Pucanje na proslavama: Ilegalna i opasna, ali česta praksa u Srbiji i regionu

Pucamo mi po svim šavovima... što više, brže i bolje pucamo, pre nas neće biti!

Primitivizam.

Sta ocekivati od naroda koji se sakrivao od pomracenja sunca. Primitivizam na svakom koraku. Mladi slusaju folk, muziku deda i baba. Nesto sto su slusali samo vozaci tricikala. To je vas nivo.

Vatrometi su posebna priča , opasniji su od pucnjave , to su projektili explozivno-zapaljivi koje ispaljuje svako kako mu se ćefne

Sta se ovi mole Bogu da resi stvar? Obrazovanje, kultura, vreme,... Zabrana svega sto puca, ukljucujuci prodaju pirotehnickih sredstava. Naslusali smo se pucnjave.

"Oružje se može koristiti samo na prostorima odnosno u prostorijama koje su za to predviđene. Ako pričamo o vatrenom oružju, možete isključivo gađati na strelištima ili u streljanama, odnosno u lovištima. Dakle, nigde drugde po zakonu nije dozvoljeno korišćenje vatrenog oružja"
Ovo nije tačno a Urošević lupeta. Ako lice ima dozvolu za nošenje pištolja radi samoodbrane ono ima pravo da isti, u slučaju te potrebe, upotrebi gde god da se nalazi. Takođe, lica koja se bave obezbeđenjem imaju pravo da, u slučaju potrebe i u sladu sa pravilima službe, upotrebe oružje, u zavisnosti šta obezbeđuju, gde god je to potrebno. Da je ovo što priča Urošević tačno bilo bi obesmišljeno pravo gore navedenih da nose oružje.

Pucanje iz vatrenog oružja na proslavama u Srbiji i regionu predstavlja nasilnu tradiciju koja izaziva velike sigurnosne i pravne posledice. Ovaj fenomen često proističe iz želje da se napravi veličanstven trenutak, ali može rezultirati ozbiljnim povredama, pa čak i smrtnim ishodima.

Zakonodavstvo u Srbiji strogo zabranjuje upotrebu vatrenog oružja na javnim mestima, a organizatori proslava i gosti mogu biti krivično gonjeni zbog takvog ponašanja. I pored toga, ove situacije se i dalje dešavaju, ukazujući na potrebu za boljom edukacijom građanstva o rizicima i legalnim aspektima posedovanja i upotrebe oružja.

Pored rizika po bezbednost, pucanje na proslavama može doprineti širenju kulture nasilja i normalizaciji neprimerenog ponašanja. Zbog toga je važno osnažiti zajednice da se protive ovakvim praksama i promovišu bezbednije i odgovornije načine slavljenja događaja.

Ko nije pucao kada je trebalo ne treba ni sada. Dakle zabrana uz ogromne novcane kazne, taman da popune budzet.

stroge novčane i zatvorske kazne mogu iskoreniti ovako nesto! Nakon masakra u Ribnikaru Duboni i Orasju rekli su da ce menjati zakon o oruziju i primenjivati drakonske kazne za korišćenje ali koliko vidim i čujem nista od toga bar za sada!