Krpelja zato treba nositi u Pasterov zavod, fantastični lekari su me tamo primili i kontrolisali i objasnili kada se koje analize rade i sprečili da me privatne laboratorije očerupaju. Svakom preporučujem!
Odakle vam ideja da neko zeli smrt psima? Ja licno to ne zelim i volim pse. Ljudi se samo ovde zgrazavaju nad cinjenicim da niko ne pominje ljude i decu, a mogu da obole od iste te bolesti od koje umiru kuce, a kuce se svuda setaju i raznose krpelje.
Koliko vidim, roditelji i cuvaju svoju decu i nijedno nije obolelo, za razliku od pasa koji umiru na povocu zbog nesavesnih vlasnika. Ako ne mozete da vodite racuna o kuci, nemojte ih imati. A, da. Ili biste da drugi cuvaju vase kuce od drugih kuca i timare vase pse od krpelja?
Postovani ostavljaci komentara,
koliko glu[posti i zla moze biti u coveku pa ja ne verujem.prvo niko ne pravi nikakvu "halabuku".
Alaskog Malamuta je ujeo pas NA POVRSINI ZA PSE U LIMANSKOM PARKU i dobio je lajamsku bolest,jedva preziveo i bio je zasticen od parazita.
U Futoskom Parku je devojka setala NA POVOCU svog madjarskog pulina i krpelj se zakacio i kuca je nazalost uginula.
Kuca kod spensa,je eto lutalica,i boze moj treba da ugine????zakacila su ga 23 krpelja za samo jednu noc,jedva je preziveo.
Budite svesni da je cela poeta ovde da su krpelji zarazni,da je ovo sve centar jedvog velikog grada.Umesto sto svojim zlim komentarima zelite smrt psima,budite humani i imajte bar malo empatije prema zivotinjama koje nisu izabrale da budu donesene na ovaj svet.Drugo,cuvajte svoju decu.
Hvala.
@zabrinuta mama
javne povrsine su za sve! i za ljude i za pse i za decu! ima sve vise vlasnika koji skupljaju za svojim psima ali sta cemo sa lutalicama? s beskucnicima i "finim" babama i dedama koji se istresaju od ranog jutra na sve strane po Limanskom parku i sire? i roditelji bi trebalo da skupljaju za svojom decom jer njihov izmet nije nista bolji i vredniji od pseceg!
Mene prosto fascinira cinjenica da se kucni ljubimci redovno izvode u setnju na decija igralista, parkove pa i sam Dunavski park. Aman ljudi, izvodite ih u parkove za pse. I za ime Boga, kupite njihov izmet!!! A ne moje dete da ugazi kad dodje da se igra na igraliste.
Tuzno je to sto vecina komentatora ima.strah od prirode. Krpelji nisu novost bilo ih je uvek, Bice ih I dalje. Cemu dizanje buke oko toga. Da ta cuvena Lajmska ali neka se izbaci podatak da istu prenosi samo jedna vrsta krpelja I da samo 1-4% ljudi Koji su zakacili tu vrstu krpelja oboli. Kad sam bio u vojsci krpelje smo vadili Sami kao dobar dan I nikom nista. Nemojte se pretvarati u robove jer je strah najgori neprijatelj slobode
Od svih koji se jave epidemiologu sa ubodom krpelja, samo 1 – 3 % u toku zdravstvenog nadzora pokažu znake Lajmske bolesti.
U periodu od 3 do 30 dana od dana uboda krpelja mogu se javiti simptomi i znaci bolesti koji nazivamo Lajmska bolest. Jedan od prvih i najčešćih znakova ove bolesti je pojava crvenila na mestu uboda. Stručno se ovo crvenilo zove Erythema migrans (EM). Crvenilo je prečnika 1 do 15 cm, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože. Širi se od mesta uboda ka periferiji u vidu koncentričnih krugova, nazubljenih ivica. Pojava takvog crvenila na mestu uboda je siguran znak da se radi o Lajmskoj bolesti.
