Novosađanka pita: Zašto deca da kupuju učiteljicama skupe poklone za 8. mart? (ANKETA)

Vreme je da umesto uciteljice,časove drže roboti!
Emocijama nema mesta .

Nisam mogla više da čitam baljezgarije!
Koliko su umovi zaprljani.
Niste drage mame kadre da izustite istinu kome treba,već ste našle da pljujete po uciteljicama.
Smeta vam kada neko učini nešto dobro za vašu decu .
Nije ovde reč o novcu,već u zlobi.
Nisko,veoma nisko!
Nije većina roditelja kadra da brine o svojoj deci.
Od svojih očiju da procene,oni čitaju komentare o ucieljicama sa dr.mreža.
Zarad svojih ličnih interesa dvolični smo prema sopstvenoj deci.
Ako je moje dete srećno i zadovoljno u školi,nema veće sreće!

U prvom razredu mog starijeg deteta, već u oktobru mesecu jedna mama je kupila katedru učiteljici. Mi se još nismo ni poznavali međusobno, niti smo stigli da upoznamo učiteljicu. Samo smo saznali kada se učiteljica javno zahvalila toj mami.

I meni i mojim koleginicama dođe da taj dan uzmemo slobodan dan. Potpuno bespotreban praznik. Učenicima objašnjavam da se taj dan posvete mamama, bakama, tetkama. Nastavnicima stvarno nije važno poloniti neki dar.

Ja od moje porodice dobijem obicno neki cvet to nikad nije vise od 500-600 din. A jedne godine je bio predlog da uciteljici kupio bicikl.

Nasa uciteljica za 8. mart pravi cajanku :-) tada dodju sve mame i zajedno sa decom napravimo sebi poklone, uciteljica donese keksice i kafu i pocasti nas. Deca njoj takodje naprave nesto u prvom su to bile njihove slike zalepljene na cd i okaci ih u ucionici tako su s njom svi njeni prvaci. Divna je uciteljica 1 dinar nije htela da uzme. Na prvom susretu s roditeljima nam je rekla da ce se uvrediti ako joj deca donesu kupljene poklone.

Poklon može biti u vrednosti do 5% zarade. Sve preko toga je korupcija.

Mi smo nasoj uciteljici MORALI da donosimo sminku za 8. mart, ni manje ni vise. Secam se jedne godine tata na bajsu dolazi pred kraj skolskog dana da mi donese maskaru i ruz da joj poklonim. Tako gorak ukus imam od te cele price. Mi kao roditelji sada dajemo po 500 dinara za nase tri vaspitacice, dogovor je po vaucer u DM-u i po cvet. Odnecemo, nije problem. Problem mi je svakoj vaspitacici po SAT na kraju JASLENE grupe. Tri vaspitacice = tri rucna sata. E, tu cu u junu da napravim problem.

moja ćerka radi u privatnoj školi 10 god jednom je od jedne devojčice dobila karanfil i nikada ništa ni od dece ni od kolektiva! Nitl joj je krivo ni žao ni želi tako je deci na početku objasnila i stvar u redu!

Dobrivoje, potpuno se slažem sa Vama. Uboduli ste pravo u metu!

Poštovani,
Generacija sam 69, stariji brat i mlađa sestra. I u naše vreme su se kupovali pokloni, pojedinačno, u grupi, najčešće cveće. Moja mama je bila dosledna, ni jednog momenta nije dala ni dinara za učiteljice, nastavnice. Ja sam davala u vrtiću i bila budala, pošto su se posle mame koje nisu dale ni dinar dodvoravale vaspitačicama, pa sam prestala sa tom praksom.
Ćerka fakultetski obrazovana, živi u inostranstvu gde to nije običaj, i još mnogo toga što nama opterećuje svakodnevicu. I ne gledaju vaspitačice i učiteljice popreko decu zbog toga.

Nikad od ove države ništa neće biti, jer njenim građanima je uvek kriv neko drugi. Tako i za 8. mart su krive žene kriminalaca (zar u svakom razredu ima neka - pa koliko je to krimosa u Srbiji?), učiteljice, šefovi, političari. Samo su oni, jelte, jadni, moraju da rade za minimalac, i ne mogu ništa da učine po tom pitanju.
Sami od sebe pravite žrtve, kao da uživate u tom mazohizmu, kako ste eto jadni, svi se na vas okomili. A ja samo predlažem da za promenu probate da nešto promenite, da stvari uzmete u svoje ruke, da shvatite da ste vi krojači svoje sudbine. Ali, onda se treba nekome zameriti, treba ući u konfrontaciju s nekim, a gledanje TV-a je ipak puno lakše.

