Симовићева песма ЧЕЛНИК могла би да се односи на “ненадлежног” :
Кад треба да сева, он чкиљи
кад треба да грми, он жубори !
Нити зна шта хоће, ни како ће,
ал троножац не мисли да преда !
Он не може, он не зна, он не сме,
он не уме, а другоме не да !
Не зна ко је, не зна чи је,
не зна шта је, не зна одакле је,
али зна да низашта са земље,
и низакакво сијање с небеса,
неће склонити шапу с плећке меса !
Он не види шта му је у лули,
а прича нам шта је за облаком !
Он нас учи просу и пепелу,
он нас учи рогом, он нам пут
показује кокошијом ногом !
На том путу наше слово бледи,
наша нит се тањи,
селимо се у кртице и мраве !
С тог пута гледамо :
сијају његови сланици и чокањи
с места с којих су сијале свете главе !
Dugujem veliku zahvalnost Ljubomiru Simovicu. Mada nevidljiv i udaljen, on je cesto bio lekar moje duse. U trenucima klonulosti, njegove pesme su me vedrile, sokolile i podsecale da moj bol nije najveci na svetu. I da je sve prolazno. Kao svetionik u noci, kao casa vode u Sahari, kao tocak sira livanjskoga, njegove pesme su me uvek podizale.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Preminuo akademik Ljubomir Simović
Autor: 021.rs
Info
•17.04.2025.
•12:04
Komentari 4
Васа
Кад треба да сева, он чкиљи
кад треба да грми, он жубори !
Нити зна шта хоће, ни како ће,
ал троножац не мисли да преда !
Он не може, он не зна, он не сме,
он не уме, а другоме не да !
Не зна ко је, не зна чи је,
не зна шта је, не зна одакле је,
али зна да низашта са земље,
и низакакво сијање с небеса,
неће склонити шапу с плећке меса !
Он не види шта му је у лули,
а прича нам шта је за облаком !
Он нас учи просу и пепелу,
он нас учи рогом, он нам пут
показује кокошијом ногом !
На том путу наше слово бледи,
наша нит се тањи,
селимо се у кртице и мраве !
С тог пута гледамо :
сијају његови сланици и чокањи
с места с којих су сијале свете главе !
Kosta
Mirjana
Neka mu je večna slava i hvala!
R.I.P.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H