Profesor Ekonomskog fakulteta: Bojkot kupovine neće dugoročno sniziti cene

uvek ima neki pametan, sa referencama da nam objasni kako je uzalud i da je lakse da se pomirimo sa sudbinom.
treba samo jedan lanac da izmrcvarimo nedelju dana ili mozda citav mesec.
imace opciju, ili kljuc u bravu ili menjaju marze.

A oke, uvek tako neki stručnjak nešto kaže, a nema nikakvo rešenje.

Bojkot je barem reakcija i ne kupujemo kao ovce, kao i poziv stručnjacima da smisle sledeći korak koji može da dovede do promene. To nam treba, profesore.

Ovakav bojkot nece dati rezultate jer Rezim je u ortakluku sa svima! Nismo mi Hrvatske gde na TV pozivaju na bojkot kao i sam Premijer i cene do 50% pod odmah nize! Srbija je ovo Zemlja kriminala i korupcije ali ne jos zadugo.

Bojkot pojedinacnih marketa nakon ovog sadasnjeg bojkota ce itekako da utice na cene profesore. Takodje, kod mnogih ce promeniti navike te ce meso kupovati u mesarama (Kamendin, Strand, Mrksicevi Salasi, Sakan) gde je pecenica i ostalo meso mnogo jeftinije i ukusnije od Maxi-a ili Univera. Hemija je na kvantasu mnogo jeftinija. Ako samo 100 000 kupaca ove nedelje ne potrosi prosecno 2000 rsd (a verujem da mnogi trose i vise za 5 dana) u bojkotovanim prodavnicama to je vec 200 miliona dinara manje prometa. A verujem da je broj ljudi koji bojkotuju mnogo veci. Samo zajedno mozemo do boljeg drustva i svako mora dati svoj doprinos tome.

Комплетни идиоти воде ову земљу и зато се и дешавају комплетно идиотске ствари.

Osnovna marza neka bude ogranicena na 7% za sve proizvode i kaznjavanje ko ne postupi
"---------------------------------------
Ako ne bojkutujemo, kao da nismo ništa postigli
Promena stanja mora biti
---------------------------------------
kupujmo samo ono što nam je neophodno

Institucije.
Ruke su vam krvave.
Živeli studenti!
Da institucije Srbije rade svoj posao, dogovaranje oko cena i trgovačkih razlika u ceni bi bilo nemoguće, pa bi tako i maslinovo ulje bilo pristupačnije širem auditorijumu.
Prestanite da naginjete na korporativnu stranu u svojim javnim istupanjima. Ta strana je ona koja se obraća nenadležnoj, predmetnoj instituciji, noseći joj darove (koje ta institucija onda odnese Koraksićevim koferima u mračno inostranstvo).
Prestanite da im pomažete. Mala mlekara u komšiluku je imala cenu za litar mleka 58 dinara i kad su prijatelji predmetne institucije napravili nestašicu, da bi povećali cenu (bez reakcije institucija), ta mlekara je dobila tri inspekcije za dva dana, jer nije radila ono što joj je predmetna institucija naredila. Pa je posle u datoj mlekari mleko moralo da poskupi više nego kod lepih i dobrih, dugoročno nepojevtinjujućih (kako kaže ovaj tekstualac), predmetno-institucionalnih prijatelja.
I dalje niko nije odgovorio na pitanje ko je okačio zeca na školu.
I dalje su vam krvave ruke.
Nisi nadležan i niko te ne pita.
Studentski zahtevi nisu ispunjeni.

Savet stručnjaka je da ćutimo.
Ćuti, dobro je, može biti i gore.

Ne kupujem odavno nikakvu tehniku, odeću, obuću i slično. Kupujem samo ono što mi je neophodno za život, te ako to ne kupim danas moram kupiti sutra. Znači, bojkot za mene ne važi iako sam ugrožen visokim cenama baš tih proizvoda neophodnih za život.

Sirotinjska zabava. Uostalom, ko ne radi, ne treba ni da jede!

Nemojte kupovati dogotrajno mleko 2.8% ako pakovanje od 1l košta više od 100 dinara.

Ako je tako onda bojkot mora biti dugotrajan.

Onog momenta kada drzava bude isplacivala poljoprivrednicima premije na dogovorene maksimalne cene njihovih proizvoda i ogranicila trgovinskim lancima marzu na 12% i odredila PDV od 10% na sve te proizvode mozemo razgovarati o smanjenju cena. Ostalo je sve kao blaga kisa na pustinjski pesak.

Od mene se niko nije obogatio. Nije stvar samo u ceni nego u konzumerizmu. Sta nam pa toliko treba?