EM je crvenilo kože na mestu uboda krpelja koje se polako širi i dugo je prisutno (i nekoliko nedelja). Crvenilo u sredini postepeno nestaje obično stvarajući karakterističan oblik. EM nije alergijska kožna reakcija na ubod krpelja.
Pored opisane kožne promene, mogu se javiti i tegobe slične gripu:
• blago povišena temperatura,
• glavobolja,
• malaksalost,
• zamor,
• bolovi u mišićima i
• bolovi i otok zglobova i otoci limfnih žlezda.
Tegobe slične gripu javljaju se sa ili bez opisanog crvenila, ali su vezane isključivo za ubod krpelja u periodu od 30 dana.
Itd. Itd...
Niste u pravu!
Iako nas ubode krpelj koji nosi u sebi uzročnike Lajmske bolesti, to ne znači da će obavezno i da nam je prenese. Jedan od uslova za nastanak Lajmske bolesti je i vreme koje zaraženi krpelj provede u koži. Potrebno je da krpelj provede u koži više od 24 časa da bi nas zarazio. U toku tog perioda krpelj intenzivno siše krv, a kada se “prejede” počne da povraća deo nasisane krvi. Dok povraća, sa crevnim sadržajem krpelj izbaci u našu kožu i bakteriju.
Krpelj siše krv životinje ili čoveka 7 do 13 dana i isiše oko 395 miligrama krvi.
Koliko ja znam krpelju je nakon ujeda potrebno oko 12 sati da proizvede virus pomešan sa krvlju koju bi posle ispljunuo tako da redovnim pregledom nakon šetnje deteta, sebe ili psa značajno smanjujete mogućnost da se zarazite.
Postoji 60-ak vrsta krpelja (kod nas 6 vrsta, a na teritoriji bivše SFRJ – 17 vrsta), ali kod nas samo jedna vrsta prenosi bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest – Ixodes ricinus (IR). Ixodes ricinus dužine je 2.5 do 4 mm, a napunjen krvlju je mnogo veći (ženke i do 600 puta, a mužjaci manje).
Krpelj spada u grupu životinja koju zovemo zglavkari. Na telu ima četiri para nogu. Na glavi se nalazi rilica kojom krpelj siše krv. Po koži se kreće neosetno zahvaljujući vodenim jastučićima na vrhovima nožica, takođe neosetno ubada rilicu u kožu.
Nalazi se u prirodi: na livadama, pašnjacima, travnjacima, parkovima i šumama, ali i u dvorištu kuće, u štali i oko kućice za pse.
Krpelji vole vlažnu, senovitu okolinu koju pruža otpadno lišće ili poleglu vegetaciju u šumskim, grmolikim predelima ili staništima visoke trave. Često se nalaze u šumama u blizini travnatih površina u senci, odnosno tamo gde se šumska i travna područja graniče.
Boravak u prirodi za vreme toplih meseci od aprila do oktobra u doba aktivnosti krpelja povećava opasnost od dobijanja bolesti. U najvećoj su opasnosti ljudi koji žive ili rade u područjima okruženima šumom ili grmljem i one osobe koje posećuju prirodna staništa krpelja, te rekreativci: izletnici, planinari, izviđači, mada su i kućni ljubimci česti prenosioci krpelja. Žrtva uboda krpelja može biti bilo koja životinja dok se kreće tamo gde krpelji žive.
Sa grana, lišća ili trave dospeva na životinju ili čoveka.