Deca rođena 80-tih su pravili poklon učiteljici,mami...Pravili smo kolaže,slikali.Pisali lepe želje.Bila je bitna pažnja.Ova gramzivost pojedinih prosvetnih radnika je lično njihov problem.Roditelji se i preko ovoga takmiče umesto da budu složni da ovo nije prilika za bahatost.

Slučajno sam juče saznao od deteta da se i njegovi drugari bune što daju po 500 dinara razrednoj ukupno 15.000 dinara koje đaci sakupe za 8 mart, samo ne smeju javno da iskažu svoje nezadovoljstvo iako su većina, da ne bi bili prozivani.

Odlična tema za razglabanje. Sećam se naše učiteljice davnih devedesetih, kada je dobila 'samo' cveće i kada smo posle čuli komentar pih samo cveće sam dobila...

Kad krene skupljanje para za 8. mart to rade mame, niti pitaju decu niti deca ucestvuju, sem da dve devojcice ili dva decaka predaju poklon. Tako da deca ni ne kapiraju sta je 8.mart.

Nama je uciteljica trazila da joj kupimo mobilni, ja sam skupljao novac i rekao da svako po detetu posalje 100 dinara, to je 3000 ukupno i kupili smo joj dve knjige i cvece. Kakvo smo razocarenje izazvali mogu samo da pretpostavim, a mozda je nesto i shvatila, mada sumnjam.

Dobrivoje, lupetas, zena lepo objasnila a ti kazes da je "skrta". Ti kazes u detetovom razredu "koliko ko moze". E pa nije svugde tako a trebali bi koliko ko moze.Uglavnom se nadje bogata moma (suromasna u mozgu) koja vrsi pritisak i predlozi veliku sumu koju bas nemoze svako izdvojiti pa vrsi pritisak na ruzan nacin na druge mame. Znak paznje svakako podrzavam, to je bilo nekad razumno i skromno u vezi poklona, danas zene od kriminalaca budu te koje predlazu vecu sumu jer naravno ni ne rade nigde,neznaju kako je raditi za minimalac jer one pune dzepove s one strane zakona. Kad u I razredu uciteljica odbije ili ukaze na skupocen poklon, nece vise napumpanim i botoksiranim mamama pasti naum takvi idiotski predlozi do IV razreda.Nazalost pojedine uciteljice prime poklon od uce nika i mimo 8.marta. Prim. slucaj uciteljice iz jedne osnovne skole na Telepu

Cvet za praznik je dovoljan.
Poklone dobijate od dragih iz porodice.

Moja mama je predavala u školi.
Deci je objasnila da samo cvet može biti poklon.
Po završetku nastave dobijeno cveće je ostavila u zbornici škole a par cvetova donela kući.

Jedno je biti siromašan, a drugo škrt. Ja mislim da mama iz teksta spada u ovu drugu grupu. Samo se tu nešto prenemaže. U razredu moje ćerke daje se koliko ko može. Nije sramota biti siromašan, ali je sramota pomiriti se sa tim stanjem i ne preduzimati ništa.
Svako sa strane može da zaradi par hiljada dinara po potrebi da bi te "dodatne" troškove podmirio. Samo nema se vremena od serija, večera za 4-5 i kojekakvih zadruga i farmi. A internet nudi dosta toga - samo trebaš nešto znati da radiš. A vidim i sezonci se traže.
Ako nemaš para, čak i u Srbiji možeš koji dinar zaraditi dodatno. Ko hoće.

Poklon učiteljici je isto što i poklon lekaru: korumpiranje moćnog od strane nemoćnog. To je moralno nedopustivo.

Možda si ti išao u neku snobovsku školu sedamdesetih i osamdesetih, ali, kao što vidiš, većina ovde nije kupovala SKUPE poklone. Ili je to bilo cveće, ili čestitka, ili neki simboličan poklončić. Zlatni lančići i slično su u modu ušle devedesetih.
Nije stvar u pakli cigareta, nego u principu i sistemu vrednosti koji se prenosi deci. Dakle, bitna je pažnja, a ne novac.

