VIDEO: Novosađanka kaže da joj je dete ostalo bez pobede na NS polumaratonu zbog greške organizatora

Novi sad je u rasulu,,os centra za socijalni rad koji pokušava da zataska javašluk,,,preko sudija koje presudjuju po difoltu bez sudjenja,,,preko gradskog saobraćaja koji smanjuje polaske jer smatra da je ušteda na grbači građana ok,,pa I ove organizacije maratona?? Urušio se Novi sad

Kada bi znali gde sve novac ide iz budžeta grada?

Jednom sam bio na Novosadskom maratonu i nikad vise. Uzasna organizacija.

Zamislite, majka se bori za svoje dijete, pa to je strašno. Život čine male stvari, ako na sve zatvaramo oči onda ih ne trebamo ni otvarati.
Moj sin(sada 10god) je prvo zlato osvojio kao mali prdavac u školici sporta , dok sam mu govorila da je bitno učestvovati on je gledao u tu svoju prvu medalju i okice su mu sjajile jače od te zlatne medalje. Poslednje skoro tri godine se bavi atletikom (iako u našem gradu nema uslova za bavljenje tim sportom) i svaki put mu govorim da je bitno sam sebe da pobjedi ali dijete je dijete i oni imaju samo cilj da se popenju na to najvisočije postolje. Svi imamo ciljeve za koje trebamo da se borimo, djeca imaju svoje ciljeve a to su te zlatne medalje i pehari i trebamo im pomoći da ih ostvaruju, valjda

Komentari potvrđuju da nam sa decom u sportu rade tupavi nesposobnjakovići za koje je retkost da su trezni, ali to im ne predstavlja problem jer se svaka greška i propust pokriva sa "deca su to pobogu, vrlo važno".

Sve je to sastavni deo sporta. Na jednom takmičenju, moj sin je osvojio zlatnu medalju. Presvukao se, umesto da krenemo kući, ostali smo da podrži drugare iz kluba. Pojavio se trener, rekao mu da se presvuče. Odveo ga na borilište, uzeli su mu zlatnu medalju, imao je još jednu borbu koju je zabunjennizgubio. Dobio je srebrnu medalju. Da smo odmah otišli kući, imao bi zlato, a dečak sa kojim se posle borbe, bio bi oštećen. Ovako je moj sin ostao "oštećen" zbog greške organizatora.
Da bude jasno, turnir je organizovao klub u kom je bio moj sin. Objasnio sam mu da se greške dešavaju i posle toga je osvojio desetine medalja. Sport je zbir uspeha, padova, poraza i pobeda. Ima i grešaka i nepravdi. Ne opterećujte dete idejom da je život bajka. Kad tad če neka tikva imati jači koren ili će jednostavno biti neko brži i bolji.

Narvno da će mama da se buni jer je njen sinčić pogrešio. Nije ga niko pogrešno uputio nego je skrenuo gde nije trebao.Ni prvi ni poslednji. Dižete frku za jednu beznačajnu trku a gledali ste milion nepravdi na velikim takmičenjima ali nije vam smetalo jer nije vaše dete uključeno.
Šta da kaže Čavić kad mu je oduzeta olimpijska medalja,a ceo svet je video nepravdu,čak nije ni skrenuo pogrešno ?

"Sido rodila si IDI*TA"
Gospodjo nemojte od deteta praviti....

E jadan li si ti.

Oteto prokleto

Ovi sto su jedva docekali da pljuju po sopstvenoj drzavni su plitki bezmozgovici.
Bas mi je zao sto je u finišu momak, da ne kažem dete izgubio trku.
Dakle nepravde u sportu ima u svakoj drzavi.Sport je pun uspona, padova itd.
Najgore je kad roditelji od dece hoce da naprave '' sportistu'', ali samo da bi se dokopali para.

Očigledno je da je došlo do zbrke, ali komentari... Ako negde može da se uspe bez obzira na nepotizam, to su pojedinačni sportovi. U kolektivnim sportovima može trener da ubaci u tim nekoga ko to ne zaslužuje, a izbaci nekog boljeg, ovde trčiš sam i ako si najbrži to je to.
Sa druge strane, na poznajem ovu konkretnu ženu, ali dete mi je trenirali fudbal i najgori deo tog iskustva su bile pojedine mame.

Našli dete od šest godina da varaju

Tako je to grad i stručnjaci “organizuju” pa posle moraju da se izvinjavaju zbog propusta, ne uzbudjujte se gospodjo, tek ćete da vidite čime se sve bave

Koliko drame,ovo je amaterska trka gde se deca uce da uzivaju u sportu,kale na nepravdu,ocvrsnu da bi ako nastave profesionalno da se bave sportom bili cisti u glavi,da ne drame ko roditelji.Ozbiljan sport atletika kajak veslanje krece tek oko 18godine dok se telo ne razvije.Dotle dete treba da uziva,ocrsne i fizicki i mentalno.