Mere lične zaštite protiv krpelja (iz knjige OPSTANAK - Priručnik za preživljavanje u prirodi
a) izbegavajte staništa krpelja, nepotrebno provlačenje kroz grmlje, ležanje na tlu, odlaganje odevnih predmeta na grmlje,
b) dok boravite u prirodi nosite odeću svetlih boja kako bi ste lakše uočili krpelja,
c) nosite odeću sa dugim rukavima i nogavicama,
d) nogavice uvucite u čarape ili obuću dok hodate kroz visoku travu,
e) ako se krećete kroz šumu ili žbunje, zakopčajte kragnu i stavite kapu na glavu,
f) pre odlaska u prirodu nanesite na telo, ali i na obuću, nogavice i ostalu odeću hemijsko sredstvo koje će neutralisati privlačni miris kože (repelenti - ista sredstva koja koristimo protiv komaraca),
g) po povratku iz prirode detaljno pregledajte odeću i telo na prisustvo krpelja i
h) vršite redovnu kontrolu prisustva krpelja na domaćim životinjama koje žive u neposrednoj okolini i na kućnim ljubimcima koji izlaze izvan kuće.
Primena hemijskih sredstava:
Primenu hemijskih sredstava u suzbijanju krpelja vrše odgovarajuće komunalne službe
U cilju zaštite od krpelja površine tretirati:
„Karate-zeon“
„Icon“ (Ajkon)
u 0,02 % rastvoru (2 ml/10 l vode), mada može i jača doza jer nije fitotoksičan insekticid
Uređenje terena :
Ove mere se primenjuju na ograničenim površinama kao što su dvorišta, kampovi, parkovi:
a) redovo košenje trave u proleće i leto,
b) kresanje žbunja i šipražja i
c) postavljanje ograde (da spreči pristup životinjama nosiocima krpelja).
Sve ja razumem...ali isti problem imam sa detetom.Da vodim dete u park ili ne? Za moje dete sam ja odgovorna...u redu...prskacu dete hemikalijama i uterati "strah u kosti" da ne sme na travu dok nije prskano!!! A,ako slucajno i zakacimo(nisam prskala),da vodim svaki dan dete kod lekara na vadjenje krpelja?Da se svi traumiramo i pijemo antibiotike do septembra zato sto vodim dete na travu!?A,ako se desi da neko od nas zakaci Lajamsku bolest...koga da tuzim?SEBE ili grad Novi Sad ili Drzavu?
Eto dokle je doslo to vase neprskanje i kradja para...
Najgore je sto kada se covek jednom razboli od Lajamske bolesti , tu nema leka,ne moze da se ozdravi,nego do kraja zivota stalno prima neke infuzije,a moze i da padne u kolica...KOGA DA TUZIM?
Placam ciklonizaciju preko komunalija i zato smatram da bi sa ovim problemom trebalo da se nose odgovorni -oni kojima placam!
Dzukela je dzukela i tako BRE treba da bude. Ljudi prvo treba brinu o ljudima pa tek onda ostale vrste u lancu ishrane. Ako nebude tako za 100 godina postajemo planeta majmuna ili tome slično.
Ovo je katastrofa! Opasno za pse ,ali za ljude ista opasnost kao I za pse.Cudi me da je ovaj tekst posvecen samo o brizi za zivotinje. Ne znam zasto se udaraju minusi svakom ko se zapita isto!?Zivotinje mogu da se zastite preparatima ,a ljudi ne mogu.Ako je krpelj zarazen,bolest ostaje u organizmu do kraja zivota.Posledice jako opasne.Cuvajte decu!Zao mi je svake zivotinje koja je nastradala od ove bolesti koju prenosi krpelj,a strasno mi je kad pomislim koliko smo svi mi ugrozeni I mala deca,posto krpelja ima I u travi,zbunju I na drvecu.Ovo je vise nego alarmantno stanje!Raspitajte se samo koliko kosta analiza u laboratoriji da se proveri da li je covek zarazen. Vestern blot ,minimum 50 eura.
