Ivan Klajn: Zašto "srpski" a ne "srBski"

Izgovoriti reč "srBski" znači silovali jezik. Nemoguće je, i besmisleno pokušavati. To je reč jedino ostvariva u pisanom govoru. Ali govor evoluira - jezik evoluira - zajedno sa narodom. A sada će i mene neko goniti što pišem latinicom, što se zalažem za "anti-srBske" vrednosti, i nazivati me "srPinom"... Ne smeta mi, jer smatram da moraš biti zaista prepun mržnje, ksenofobije, zabludnog uma koji sam smišlja teorije zavere tamo gde ne postoje, da bi po internetu lovio sve "srPine", stavljao ih na kamen srama, i gađao oštrim rečima. Ali me nekako ne čudi, jer je u našoj krvi da Srbin uvek gađa na Srbina, da fabrikuje razlike, izmišlja manipulacije, truje solidarnost, sve kako bi se njegov iskrivljen pogled na svet postao "jedini pravi". Toliko o tome.

Kakve gluposti palatilacija i prelazak suglasnika i bakraci, to je cista izmisljotina nemozete naziv jednog naroda i drzave menjati. Mi nismo Srpi vec Srbi neka je na nauk ovim umisljenim knjizevnicima da nisu pametni, koliko misle.

Господине Клајн, Андрија Шрек и остали... Морам Вам одржати једну кратку лекцију. Пре изношења оваквих, "мастних" небулоза, требали сте се упознати са материјом. Нико не доводи у питање дело Србина Вука Караџића, напротив, ми смо му захвални што нам је осавременио и упростио србски језик који користимо већ ХИЉАДАМА ГОДИНА. Захвални смо му и што је уредио латиницу, па је као такву, заједно са комплетним србским језиком поклонио Хрватима (хрвацкој).
Замерамо му само неке ситнице, као што је избацивање ћириличног слова "Й" и преузимање латиничног "J"... (и ситнице типа, да ли је писмо требало да се назове ћирилица или да сачува изворно име – СРБИЦА?) Замерамо му само једну ствар која је веома битна: ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ НЕ БИ СМЕЛЕ ДА ПОДЛЕЖУ ГЛАСОВНИМ ПРОМЕНАМА (јер губе смисао)! То се не односи на заједничке, збирне, градивне,бројне и мисаоне именице, а поготово не на глаголе. Дакле, наставите се гристи...

по Клајну није срБски већ срПски уреду према томе није ни хрватски већ хрваЦки

U SrBiji,gde se govori srPskim jezikom,žive SrBi i SrPkinje. A u srPskom jeziku,postoji i pravilo izmišljanja i dodavnja pojedinih slova,kao i transformacija istih prema sopstvenom nahodjenju. Tako je Italijanski grad Đenoa,(piše se GENOA ,a čita Đenoa),u SrPskom jeziku doživeo preimenovanje,umetanjem slova V,izmedju O i A,pa se na SrPskom taj grad zove ĐENOVA. Pentreksil je PENTRAKSIL,Infarkt-INFRAKT. "TREBA" se u SrPskom jeziku menja kroz lica,pa imamo situaciju 1. Ja trebam 2. Ti trebaš 3. On,Ona,Ono Treba itd. SrPski ili SrBski,koga je briga.Postoji samo jedno pravilo " Piši,čitaj i izgovaraj kako ti je lakše, i kako ti misliš da treba.

Који сте Ви дрек.

Tako bih sladko i podpuno uživao, kada bih se družtvo od jedno petdeset-šestdeset srbskih rodoljuba našlo u doživotnome hapsu!!
Oni bih se tad mogli samo grizti a ja bih bezzvučno otišao na gostbu punu mastnoće !!

Samo zato što više miriše na tamjan i memlu nego "srpski".

Iz istih razloga neki imaju "teranje", pa se krste rukama i nogama, daju deci drevna imena (Đurađ, Ignjat...), traže da bude "ИНТЕРНЕТ", a ne "internet", zahtevaju na registarskim tablicama vozila budu ćirilična slova i slične nebuloze.

Poenta: kad nema civilizovanosti, kulture, pristojnosti, reda, mira, para, posla... dobra je i "tradicija".

Pravo je zadovoljstvo pročitati sažete misli o jeziku gospodina Klajna. Dodala bih da češća pojava prideva srBski nema mnogo veze sa jednačenjem suglasnika po zvučnosti. To samo normalni ljudi izvrgavaju komeNDiji one kojima je srBstvo zanimanje, a ne opredeljenje.