Bravo! Puna podrška za ovu majku. I sama sam majka sina jedinca. Napravila bih skandal da sam bila na Vašem mestu. A ovi koji su protiv…verovatno nemaju decu. Za svoje dete idem kroz zid i vatru.

Važno je učestvovati!

"Covek na biciklu je pokazao mom sinu da skrene"

Moje pitanje kako je on mogao samo Vašem sinu da pokaže nešto a da to druga deca ne vide?? Zašto i druga deca nisu skrenula?? Zašto su ostala deca trčala pravo??

Na zalost danas je sve novac i zarada.
Da bi dete treniralo neki sport potreban je ozbiljan novac,znaci nije bitno da je talentovan i vredan bitno je samo da roditelji placaju sto vise!
Na zalost zato nam je sport tu gde jeste!
Sve sportske objekte u gradu ponuditi deci na besplatnu upotrebu,tako grad treba da se brine o svojim stanovnicima.

Дете је отишло са сузама у очима кући због сцена које сте Ви правили.
Био сам тамо, главна трка је каснила 20 минута јер су због радова на новом кружном току настали проблеми.
На снимку који сте приложили се не види да Ваше дете ико намерно погрешно усмерава, све је ствар неспоразума и хаотичне ситуације која је била.
Било је ко зна колико категорија и нигде се није десио проблем осим у Вашем (предшколском!) узрасту.
Рекли сте дословце: "позвали су дете на бину и рекли неки текст који нема везе са мозгом". Како Вас није срамота, господин Лазо Бакмаз Вам може бити отац. Рекао је дословце: "жао нам је због грешке, овај малишан је заслужио прво место, али у гужви се дешавају пропусти".

Glavu gore mali, znaš da si najbrži i to ti niko ne može osporiti, prevare su kratkog daha, samo napred, budi još jači zbog ovoga

Tako je i na ostalim takmičenjima i konkursima: muzičkim, likovnim, ostalim školskim...
Pobednička mesta su već raspodeljena pre početka takmičenja, svi drugi učesnici su tu radi reda i privida masovnosti.
I to treba deci tako i reći, da se ne troše tamo gde nema za njih mesta.
Ja sam to detetu objasnila još kad je u prvom razredu u toku opštinskog konkursa iz likovnog "nestao" njen vrlo lep rad. "Nestao" iz (valjda) zaključanog ormana u učionici. Pobedili tačno oni učenici za koje sam, poznajući roditelje, znala da će pobediti.
Što manja sredina, to predvidljiviji pobednici.
Moja deca se odavno ne takmiče ni u čemu. Školuju se za sebe i svoj budući život van Srbije. Odlazak- to je jedina pobeda.

Ako je sve sto ste izneli tacno onda je to dobra lekcija za dete da zna od malena u kakvoj drzavi zivi. Ako se te lekcije uce kasnije bude jako jako bolno, nekad i pogubno. A Srbije jeste bas takva drzava. Ja sam ceo zivot ucila, bila medju najboljim djacima i studentima, i ucena sam da se trud isplati - pogresno. Isplati se, ali ne u Srbiji, ili bar ne vecinom. Dobro je da dete to nauci od malena, posle ce mu biti manje bolno, a i fokusirace se vise na to koga zna, nego sta ume i moze. Jer ova druga dva faktora su u Srbiji apsolutno nevazna, od hirurga do djubretara. Sa srecom sunarodnici, saosecam sa vama, ali kako sejete i kakve vodje birate decenijama unazad, tako i zanjete.

Pravda za dečaka, palac dole za organizaciju i za direktora. Sram vas bilo.

Mi smo ni palanka ni grad. Davno neko rekao. A po ovome smo više palanka… Ne zaboravite ovo. Osnažite dete. Neka se bori za sebe i vi za njega. I da vidiš, ko Djoković.

Zaboravili ste da dodate: u srbiji

Hvala Vam na podršci, imala sam potrebu da se za ovaj slučaj čuje, da ne prođe kao i sve po sistemu "pojeo vuk magarca". Luki je ovo bila prva trka, ne trenira atletiku, nije član nijednog atletskog kluba ali nije ni tikva bez korena. Dovela sam svoje najmlađe dete jer je to bila njegova želja, trčao je svoju prvu trku i bio najbrži a kući otišao sa suzama u očima gutajući knedle. Samo je hteo da se oproba i krene sportskim stopama starijeg brata i sestre.

Dete mi je treniralo atletiku. Na istom maratonu, koju godinu pre, stigla je 3. na cilj. Medalja za treće mesto nije dodeljena njoj već drugoj devojčici koja stigla 5. na cilj, a koja je trenirala u istom klubu sa mojom ćerkom. Sva nepravda je zabeležena telefonom i prosledjena na viber grupi roditelja atletskog kluba. Greška nije otklonjena a trener joj je za utehu kupio medalju u prodavnici i pokušao joj dati na sledećem treningu....za utehu. Mama te devojčice nije htela da joj dete vrati medalju još se i hvalila po školi svojim nezaluženim uspehom. Od tada ne treniramo više atletiku već drugi sport.