Jbt, brdro gluparija proizašlih iz neznanja, Prvo, krpelj ne ujeda! Kao ni komarac. Impementira se - ubada. "Divan" komentar o psu koji se odjednom ućutao. Još u januaru da vas "napadne" krpelj? Tada su identične šanse i za roj komaraca. Makar šta! Ili: "Ali, najbitnije je pregledati psa svakog puta kad se vrati iz šetnje, naročito pazušnu regiju, prepone, unutrašnje strane ušiju, glavu, oko nosa, brade, stomaka i gde god je ređa dlaka i izloženija koža....". Pa ne impementira se krpelj samo na tim mestima, a odmah po implementaciji je mali (daleko manji od „glave“ šibice) da ga je veoma teško primetiti (još na crnom psu!) pre nego se napije krvi. I ono najvažnije (moram velikim slovima): KRPELJ SIŠE KRVE PREKO 30 ČASOVA. ZA TO VREME "NARASTE" I KADA SE „PREJEDE“ POČINJE DA POVRAĆA I TADA, AKO JE ZARAŽEN, ČOVEK ILI ŽIVOTINJA DOBIJAJU SVOJ DEO, KOJI UPOŠTE NIJE NAIVAN. Tretirajte psa „Frontlajnom“ ili sl. i već za dan svi implementirani krpelji (čak na stotine) otpasti će, a životinja je izvesno vreme zaštićena od krpelja i buva. Provereno! I slabe su šanse da se krpelj pokupi u niskoj, pokošenoj travi. Grmlje i visoka, nepokošena trava (treba li da vam pričam o novosadskoj uredno košenoj travi?), u neograđenim prostorima gde i divljač ima pristup, potencijalna su žarišta. Naravo i Fruška. I sam sâm tu par puta pokupio krpelja. Itd. itd... Uostalom, kontaktiraću redakciju 021 i ustupiću (gratis – za opšte dobro) materijal o krpelju, ako to uopšte ikoga interesuje...
Mog psa su krpelji izujedali dosta puta i do sada nije bilo nikakvih problema. Možda zato što živi u okolini karlovaca, pa tamo nisu zaraženi. Ovi gradski su izgleda zaraženi, pa psi imaju probleme . Ne znam samo da li isti krpelji napadaju i ljude ili je to neka druga vrsta .
Lajmska bolest kod ljudi je veoma tesko oboljenje koje se tesko leci...a skoro 30% krpelja je zarazeno....nemojte decu da vodite u parkove u centru i drugim delovima dok se ovaj problem ne sanira....
Pre godinu dana sam ostala bez samojeda. Usred zime, u januaru, pokupila je krpelja sa jednog od travnjaka u strogom centru. Lečenje je bilo dugo, skupo, traumatično i bezuspešno.
Ove zime ponovo krpelj, terijerče koje trčkara po travnjacima u centru odjednom se ućutalo i - sva sreća - na vreme smo stigli kod veterinara. Potvrđen ujed krpelja, opet lečenje, ovaj put uspešno. I skupo, naravno. Psi su bili tretirani Frontlajnom ili Fipristom, ne sećam se tačno, nosili su oglice i ništa ih nije zaštitilo.
Dakle, mora se prskati, nema druge. Pse imam od kako znam za sebe i ne sećam se da sam se kao devojčurak najedila ako nađem krpelja na psu ili na sebi. Danas je svaki krpelj zaražen i opasan i za pse i za ljude.
Ako plaćam Bogu božije i caru carevo, kako to da se nema para za ono za šta su moji novci namenjeni? Na priznanici Informatike vidim neku stavku koja kaže da sam zaštićena od kojekakve gamadi, a krpelja, pacova, komaraca i ine žgadije svuda oko mene.
Mora da je bila ljuta borba, krpelj vs pas... Sta vam je ljudi, poceli smo da se bojimo prirode... Sve su to normalne stvari... I buve i krpelji i vaske... Treba da se pazimo ljudskih parazita...
Sticajem okolnosti znam da zaduženi za prskanje zelenih površina u gradu ''Gradsko zelenilo'' nemaju para da kupe odgovarajuća sredstva pa sami mućkaju sredstva koja očito nemaju efekta. Gardske vlasti hitno moraju da reaguju jer ne možemo da čekamo da ova predizborna, izborna i postizborna ujdurma prođe da bi grad profunkcionisao!
ovaj grad! Toliko ste nesposobni da ni decu ne mozete da zastite??
