"U Stokholmu je povećan broj autobusa da bi ljudi mogli da drže socijalnu distancu. Šveđani nisu uplašeni, kod njih temperatura 40 nije za paniku, sever je to, drugačija je svest o bolesti a i imunitet je drugačiji", kaže čovek koji je trbuhom za kruhom otišao iz svoje zemlje pre četiri godine.

I u Slovačkoj je stanje napeto kao i svuda u svetu. Međutim, među ljudima se pojavila neka nova empatija koja je bila nestala. Na primer, krojačke radionice slovačkih pozorišta počele su da izrađuju pamučne maske za građane.

Pomislim da će u jednom momentu neko ustati i reći: 'Stanite svi. Ovo je bio eksperiment. Vežba civilne zaštite. Nema virusa. Nema zaraženih. Nema mrtvih. Sve je kao i pre', kaže građevinski inženjer koji 27 godina živi u Velingtonu.

Svakako da će se posle pandemije mnoge stvari promeniti. Jer, već je sada vidljivo da će ubuduće, i kada korona zaraza prođe, u našim životima digitalizacija biti mnogo prisutnija.

"Verovatno ćemo kad se sve ovo završi, mi nastaviti po starom. Naučićemo lekciju tek kada se majka priroda stvarno naljuti, jer ovo je samo pecka po ruci", kaže Novosađanin koji već 14 godina živi na Floridi.

Globalno uništavanje ekosistema dovodi nas u sve bliži kontakt sa divljim vrstama koje nemaju kud. Ekosistemi, puni različitih patogena na koje ljudi nisu imuni i gusta naseljenost planete idealni su za širenje epidemija, kaže doktorantkinja Bečkog univerziteta.

Kostimograf koji je studirao u Novom Sadu u klasi Halila Tikveša priča da Nemci u izolaciji kreče i farbaju, da se samoinicijativno i bez policijskog časa, drže pravila. Za sada nema straha, ni panike, možda zato što se mere uvode sporije nego drugde...

Urbani rečnik obogaćen je ovih dana novom rečju - kovidiot (covidiot).

"Nije, Goco, to za poređenje", izgovorio je na sinoćnoj konferenciji, tonom kojim se obraćate nekome s kime ste prisni, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prekidajući novinarku ružičaste televizije.

Kikinda je na početku pojave virusa korona kod nas označena kao srpski Vuhan. Do javnosti su stigle priče da je zatvorena, zaboravljena, da je ceo grad u karantinu, da vlada velika panika među ljudima...

Situacija sa širenjem virusa korona u Njujorku postaje sve dramatičnija, a vesti koje dopiru do nas ne obećavaju sjajne dane za "Veliku jabuku".

Dajana Mandžo je pre godinu i po dana iz Novog Sada otišla u Kinu, tamo živi i radi u Šangaju, najvećem i najnaseljenijem gradu na svetu.

Svi su saglasni u tome da će biti izuzetno teške ekonomske posledice nakon okončanja pandemije, a srpska privreda ostaće bez oba potporna stuba.

"U Kini su postupili po nekim 'komunističkim metodama' i suzbili virus u relativno kratkom vremenu. Već tri dana nemaju novih slučajeva. Mi pribegavamo 'demokratkim' metodama koje ne daju rezultate", kaže softverski inženjer iz Lugana Ognjen Palija.

Nije lako stalno, bukvalno dvadeset i četiri časa dnevno, držati socijalnu distancu. I od najbližih.

"Mislim da ne učimo i ne menjamo se, nego se prosto prilagođavamo okolnostima. I u tome smo tako jako slični virusu koji nas je paralisao", kaže za 021 Vedrana Božinović iz grada u kojem sve oko novog virusa uveliko podseća na ratne dane.

"Ako radiš nešto korisno to proizvodi serotonin, poboljšava raspoloženje, učini da više vrediš sebi, sveukupno je dobro i protiv stresa koji preživljavamo", kaže za 021 u svom izveštaju iz turističkog gradića Ljoret de mar Novosađanin koji tamo živi već 27 godina.

U britanskoj prestonici ne može se kupiti 20 pelena, sapuna ili konzervi, ali četiri može - da bi bilo i za sve druge.

Pisac Stevo Grabovac kaže da je Banjaluka pusta jer se ljudi pridržavaju preporuka i naredbi. Ne veruje da će čovečanstvo izvući ikakvu pouku iz ovoga, jer nikada do sada nije. Veruje samo u osvešćene pojedince.

Gradovi izgledaju sablasno prazni, sve je nekako neobično i ne liči na Nemačku iz snova - prenosi svoje iskustvo iz Nemačke naš čitalac Srđa Bojkić.