Dva dečaka oborena sa bicikla u Novom Sadu, prošli sa lakšim povredama

"biciklisti moraju znati da po zakonu nemaju apsolutno prvenstvo prolaza kao pešaci, te ako je auto već krenuo, moraju ga propustiti. "

pešaci ne moraju? kakve su ovo gluposti? pravo prvenstva ili imaš ili nemaš, a ako vidiš da će neko da te zgazi ili naleti na tebe, propustiš ga... išao peške, biciklom ili autom. i to je propisano zakonom.

Slazem se za uslovno zeleno, to je jedna velika nepoznanica za srpskog vozaca. U moje vreme biciklsti su mogli bez problema da voze kolovozom. Skolski drugar je dobio jedinicu iz OTO zato sto ga je video nastavnik da vozi trotoarom.

Kao vozač automobila ali i bicikla, često sam u prilici da iskusim i jednu i drugu stranu. Problem za volanom automobila je da često biciklisti u prilično velikoj brzini prelaze put, pa ih je nekad baš teško uočiti. Takodje i nedostatak svetala predstavlja dodatni problem. A kao biciklista, uvek kada se staza ukršta sa putem, usporim prilično, baš da bih i ja dobro videla prohodnost istog, a i da bi mene šoferi uočili.
Problem pešaka koji ugrožavaju ionako jadne i uske bicikl.staze je posebna priča! Za pešake kao da nijedno pravilo saobraćaja i bezbednosti ne važi. Srljaju, ne gledaju ništa.

Gomila profesionalnih vozača uopšte ne poznaje ZOBS i često dođem u situaciju da se svađam sa njima jer naprave nekoliko prekršaja u nizu i ubeđuju me da su oni u pravu iako ZOBS tvrdi da nisu, i još me ubeđuju da ja preko jasno obeleženog biciklističkog prelaza ne mogu preći vozeći bicikl nego moram da siđem s njega i preguram ga. Pa kad su profesionalni vozači takvi, šta mislite kakvi su tek ovi amateri kojih ima daleko više za volanom. Pre neki dan me na bulevaru Slobodana Jovanovića skoro pokupio patrolni auto uključujući se iz sporedne ulice na bulevar, tu retko ko uopšte uspori kada priđe pešačkom i biciklističkom prelazu, nego tak kad dođu do ukrštanja sa kolovozom uspore i pogledaju levo i desno da li nailazi neko vozilo. Pa kad i policajci rade to isto, šta onda očekivati od običnih vozača...

Novi Sad nije bezbedan grad za bicikliste, nikada neće ni biti. Nekultura na svakom koraku - i vozači i biciklisti.

Ne nekultura nego bahatost mnogih vozaca u NS je stravicna. Kada vozim bicikl, samo na jednom smeru od tacke A do takce B, dogodi se bar jedna situacija da me za dlaku udare automobilom. Uvek je ista prica, odnosno vozaci ne postuju saobracajne propise i uopste nece da puste bicikliste. Slicna sam iskustva imao nebrojeno puta i kao pesak, odnosno uslovno desno oni smatraju zelenim i zalecu se na pesake. Ti ljudi ne znaju i ne priznaju saobracajne propise. Van centra uopste ne pustaju pesake na pesackom, a o biciklima da i ne govorim. To je samo odnos vozaca automobila prema biciklistima i pesacima, a jos mnogo ima da se pise i o ponasanju pesaka i biciklista koji sami cesto ne postuju propise. Da ne bih duzio, za kraj cu samo istaci da su vozaci automobila najbahatiji i najvise krse saobracajne propise, jer im ego raste zbog lima oko njih.

A jesu li decaci prouzrokovali nezgode ili je opet neki rukovodilac nisko leteo?

Biciklista ne treba da prelazi raskršće sve dok nije siguran da ga je vozač video i da je auto stao ili će očigledno da stane i propusti ga, nebitno što je zeleno na semaforu. Takođe, biciklisti moraju znati da po zakonu nemaju apsolutno prvenstvo prolaza kao pešaci, te ako je auto već krenuo, moraju ga propustiti. Posebno me nervira kad vidim mnoštvo ljudi na dva točka bez svetala, s neispravnim kočnicama. Za par stotina dinara rizikuju svoj i život drugih. Kroz strogi centar se ne vozi, dakle na Trgu Slobode, kroz Dunavsku i Zmaj Jovinu ne vozite ljudi 20km/h, udarićete neko dete, pobogu.
Ovo kažem kao neko ko vozi bicikl ali se pridržava svih pravila i poštuje vozače automobila.

Večina vozača ne zna da ukrštanje sa ulicom počinje od trotoara i nastavlja biciklističkom stazom i da nemaju prvenstvo. Skoro niko ne gleda desno, svi gledaju samo levo i pri tome većina telefonira ili šalje poruke.

Nije sramota pogledati dva puta gde su pesaci i biciklisti.

Nije sramota nositi kacigu, ma koliko godina imao.