"Milan
24.02.2023 • 21:11
Da, ali sa merom"

Nije tačno da je to počelo 90-tih, kupovali smo i 70-tih i 80-tih dosta vredne poklone za naše učiteljice i nastavnice, jer smo ih poštovali i voleli, i pored njihovih mana, nije bilo zamislivo da učenik fizički nasrne na profesoricu ili joj izmiče stolicu i slično, kao što danas imamo priliku da vidimo da je to postalo uobičajeno. Neko poštovanje je bilo, za razliku od današnjeg vremena kad je taj posao u prosveti totalno degradiran. Ako je 300-400 dinara koliko košta paklica cigareta puno za nekoga onda jbg...

Poklon kao simbolika paznje je lepa stvar. Mada se danas evidentno radi pogresno. U smislu da se akcenat daje matrijalnoj vrednosti poklona, a ne znaku paznje...
Mislim da bi bilo lepo da se svi ti novci na nivou republike skupe i uplate recimo domovima za nezbrinutu decu ili slicnim ustanovama da kolektivno ulepsamo koliko ,toliko zivote odredjenima ljudima...

Честитка где ђаци напишу поруку учитељици и сви се потпишу је леп, личан и користан поклон јер ће по потписима да види колико су јој ђаци писмени.

Исто имам троје деце , а у нашој школи се зна да је поклон учитељици кад се прелази у пети разред у висини цене бицикла . То је устаљена пракса и за њу су искључиво криве маме . Ни једна учитељица или наставница није то тражила чак су се и снебивале приликом узимања поклона . Када је нешто устаљено онда и оне приме поклон вероватно размишљајући, кад већ неке узму , па нисам ја најгора . Још да додам , све то вуче из вртића . Тамо је била готово обавеза да се кречи соба , купују играчке а за Нову годину тепих или (онда је било модерно) видео рекордер или Тв. Што је нај смешније сваке год. видео рекордер а кад питам зашто опет , одговор је био да је претходни на поправци . После сам укапирао да су их васпитачице носиле кућама . Тако да завршим , драге маме само наставите . Већ је крајње време , 8 март је ту .

Neophodno je od malih nogu razvijati podanički i ulizivački mentalitet, to je veoma isplativo u režimima kao što je domaći.
Lično, više sam za to da se uruči neko lepo cveće u saksiji koje će stajati u učionici.

Krivi su roditelji, uciteljice tu ne mogu nista, deca jos manje. U svakom razredu postoji roditelj koji vuce celu grupu. Trulo drustvo dozvoljava losim ljudima da se nesto pitaju. Mutiraj grupu, slusaj gluposti, ćuti i plaćaj koliko god kažu. Izboriti bitku sa volovima neces, bolje plati.

Išla sam u jednu školu u Novom Sadu sedamdesetih godina XX veka. Nastavnicama bismo kupili čestitku i napisali im lepu poruku ili pesmu i svi se potpisali. Dali bismo to nekom nastavniku da stavi u dnevnik na mesto gde nastavnica treba da upiše čas.

Mi smo uvek skupljali za uciteljicu i razrednu novac, ali to je bilo simbolicno
A secam se kod uciteljice su neki davali novac i jos dodatno kupovali cvece (to su bili njeni miljenici)
A takodje znam primer kad je razredna trazila od svojih djaka da joj kupe neku skupu ogrlicu. Lepo dosla zena i rekla, ta i ta zlatara, ta i ta ogrlica, kosta toliko

Tako da.. ima nas raznih

Ne treba da kupujete poklon, treba dase borite da učitelji 7msju platu. Da izađete na ulicu kao Englezi u borbi za svoju prosvetu. Ali ne, pogan, zavidan narod, raspravlja da li treba poklon! Sram vas bilo!

Od poklona nema vise nista! Uvek je bilo i bice roditelja koji ce placati nastavnice zbog ocena i boljeg tretmana svoje dece za koje Moraju zakonski odgovarati obe strane!

Apsolutno se slažem da se sa ovim prekine zauvek! Prosvetne radnice su plaćene za svoj posao ako im je mala Plata ili šta već neka mjenjaju posao ili stranku! Sto napisa jedan ovo je visedecenijska Korupcija koja je Krivično Delo! Obzirom koliko rade i kako uče decu mnogi bi ostali bez posla da smo normalna država!!! Od moje porodice nejce dobiti nista kao i od većine roditelja jer smo sa tom Korupcijom raskrstili još od 2020 ali uvek ima roditelja koji na kvarno daju poklone dabi tako obezbjedili deci bolji status i ocene nerazmisljajuci da svjesno ulaze u Kriminal!!!