Pa koliko nas vodi decu u parkove? Svi mi... U kom smo veku? Ovi nisu sigurni da li su prskali 2 ili 3 puta, mozda nisu ni sigurni da je to bilo ove godine... SRAMOTA! Pazite za koga cete glasiti, ovo je dno!
Na svu muku sa krpeljima, njihovoj brojnosti i doprinosi ogromno stado ovaca koje su pustene na ispasu po Sremskokarlovackom nasipu uz Dunav koji se decenijama koristi za rekreaciju gradjana, setnje, igranje dece...
Nadlezni u opstini u Sr. Karlovcima kazu da su ovce VAKCINISANE protiv kojekakvih bolesti, ali sam svedok da na nasipu ima na stotine i hiljade krpelja koji setkaju bukvalno kao mravi...
Posebna je prica i to sto stado od najmanje 200 ovaca za sobom ostavlja na desetine kg izmeta, smrad se siri, krpelji napadaju, a ukoliko se meni ili mom detetu nesto desi sledi tuzba opstini Srem. Karlovaca posto sam ih nekoliko puta upozorio, ali i jos desetak ljudi koju su shvatili problem. Niko nista ne preduzima, ovce su tu uz dozvolu, setaju po celom nasipu bez ogranicenja, kazu vlasnik ima prava...
Po toj logici i ja cu pustiti par vukova ili aligatora pa imam i ja pravo da setkam ljubimce po nasipu...
"Tako je Dunavski park prskan već dva do tri puta." pa da li je prskan dva ili tri puta? Da li postoji neka evidencija o tome ili je mozda jedan do dva puta ili mozda jedan ili ni jedan put. Nisu mi jasni ljudi na tim funkcijama koji daju tako pausalne izjave.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Krpelja više nego ikad, najgore kod Spensa
Novi Sad
•22.04.2016.
•15:35 > 17:16
Komentari 41
NS
kako da ne
Koliko vidim, roditelji i cuvaju svoju decu i nijedno nije obolelo, za razliku od pasa koji umiru na povocu zbog nesavesnih vlasnika. Ako ne mozete da vodite racuna o kuci, nemojte ih imati. A, da. Ili biste da drugi cuvaju vase kuce od drugih kuca i timare vase pse od krpelja?
lalica
koliko glu[posti i zla moze biti u coveku pa ja ne verujem.prvo niko ne pravi nikakvu "halabuku".
Alaskog Malamuta je ujeo pas NA POVRSINI ZA PSE U LIMANSKOM PARKU i dobio je lajamsku bolest,jedva preziveo i bio je zasticen od parazita.
U Futoskom Parku je devojka setala NA POVOCU svog madjarskog pulina i krpelj se zakacio i kuca je nazalost uginula.
Kuca kod spensa,je eto lutalica,i boze moj treba da ugine????zakacila su ga 23 krpelja za samo jednu noc,jedva je preziveo.
Budite svesni da je cela poeta ovde da su krpelji zarazni,da je ovo sve centar jedvog velikog grada.Umesto sto svojim zlim komentarima zelite smrt psima,budite humani i imajte bar malo empatije prema zivotinjama koje nisu izabrale da budu donesene na ovaj svet.Drugo,cuvajte svoju decu.
Hvala.
kako da ne
novosadjanin
Limanac
javne povrsine su za sve! i za ljude i za pse i za decu! ima sve vise vlasnika koji skupljaju za svojim psima ali sta cemo sa lutalicama? s beskucnicima i "finim" babama i dedama koji se istresaju od ranog jutra na sve strane po Limanskom parku i sire? i roditelji bi trebalo da skupljaju za svojom decom jer njihov izmet nije nista bolji i vredniji od pseceg!
zabrinuta mama
rada 2
vuk
Rođa
U periodu od 3 do 30 dana od dana uboda krpelja mogu se javiti simptomi i znaci bolesti koji nazivamo Lajmska bolest. Jedan od prvih i najčešćih znakova ove bolesti je pojava crvenila na mestu uboda. Stručno se ovo crvenilo zove Erythema migrans (EM). Crvenilo je prečnika 1 do 15 cm, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože. Širi se od mesta uboda ka periferiji u vidu koncentričnih krugova, nazubljenih ivica. Pojava takvog crvenila na mestu uboda je siguran znak da se radi o Lajmskoj bolesti.
