imaju ih oni koje gazde ne placaju iz svoga dzepa.
pa sve do jedne firme se finansiraju iz subvencija.
zaboraviste da tokom zutih nista nije radilo osim usluznih delatnosti i javnih preduzeca pa su onda dosle subvencije
Draskovic je onda vikao u mikrofon i megafon, plate od 1000 maraka ! Prepolovite na pola na eure, inflacija, da to je to, dobro vas je slagao pre 2 decenije i vise...
Mazanje očiju narodu, isto kao i fingirani BDP. Ali koliko čitam i čujem, sve više se narod buni zbog rasta cena. Nadam se da će iste ići još gore, možda se onda ovaj narod podaničkog mentaliteta pobuni.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Prosečna plata od 1.400 evra u Srbiji: "Čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju"
Autor: 021.rs, Danas
Info
•29.10.2024.
•15:00 > 15:03
Komentari 10
misko
/
redom
Inflacija: Ako su cene osnovnih životnih namirnica, stanovanja i usluga u stalnom porastu, čak i ako prosečna plata raste, to ne garantuje poboljšanje životnog standarda. U uslovima visoke inflacije, nominalno povećanje plate može se anulirati realnim gubitkom kupovne moći.
Nejednakost plata: Prosečna plata često ne odražava stvarnost mnogih zaposlenih, posebno u zemljama sa velikim razlikama između različitih sektora i zanimanja. Mnogi radnici zarađuju znatno manje od proseka, dok se mali procenat najplaćenijih može značajno "podići" prosečnu vrednost.
Prikazivanje podataka: Kritičari često ukazuju na to da se brojke o prosečnoj plati mogu manipulirati kako bi se stvorila slika o ekonomiji koja nije u skladu sa stvarnošću. To može uključivati i uzimanje u obzir samo formalnog tržišta rada, dok se neformalni sektor (koji često isplaćuje niže plate) ne uzima u obzir.
Troškovi života: Povećanje plate ne znači nužno i poboljšanje kvaliteta života, posebno ako su troškovi života brže rastući. U nekim slučajevima, stvarni troškovi života su toliko visoki da čak i plata od 1.400 evra ne omogućava dostojanstven život.
Strukturne reforme: Da bi prosečne plate bile održive na tom nivou, potrebne su značajne strukturne reforme u ekonomiji, uključujući poboljšanje produktivnosti, investiranje u obrazovanje i tehnologiju, i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja.
/
imaju ih oni koje gazde ne placaju iz svoga dzepa.
pa sve do jedne firme se finansiraju iz subvencija.
zaboraviste da tokom zutih nista nije radilo osim usluznih delatnosti i javnih preduzeca pa su onda dosle subvencije
Fuj49
Ja
Dejan
Sljaker
Daj ti 1400€ platu i ne brini za inflaciju!
Incelman
Zoran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H