Hladan tuš Australije!

Kada ti ne ide, kad misliš gotovo, ne daj im da vide, pokušaj ponovo, mani se Boga, pogledaj u sebe, za fudbal je bitna NOGA, a Boga ko je*e!!!

1990. sam imao sedam godina i secam se da je svaki klinac u kraju hteo da bude Piksi i da sam plakao posle utakmice sa Argentinom, ali je to jedini trenutak za poslednjih dvadeset godina kada sam bio ponosan na fudbalsku reprezentaciju.
Osam godina kasnije psovao sam Mijata i precku, zaklinjao se da nikada vise necu gledati utakmice, medjutim nisam odoleo i onda je dosao 25.06.2000. i ponizenje od 6:1 od Holandije.Prolazile su godine, Azerbejdzanci i slicni i 2006. pomislih mozda je sada trenutak, ali su nas Argentinci nokautirali, a ja naredne tri godine nisam imao snage da pogledam ni jednu utakmicu. Jos jednom sam pokazao slabost i pao u euforiju i ponovo navijao za svoju reprezentaciju.....Posle onog sinoc, ne znam da kako i da li ima svrhe vise ....

Kada ti ne ide, kad misliš gotovo, ne daj im da vide, pokušaj ponovo, Gospoda zamoli, u nebo pogledaj, daće nam dragi Bog pobede nove sjaj!!!

...da sam ja tolko treniro dosad bi cetri noge imo...

Prodali su nas...

kad nismo umeli onda smo dobili ...
danas sam bio ponosan na igru nase reprezentacije, ali nije se dalo...
ispromasivali smo se, i na kraju nam se vratilio

napred orlovi

****sili dvoglavi orlovi, obesile noseve obe glave, i ona na ramenima i ona u gacama

- soko zove orla, prijem

- orao pao, orao pao

Ne sekiram se uopste, nasa reprezentacija nema ubitacne napadace, ne igra modernu taktiku, vec ostaje na 4-5-1. Sa jednim spicem nema nista od golova. I mora da se trci, sta ces, takav je posao. Ko ne moze, neka radi nesto drugo, recimo zalivanje baste...