EM je crvenilo kože na mestu uboda krpelja koje se polako širi i dugo je prisutno (i nekoliko nedelja). Crvenilo u sredini postepeno nestaje obično stvarajući karakterističan oblik. EM nije alergijska kožna reakcija na ubod krpelja.
Pored opisane kožne promene, mogu se javiti i tegobe slične gripu:
• blago povišena temperatura,
• glavobolja,
• malaksalost,
• zamor,
• bolovi u mišićima i
• bolovi i otok zglobova i otoci limfnih žlezda.
Tegobe slične gripu javljaju se sa ili bez opisanog crvenila, ali su vezane isključivo za ubod krpelja u periodu od 30 dana.
Itd. Itd...
Rođa
Iako nas ubode krpelj koji nosi u sebi uzročnike Lajmske bolesti, to ne znači da će obavezno i da nam je prenese. Jedan od uslova za nastanak Lajmske bolesti je i vreme koje zaraženi krpelj provede u koži. Potrebno je da krpelj provede u koži više od 24 časa da bi nas zarazio. U toku tog perioda krpelj intenzivno siše krv, a kada se “prejede” počne da povraća deo nasisane krvi. Dok povraća, sa crevnim sadržajem krpelj izbaci u našu kožu i bakteriju.
Krpelj siše krv životinje ili čoveka 7 do 13 dana i isiše oko 395 miligrama krvi.
Nemanja
021
Rođa
Krpelj spada u grupu životinja koju zovemo zglavkari. Na telu ima četiri para nogu. Na glavi se nalazi rilica kojom krpelj siše krv. Po koži se kreće neosetno zahvaljujući vodenim jastučićima na vrhovima nožica, takođe neosetno ubada rilicu u kožu.
Nalazi se u prirodi: na livadama, pašnjacima, travnjacima, parkovima i šumama, ali i u dvorištu kuće, u štali i oko kućice za pse.
Krpelji vole vlažnu, senovitu okolinu koju pruža otpadno lišće ili poleglu vegetaciju u šumskim, grmolikim predelima ili staništima visoke trave. Često se nalaze u šumama u blizini travnatih površina u senci, odnosno tamo gde se šumska i travna područja graniče.
Boravak u prirodi za vreme toplih meseci od aprila do oktobra u doba aktivnosti krpelja povećava opasnost od dobijanja bolesti. U najvećoj su opasnosti ljudi koji žive ili rade u područjima okruženima šumom ili grmljem i one osobe koje posećuju prirodna staništa krpelja, te rekreativci: izletnici, planinari, izviđači, mada su i kućni ljubimci česti prenosioci krpelja. Žrtva uboda krpelja može biti bilo koja životinja dok se kreće tamo gde krpelji žive.
Sa grana, lišća ili trave dospeva na životinju ili čoveka.
Rođa
a) izbegavajte staništa krpelja, nepotrebno provlačenje kroz grmlje, ležanje na tlu, odlaganje odevnih predmeta na grmlje,
b) dok boravite u prirodi nosite odeću svetlih boja kako bi ste lakše uočili krpelja,
c) nosite odeću sa dugim rukavima i nogavicama,
d) nogavice uvucite u čarape ili obuću dok hodate kroz visoku travu,
e) ako se krećete kroz šumu ili žbunje, zakopčajte kragnu i stavite kapu na glavu,
f) pre odlaska u prirodu nanesite na telo, ali i na obuću, nogavice i ostalu odeću hemijsko sredstvo koje će neutralisati privlačni miris kože (repelenti - ista sredstva koja koristimo protiv komaraca),
g) po povratku iz prirode detaljno pregledajte odeću i telo na prisustvo krpelja i
h) vršite redovnu kontrolu prisustva krpelja na domaćim životinjama koje žive u neposrednoj okolini i na kućnim ljubimcima koji izlaze izvan kuće.