Znam da i vaspitacice obožavaju poklone!

Komunizam je prošao, a praznik je ostao.
Današnje vreme forsira rodnu ravnopravnost i čak šta više...a to se kosi sa ovim samo ženskim praznikom, kada su se uz tandrbal lako proturala i za današnje vreme zabranjena seksualna uznemiravanja...
Treba kritički sagledati izvirno značenje tog datuma, a kada se konstatuje šta je on doneo i ženama i muškarcima, za slučaj pažnje prema ženama, ako je baš potrebno i nije diskriminatorski, bi trebalo, zbog svega navedenog, odrediti drugi datum.

Takve poklone zabraniti, oni su generator korupcije. Nista me lepo ne vezuje za uciteljicu jer je paznju iskljucivo usmeravala ka deci od koje je dobijala znacajnije poklone u raznim prilikama. Najgori deo mog detinjstva je pohadjanje nastave kod uciteljice u OS Ivan Gundulic.

U vreme kad sam ja isao u osnovnu skolu i u mestu gde sam isao, poklanjali smo cvece. Svako je dao po neku cifru koja je bila simbolicna i uvek je moglo da se skupi za cvece. Pristojno, bez preteriravanja, dovoljno da se prikaze paznja prema nekome ko je sa nama pola dana.

Nismo bas svi voleli uciteljicu ali je svi pamtimo :)

Kada je celo drustvo nakaradno zasto i 8 mart nebi bio?

Dugo sam radila u prosveti i bilo mi je neukusno što su moje koleginice priželjkivale i primale skupe poklone. Ja sam svoje đake svake godine zamolila da ne troše na to pare.

Kupovanje enormno skupih poklona učiteljicama je, po mom mišljenju, vrlo neukusno. Svaka učiteljica koja primi ovakve poklone je samo jedna jako koristoljubiva žena. I, ko je kriv? Naravno, novokomponovani roditelji koji ne umeju da nauče decu da stvore nešto kreativno, da naprave sami i to poklone učiteljici nego im je lakše da odrede da svako dete u razredu da po 300 ili 500 dinara i za taj novac kupe kožnu tašnu, vikend van grada, skupoceni parfem, zlatnu ogrlicu ili štošta drugo.
Gnušam se komentara "ali te žene su sa našom decom više nego mi, one su ih naučile da čitaju i pišu" i sl. Pa šta ako i jesu, to je njihov posao. Kao što je moj da nađem taxi onom ko zove, kao što je posao moje prijateljice da leči, moje druge prijateljice da bude ljubazna i poslovna jer radi u banci...
Na kraju četvrtog razreda, bogatiji roditelji su predložili da učiteljici kupimo laptop. Svako dete tj. roditelj je morao odvojiti pozamašnu sumu. Na moju primedbu da je to preskupo i da ja nemam novca (samohrana mama i tada sam bila nezaposlena) mama koja je sve organizovala je rekla: "Pa vi ako smatrate da učiteljica to nije zaslužila, vi nemojte dati". Nisam htela da se objašnjavam, da se ne radi o tome da li je zaslužila, uzela sam novac od majke i dala. Ali sam rekla i da je moja prijateljica, inače profesor u jednoj gimnaziji van grada, od svojih maturanata na poklon dobila - minđuše sa imitacijom Swarovski kristala. I to je primeren poklon. Ali ne, kod nas je sve odavno izgubilo meru...

Znam da će me većina prozvati šovinistom, ali moram pitati:
Koliko ljudi zna šta predstavlja 8.mart?
U pitanju je dan kad su žene izborile RAVNOPRAVNOST!
Kupovina poklona učiteljici, a ne i učitelju (koga deca takođe vole), ili spremačici koja se brine o zdravlju dece dovodi do DISKRIMINACIJE.
Niko ne zaslužuje poklon pored plate za ono što radi. A visina plata je druga tema.

Zbog 8. marta sam i postala učiteljica

patike a nemate hleba da jedete

Nemam reči o čemu se ovde polemiše. Sramota! Sve je to slika ovog društva. Čitava uzbuna oko toga da li treba JEDNOM GODIŠNJE uvažiti učiteljicu svog deteta, ili nastavnicu, odeljenjskog strešinu. Ne brinite neće se radnice u prosveti obogatiti od vaše milostinje, uz zagvaždanja da se čoveku zgadi. Zato i jesmo tu gde smo. Bitno je da za sve što vi ne poklonite konstantno dovoljnu pažnju svom detetu krivite baš učiteljicu. Još samo sudove da vam opere.Vaspitavajte ljudi, ostasmo bez pismenosti. A poklon, dovoljan je buket običnog cveća, malo aranžiran. Uživajte u svojoj alavosti.

