Druženje sa piscem Simom Ćosinom u utorak u Bibliotečkom ogranku "Stevan Sremac"

Gospodin Ćosin je po zanimanju stolar. Istina je da danas mnogi ljudi pišu o svemu i svačemo, ali se slažem sa Jelenom da je u romanu "Slepačko sokače" izneo niz netačnosti i da se to ne može smatrati književnim delom. Da bi se pisalo potrebno je i adekvatno obrazovanje.

Da je Sima Ćosin istoričar možda bi deo Vašeg pisanja imao smisao ali pošto nije nema baš ni malo.

Што се тиче романа "Слепачки сокак", изененађена сам да је писац писао о породици која је имала кућу у центру Србобрана, како су неславно завршили после рата, а зна се да личности о којима је писао (две ћерке) нису биле факултетски образованје, нису биле у интернату, једна је била душевни болесник и имала је старатеља, затим њихов отац није настрадао у Београду, јер није хтео да отвори сеф банке, већ је умро у Будимпешти као пензионисано војно лице, а мајка је била домаћица и сахрањена је заједно са кћеркама на Православном гробљу у Србобрану. Не треба изазивати емоције код Србобранаца, тако што ће се нечији живот описивати неистинито. Србобранци добро знају ко је била породица о којој је писац писао.