Uoči novosadskog koncerta 26. oktobra na NOMUS-u, čuveni violinista kaže da je ova pandemija za njega drugi oblik rata usmeren na to da se čovek svede na primalno, na piti i jesti. Smatra da protiv toga treba da se borimo. Govoreći o raznim današnjim nemirima, kaže da je trenutni sukob Jermenije i Azerbejdžana pokušaj Turske da ponovi istoriju.

Danas ću prisustvovati proslavi praznika hrvatske zajednice u Republici Srbiji, Danu rođenja bana Josipa Jelačića, na kojoj će biti svečana primopredaja spomen - kuće bana Josipa Jelačića, Hrvatskom nacionalnom vijeću u Republici Srbiji. Ovo je jedan od četiri najvažnija praznika hrvatske zajednice u Srbiji, a šta ban Jelačić znači Srbima?

Biti solidaran, brižan za drugog, dati do znanja ljudima da nisu sami u onome kroz šta prolaze, pričati o svojim iskustvima. Stvarati i biti glasan u tome - to je način da suzimo polje na kojem možemo biti ugroženi, kaže autorka drame "Ko je ubio Dženis Džoplin?"

Ponovo se u Srbiji povećava broj inficiranih korona virusom, Beograd prednjači. Zapravo reč je o novom svetskom naletu opasne infekcije, uvećanje zaraženih je dramatično - u subotu je broj novoobolelih na celoj planeti iznosio oko 133.000, dan kasnije već je premašio 330.000. Baš drastično.

Ovih dana i predsednik Vučić i premijerka Brnabić se hvale kako Srbija tokom pandemije i ekonomski funkcioniše uspešnije od drugih, po njima skoro od svih država u Evropi. Dodatno ističu kako je pre osam godina, kada je sadašnja ekipa predvođena Srpskom naprednom strankom prvi put došla na vlast, na spisku Zavoda za zapošljavanje bilo čak 23,7 odsto radno sposobnog stanovništva, a da ih je danas svega 7,3 odsto.

Ako se opsesivno držimo za svoje male živote, promena nema. Ni štapići celera, ni zamrznute borovnice neće učiniti da možemo bezbedni, zdravi, zaklonjeni i siti da ostanemo ovde. Promene se dešavaju kad odlučimo da radimo za zajednicu, a ne samo za ličnu korist. Tako se ubija kapitalizam, kaže dramska spisateljica Maja Pelević u razgovoru za 021.rs

Autor teksta "Kretanje" i koautor projekta "Lonelly Plllanet" za 021.rs govori o usamljenosti kao novoj normalnosti i potrebi za kretanjem koje tematizuje njegov nagrađeni tekst.

Njena poezija je filozofski promišljena, prožeta svim anksioznostima i sitnim mudrostima vremena u kojem stasava jedna mlada žena u ovom delu Evrope. Treba čitati novu zbirku Maše Seničić "Povremena poput vikend naselja".

U somborskoj predstavi "Semper idem" Marko Marković igra dečaka iz čije je perspektive, dirljivo i potresno oživljena saga jedne jevrejske porodice, njenog stradanja uoči Drugog svetskog rata i buđenja velikog zla u vidu nacizma.

U gradu u kojem je glavni triler pijaća voda - koje nema, Tara Manić režira predstavu "Osam žena", triler iz žanra whodunnit kinematografije, žanra koji živimo. O nijansama našeg recentnog trilera od stvarnosti, pozorištu, pa i koroni, govorila je za 021.rs.

Reljićev novi film prebira još jednu bolnu našu temu. Kao i njegov odlični dokumentarac "Unuk", koji je propitivao mogućnost oprosta žrtve potomku najvećeg svetskog zločinca, i najnoviji "Proces Sandžak" priča je o žrtvama, ali naopake srpske politike devedesetih. U razgovoru za 021.rs govorio je o tome da li je izgledno da se, zarad svetlije budućnosti, bar unekoliko rasvetli naša prošlost.

"Smokva", knjiga Gorana Vojnovića, višerihterovski je uzbudljiv roman, neprepričljivo divan, jedno od onih tananih dela čiji se DNK nepovratno, tektonski, upisuje u čitaočeve emotivne meandre.

"Mi nismo počeli kao glupi majmuni, niti ćemo završiti kao rasa visokoumnika. Čovečanstvo često eksperimentiše sa vlastitom sudbinom: postiže izvanredne uspehe i stravična posrnuća. I pre korone, svet je osećao potrebu za promenom, a kovid-19 biće verovatno samo sredstvo te transformacije", kaže Saša Rakezić strip autor čije radove krase etika i eksplozivna likovnost.

Zapanjujuća brutalnost koju je Srbija videla na snimku sigurnosne kamere ispred kladionice u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu može navesti na pogrešan zaključak, piše za Dojče vele sociolog Dario Hajrić.

Na današnji dan nastala je jedna od najpotresnijih pesama Mikloša Radnotija.

Bila je izvrsna glumica, to su znali svi ljubitelji domaćeg filma, a kakvo je neobično i krhko biće bila videla je jedna mala novosadska ekipa koja je davne 2004. godine sa Sonjom putovala na Sarajevo film festival, prebrodivši na tom putu gromovima okupanu Romaniju, neumoljivu carinsku kontrolu i poslovično potkupljive sebisamovažne policajce na ulasku u Sarajevo.

Kada je septembra prošle godine francuski predsednik Makron predložio da u srednjeročnom periodu Evropska unija ne razmatra prijem država sa Zapadnog Balkana, već da samo sa svakom od njih sačini obiman trgovački sporazum, bilo je pitanje dana kada će neki drugi svetski centar moći pojačati prisustvo na zapaljivom "Buretu baruta".

Obično izazak birača i zaokruživanje listića razrešava napetiju političku sutuaciju. Glasači obave dužnost i pokaže se koja je ponuđena opcija zadobila poverenje građana. Još kada je brojnost izišlih zadovoljavajuća, nema osnova ne prihvatiti volju naroda.

Novosadski vajar Nikola Macura od oružja uspeva da napravi instrumente, ratne pokliče istorije pretvara u muziku. Njegov projekat "From Noise to Sound" je relevantno umetničko delo koje dubinski šeta žmarce telom, uznemiruje, budi zapitanost, prosvetljuje, budi nadu, a nastalo je s idejom da propita destruktivnost društva u kojem živimo.

"Moć izbora je najveća moć, jer on - izbor - jeste sloboda. Većina hrli u krdo, samoubijajući svoju slobodu. Retki shvataju da su samo munja, i da ne smeju svoju oluju presedeti u mraku, jer su zauvek nedogodivi", kaže Darko Cvijetić, autor dva grandiozna romana "Šindlerov lift" i "Što na podu spavaš".