U jednoj generacije sam vratila poklon koji sam dobila od "roditelja".... Roditelji nisu mogli da mi oproste, bili su uvređeni i ljuti. Ako ga prihvatiš, što si? Ako ga ne prihvatiš, sramota! Ko će vama ugoditi.

Radim kao nastavnik u školi i ono što me obraduje je kada vidim da su se svi učenici udružili i kupili mi buket cveća. Svi, ne pojedinačno. Da mogu da se dogovore, organizuju, preuzmu inicijativu... Kao roditelj mlađe dece nemam ništa protiv da se organizujemo za vaspitače i učiteljicu i kupimo cveće i neki vaučer. Vaspitačicama smo prošle godine odštampali majice sa imenima dece i šolje, bilo je baš simpatično. Ne bude to tako skupo, a vaspitačicama znači. Mi odnesemo kafu i čokoladu i pomoćnom osoblju u vrtiću, naša deca znaju i svaku od njih!

Paznja od strane dece: crtez, pesma, neki projekat od papira i sl. To je lepa tradicija. Materijalni pokloni nisu.
A oni koji veruju da im treba kupiti materijalni poklon, jer imaju veoma odgovoran i tezak posao, cesto bez potrebne podrske, neka znaju da jedan zlatni sat nece poboljsati status prosvetnog radnika. Vise cemo im uciniti uceci decu i odrasle da ih postuju i da se paznja poklanja na drugaciji nacin. Vrednosti treba da se vrate u ovo drustvo.

Nemojte kupovati nista.Samo vaspitajte SVOJU decu da ne vredjaju I ne tuku profesore.Sram vas bilo.Deca su jos I dobra iz kakvih porodica dolaze.

Znak pažnje je znak pažnje,sistem vrednosti je problem i dar bubamar.

Jedino cega se iz skole secam sa toplinom u srcu je moja draga uciteljica!

Samo majci i svojoj ženi koja mi je podarila decu poklanjam za 8 mart, ostalim ženama cestitam praznik.

A ko odlucuje sta ce da se kupi? Deca ili mame koje nemaju meru i ne znaju sta je pristojno, a sta znak neukusa i nepostovanja?

Što se mene tiče, nemam ništa protiv poklona za Osmi mart, ali ne treba preterivati sad da poklon bude 10000 din. Ako ćete da joj date nešto, najbolje neki vaučer u iznosu od par hiljada dinara i zdravo.

Samo da se ne zaboravi: kupovanje skupih poklona je počelo kada se sve drugo raspadalo - devedesetih, kao i gomila drugih "tradicionalnih" budalaština.
Ljudi su lepo primetili - sumama se nadmeću pre svega iskompleksirane mame. Poenta je u pažnji, a ne u ceni poklona, pa čak i da svako dete da po 100 dinara, za 2500-3000 se može kupiti nešto lepo, ne mora poklon da košta 10000.

Mnogo lepše bi bilo organizovati decu da odvoje 20-ak dinara od užine (toliko svako može) i kupe učiteljici cvet ili čokoladu. To je simboličan poklon, a ne poklon od 10000 dinara. Osim toga deca će se osećati bitnijim jer su odvojili "svoj" novac. Svakako uz to može i neka prigodna pesmica da se pripremi gde bi svako dete podjednako učestvovalo.

Učiteljica sam. Ne trebaju mi vaši pokloni. Ako me država ovakvom platom posle tri decenije rada sa decom ponižava, ne želim da to rade i roditelji dece koju volim. Koliko god da sam bedno placena nema tog poklona koji vi meni možete novcem kupiti. Sve što mi treba imam.

To su ljudi sa kojima naša deca provode pola dana. Vezuju se za njih i vole ih. Moje dete ako želi da odnese poklon, imace moju podršku. Ne mora to biti ništa skupo. Čak je i crtež dovoljan kao znak pažnje. A ovaj neko sto kaže da li ćeš kasirki koju vidiš 5 min dvevno dati poklon, pa ja hoću ako sa njom imam prijateljski odnos.