Primena hemijskih sredstava:
Primenu hemijskih sredstava u suzbijanju krpelja vrše odgovarajuće komunalne službe
U cilju zaštite od krpelja površine tretirati:
„Karate-zeon“
„Icon“ (Ajkon)
u 0,02 % rastvoru (2 ml/10 l vode), mada može i jača doza jer nije fitotoksičan insekticid
Uređenje terena :
Ove mere se primenjuju na ograničenim površinama kao što su dvorišta, kampovi, parkovi:
a) redovo košenje trave u proleće i leto,
b) kresanje žbunja i šipražja i
c) postavljanje ograde (da spreči pristup životinjama nosiocima krpelja).
rada
Eto dokle je doslo to vase neprskanje i kradja para...
Najgore je sto kada se covek jednom razboli od Lajamske bolesti , tu nema leka,ne moze da se ozdravi,nego do kraja zivota stalno prima neke infuzije,a moze i da padne u kolica...KOGA DA TUZIM?
Placam ciklonizaciju preko komunalija i zato smatram da bi sa ovim problemom trebalo da se nose odgovorni -oni kojima placam!
Markoni
Hogar
Evo
Strava
Rođa
Samo Strand
Pera
Cinjenice
Limanac besni
Just sayin'...
Promisljam
miloš
Marko
dunavac
Tako je to kan si jedan jedini...
Djura
Vojvodjanka
Ove zime ponovo krpelj, terijerče koje trčkara po travnjacima u centru odjednom se ućutalo i - sva sreća - na vreme smo stigli kod veterinara. Potvrđen ujed krpelja, opet lečenje, ovaj put uspešno. I skupo, naravno. Psi su bili tretirani Frontlajnom ili Fipristom, ne sećam se tačno, nosili su oglice i ništa ih nije zaštitilo.
Dakle, mora se prskati, nema druge. Pse imam od kako znam za sebe i ne sećam se da sam se kao devojčurak najedila ako nađem krpelja na psu ili na sebi. Danas je svaki krpelj zaražen i opasan i za pse i za ljude.
Ako plaćam Bogu božije i caru carevo, kako to da se nema para za ono za šta su moji novci namenjeni? Na priznanici Informatike vidim neku stavku koja kaže da sam zaštićena od kojekakve gamadi, a krpelja, pacova, komaraca i ine žgadije svuda oko mene.
Kvazimodo
Libe De NS
novosadjanka
Pa koliko nas vodi decu u parkove? Svi mi... U kom smo veku? Ovi nisu sigurni da li su prskali 2 ili 3 puta, mozda nisu ni sigurni da je to bilo ove godine... SRAMOTA! Pazite za koga cete glasiti, ovo je dno!
gdejan
Lola
dokle vise
Daca
Nadlezni u opstini u Sr. Karlovcima kazu da su ovce VAKCINISANE protiv kojekakvih bolesti, ali sam svedok da na nasipu ima na stotine i hiljade krpelja koji setkaju bukvalno kao mravi...
Posebna je prica i to sto stado od najmanje 200 ovaca za sobom ostavlja na desetine kg izmeta, smrad se siri, krpelji napadaju, a ukoliko se meni ili mom detetu nesto desi sledi tuzba opstini Srem. Karlovaca posto sam ih nekoliko puta upozorio, ali i jos desetak ljudi koju su shvatili problem. Niko nista ne preduzima, ovce su tu uz dozvolu, setaju po celom nasipu bez ogranicenja, kazu vlasnik ima prava...
Po toj logici i ja cu pustiti par vukova ili aligatora pa imam i ja pravo da setkam ljubimce po nasipu...
Jazavac pred sudom
beton, beton...
BliBen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H