Svaki deseti učenik žrtva nasilja

Imam skoro 40 god. i osn. skolu sam za vrsila u Petrovaradinu. Mene mirnu devojcicu i dobrog djaka je isamarala pred celim razredom uciteljica CVIJETA (ne znam joj prezime),a da pri tom uopste nije pitala sta je prethodilo sukobu izmedju mene i ucenika iz njenog razreda. Sve je to posmatrala nast. engl. jezika ZORICA JAKOVLJEVIC i uopste joj nije na pamet palo da umiri razjarenu koleginicu. To ponizenje, sramotu i uvredu pamtim i danas. To je bila vrlo nasilnicka skola. Spominjem jos i ostale tabadzije FRANJA HLADNI, MIKA MELVINGER, JELENA FEKIC. A da, to je bilo nekada kad su tukli ucenike danas ih u toj skoli pedofili nastavnici uznemiravaju.

Problem je sto mi lalosi i ostala bagra nema hrabrosti da uradi nista pametno. Ucenici koji ispolje dvaput tezi oblik nasilja se prebace u
nekakvu specijalnu skolu, npr dao bih joj ime skola za decu
roditelja koji ne znaju da vaspitavaju, bez mogucnosti vracanja
u normalnu skolu. EEEEEE TO BI IMALO EFEKTA, pa kad bi roditelji
imali to na umu njihovi andjeli bi bili bolja deca

Ovaj problem je realan i obiman, zato bi i UNICEFu dobro dosla materijalna podrska za ovakve projekte. Ima na njihovom sajtu spisak donatora za ovaj projekat, medju njima su Sasa Djordjevic i Ana Ivanovic, dok nema Cece, "markiranog" Bojanica, a zao mi je sto ne vidim ni Djokovica. No dobro, svako svoje pare trosi na ono u sta veruje i zeli, jel? Inace, ja sam radila istrazivanje mobinga u jednoj novosadskoj osnovnoj skoli za svoj master rad i znate koji su rezultati? 25% ispitanika je zrtva mobinga, odnosno svaki cetvrti zaposleni. Ali to je druga prica.

Da se razumemo - Srbija je zemlja koja plaća milion dolara kada njen građanin prebije nekoga u USA, dok istovremeno otima stan i isteruje oce i maloletno dete na ulicu zbog duga od 127 000 dinara.

Niko se ne interesuje za stvari u koje ne može da se ugradi. "A gde sam tu ja?" je problem. Posmatram klince u Švajcarskoj. I oni su nestašni. Čak sam video i tuču u McDonalds-u, sa razbijanjem stakala. To su pojedinačni incidenti, ne dešavaju se u školama i nisu pravilo. Stvar je u nečemu drugom. Ovde ljudi nemaju nerealna očekivanja od života. I sistem i pojedinci visoko vrednuju obrazovanje. Oni ekonomišu sa svojim platama. Štede i ni ne postoji ideja da će nešto da "završe na brzinu" i "odrade neki keš." Drugo, u školama nije dozvoljeno raslojavanje na osnovu odeće, patika, mobilnih telefona. Zabranjeno je čak mladjoj deci da nose igračke od kuće, osim npr. petkom i to samo po jednu. Dogovor kuću gradi. Mi smo svoje države pokrali i uništili. "Šta će nama šoferima kuća!"