Viber grupe roditelja,viber grupe drukara po zgradama..daj malo kontakta govorom,pogledima..sto se tice 8 marta..samo uciteljice zasluzuju..

Ovde je pobrkana simbolika ovog praznika sa Danom majki ili šta već, pijančenjem po kafanama i hvalisanjem koja je dobila šta i koliko. Žalosno.

Dajte sto dinara i poklonite joj cveće u saksiji ili vaučer u DM. To je znak pažnje, niko ne očekuje epohalan poklon!

Učiteljice i vaspitačice često provode više vremena sa našom decom od nas sticajem okolnosti. Ne postoji novac kojim se može platiti njihov trud ukoliko rade svoj posao sa ljubavlju i onako kako treba. Ajde vi pola dana budite odgovorni za toliku grupu dece pa se onda poredite sa drugim profesijama. Nije isto. Samoživi dušebrižnici. 100 ili 200 din se potroši za glupost a mi raspravljamo treba li dati za učiteljice.

Uz dužno poštovanje ženama koje rade kao kasirke, ali ta dva zanimanja se ne mogu porediti. Učiteljica je najvažnije zanimanje na celom svetu. Ona ima često i po 30oro dece, brine se o njima kao o svojoj deci. Često ih teši kada nisu srećna i zajedno rešavaju neke velike probleme. Ko hoće neka kupi cvetić svojoj učiteljici a ko neće ili ne može nije problem. Uostalom ne radi ona svoj posao zbog poklona već zato što voli svu svoju decu.

Poklone ne kupuju deca nego roditelji uvlakaci!!!

Ovo je otprilike slična priča kao za bakšiš. A sve je to MITO. Srećom, moje dete ima učitelja, ne učiteljicu. Mogu da zamislim kako je njemu svake godine za ovaj "praznik"...

Sa ovom Korupcijom se mora prestati zauvek! Prosvjetni radnici rade posao za koji su plaćeni i ništa vise od toga! Koliko dece je šikanirani od nastavnica koje nisu dobili poklone…jako mnogo! Obasja roditelji koji se ulizuju pa poklanjaju nakit mobilne slike koverte sa novcima vikend SP-A i ko zna šta još? Imamo nekog roditelja koji se stalno teži i traži novce ali zadnjih dve godine niko neda ništa sto je i normalno! 8 Mart je za zene majke sestre ono sto ti znaci u životu privatno i intimno! A nastavnice treba da dobiju od svojih naj milijun a ne od dece(roditelja) jer to je krivično Delo korupcije i ništa vise koje treba prijaviti na koliko nekom smesno i glupo zvučalo ali ovo biće prekinutu ubrzo!!!

Ako vec mora poklon a ne cvet (najbolje saksijsko cvece tipa neke lukovice- skromno i normalno ili jedna ruza lepo upakovana) onda lepo se skupe novci svi djaci razreda zajedno ko koliko moze i kupi se jedan poklon jer je to od razreda uciteljici a ne svako dete zasebno! A roditelji koji hoce da se uvlace uciteljici neka kupe zasebno dodatni poklon ili kovertu jelte pa neka joj oni daju a ne da dete koriste za svoje uvlacenje!

Učiteljica mog deteta u osnovnoj školi je napomenula preko nekih majki da "nikada nije bila u Italiji". Za razliku od nje, razredna u višim razredima je glasno rekla da od poklona prima cveće i spomenar od dece, s fotkama. Do nastavnika je.

Imam 40+...mi smo tako jednom za 8. mart kupili nasoj uciteljici sobnu lampu. Toliko je bila uvredjena i ljuta ds nismo znali sta nas je snaslo.
Uciteljica starog kova, bila je pred penzijom, za nju je to bila velika neprijatnost.
Sve se promenilo...

Mora da postoji neki reper i za svakog je drugaciji. Sta kupuju mamama neka kupe uciteljici, samo manji poklon,jer mama je mama.
Ja ne kupujem mami nista, a isto je dobijala i uciteljica.
Mama mi jednom rekla ne mlati kakav 8.mart.
I zena trpi ne zali se.
Neka kupi sama sta joj treba i prija.

Moja baka je bila uciteljica i deca su joj za 8 mart poklanjala sitnice. Nekada neki tanjiric ukrasni, kutijicu ili nesto tog tipa. Cesto su i sami nesto pravili. Ona je to sve cuvala i uvek govorila da su joj to bili najdrazi pokloni. Dakle, nije poenta u poklonu, 8.martu, vec u cinjenici da poklonis paznju nekome ko svaki dan provodi sate uceci i vaspitavajuci nasu decu. Ali posto ste nekreativni, pre cete se obratiti novinarima da se bunite za iznos od 300-500 dinara, umesto da podstaknete decu da nesto naprave i poklone svoje delo.

Učiteljica sam u penziji...
Uvek sam dobila poklon za 8. mart. Ništa veliko i epohalno...samo znak pažnje od dece koja su me volela i poštovala.
Obavezno sam i ja pripremila pokloncice sa dječacima za djevojčice...i naravno kolačiće da se svi počastimo.
I dan danas susrećem moju decu , moje doktore, ekonomiste , pravnike...i uvek je tu topla reć i topao zagrljaj...ipak smo bili i živjeli četiri godine zajedno!
Tako da je priča o poklonu suvišna...pogotovo u ovoj državi gde se daju i mnogo veći poklonima onima koji ovoj državi nisu dali ništa ...Hvala.

Učiteljice su među najvažnijim ličnostima kod male dece, provode gotovo više vremena sa njima nego sa roditeljima. Rekao bih da je u redu da takva osoba dobije poklon od "svoje" dece. Međutim, poklon treba da bude neka čestitka sa porukom koju bi učenici sami napravili. U prošlosti dok je bilo zelenila lep je gest bio buketić od prolećnog rastinja.

Meni je to ok,skupljamo i za vaspitacice i za uciteljice, ko nece ne mora, mali znak paznje za zene koje brinu o nasoj deci. I ja dobijam i od muza, od firme, od tate, od poslovnih partnera, sto ne bi i one.

Krivica pada na roditelje, prevashodno žena, sujetnih karakteristika.
Inače socijalistički/komunistički praznik.
Bolje da deca taj dan uče čemu praznik ima funkciju, nego bilo kad.

A zašto lekaru treba odneti poklon,??

Ta žena je naučila vašu decu da pišu, brine o njima i voli ih a kukate za 500 dinara??? Sramno...

Zato što je mito i korupcija ušao u sve pore društva.

I ko je kriv? Mame koje se takmiče. Nekada davno, u nekoj zemlji čuda, bio je dovoljan jedan cvet. Sada kupujemo nastavnicama skupe poklone a posle im izvlačimo stolice...

Деца не купују поклоне сама него маме се такмиче која ће дати већи поклон да се покаже...ТОЛИКО

ovog teksta, sasvim je jasno da nisu deca, vec roditelji problem. Apsolutno podržavam da deca treba da izgrade osecaj poštovanja i iskažu ga kroz simboličan poklon , npr. knjiga i sl. Vecina roditelja bi podržala takav stav. Oni koji se ne slažu neka izvole i lično donose preskupe poklone i time pokažu svoje namere.

Na primer da se kupi neki skroman simboličan poklon, samo kao znak pažnje. I to koliko ko može, i od toga neki cvetić, bombonjeru... I vaspitačice su žene i zaslužuju mali znak pažnje, ali u skladu sa mogućnostima i sa ukusom, a ne busanje i bahaćenje u vidu skupih poklona.

Kada sam isla u osnovnu skolu uciteljicama smo nosili cvece iz nasih basta,apolako su pkceli i pokloni,ja imam 73 godine,kasnije su kne picele preko odredjenih mama da traze sta da im se kupi,nikada im dosta nije,prosveta dno dna...

Najlepši poklon i znak pažnje je cveće. Prosvetni sam radnik i mislim da je neprikladno poklanjati nekom novac. I sama sam bila prinudjena da učestvujem u ovom pomodarstvu, jer je većina odlučila da treba pokloniti novac.

Nije mnogo 500din, to je jednom godisnje, plate su im male a njihova ljubav velika

Pokloniti 1 cvet, eventualno buket jje znak pažnje sa ukusom. Poklon supruzi ,devojci ,simpatiji je poklon pažnje . Poklon nekome sa kim ste poslovno vezani obično je mito ,veće ili manje ali mito na koje navikavaju roditelji decu od malih nogu.

To je glupost. Nije učiteljica/nastavnica/profesorica neko kome se nešto poklanja (ni u kojoj prilice). Ona samo radi svoj posao u odeljenju.

Tom logikom - odeš u prodavnicu, pa kasirki daš poklon. Glupost.