Ovo je samo jedna od životnih lekcija za njega. Sad je mali pa ne razume, ali nažalost, čeka ga ovo kroz ceo život. Nema veze ko je najbrži, nabolji, nagradu dobija onaj ko je "jači". Setila sam se situacije kad smo bili deca, igrali fudbal i dodje jedan stariji od svih i jači, otme loptu i "da gol", trči i viče pobedaaa, a jedan mali mu kaže: ti znaš da to nije pravi gol, kao raduješ se, ali u duši patiš! Znaju i oni to-lažna pobeda, lažna sreća!

Deca imaju 6 godina, ovo treba da bude igra za njih, a ne da shvataju ostalu decu kao konkurenciju. Kao da je bitno da li je prvi ili poslednji, bitno je da se druže i bave sportom. Jedini ko je ovde podbacio je roditelj sa ovakvim stavom.

Pa već 20-30 godina se to dešava na takmičenjima u NS-u. Opštinsko takmičenje u atletici stadion Vojvodine, tad iako je vodila OŠ J. Atila u trkama i pobedila ubedljivo, sudije rekle da nije i dale "njihovima" medalje, tako i u skoku u dalj. Treneri delili svojima...

Krivi smo mi. A deca neka trpe i mogu samo da plaču, a neka imaju prođu dokle god treba u životu...

Sramota! Dete je pobednik. Neka je na čast onom sto mu je pogrešno pokazao. Ovim će taj dečkić izrasti u dobrog sportistu. A ovu nepravdu mu na žalost nikada neće ispraviti.

Diksi, kàko mozes tako da kazes da nije bitno i nije od zivotnog znacaja. Ako detetu od 6 godina napravis takvu nepravdu to se duboko odrazi na dete jer sto bude tuzno, bude znunjeno, mnogo pitanja kako, zasto, zna da je bio prvi a odjednom tako da prodje. Organizatori zabrljaju, kako to da taj na biciklu se posle ispostavi da je on direktor. Uzas

Taman da na vreme shvate i nauče da su sva ta takmičenja i nadmetanja glupost. Ako se bavite sportom, radite to zbog sebe, ne zbog takmičenja.

Tako se jača duh.
Što te ne ubije to te jača.
Mali je dobar.
Treba da u ovome nađe motivaciju, pojavi se sledeće godine, pre trke mu ti objasniš odakle kreće i kuda da prođe, zagreje se i rasturi.
Ali naš mentalitet da se posle ovakvih stvari obično dignu ruke od sporta.
Pa vi izaberite.
Život je nepravedan.

Dete treba da nauči odmah u kakvoj zemlji živi. U SR na postolju (na poziciji) budu odabrani, a ne najbolji.

Ako su tvrdnje ove majke istina (nadam se zaista da je samo pogresno shvatila tok dogadjaja) onda smo potonuli dublje nego sto je ikad iko igde bio :(

Nema nama spasa.
Zao mi deteta.

Ne vidi se sta je mahnuo ovaj na bicikli, taman je pomerila telefon.
Moguce da je mahnuo kao pandur, kruznim pokretom, da nastavi, a da je deckic razumeo da skrene levo :(
I sad, nije da je bio bas ubedljivo ispred drugih, bio je tu na 1-2m iza drugo decak, a i devojcica.

Velika stvar ko će prvi da dotrči, zaista od životnog značaja.

Saosecam sa vama i vasim detetom. Na zalost i nama se desilo nesto slicno na drugom takmicenju pre par godina. Detetu je oduzeta medalja posle intervencije roditelja koji poznaju sve te trenere i sudije, iako je moje dete imalo bolji rezultat. Na zalost sada smo stariji i svedoci da se to veoma cesto desava, sto na sportskim, sto na takmicenjima u znanju, u skoli i van skole. Dete mi je duboko razocarano i ne zeli vise da ide na bilo kakva takmicenja iako postize jako dobre rezultate. Zna da nikad nece dobiti nagradu koju zasluzuje ako slucajno bude bolja od neke odredjene dece (sad smo vec naucili ko u cemu uvek pobedjuje). Na zalost to vam je realnost kod nas, dok se ne dodje do vrhunskog sporta gde je sve pokriveno kamerama ne ocekujte neku pravdu.

Ne znam, nisam psiholog, pa ne znam šta bi bilo najbolje reći jednom šetogodišnjaku u ovakvoj situaciji. Ali, kad procenite da je Vaše dete dovoljno staro, počnite da mu govorite istinu. To pomaže. Da dete ne gaji iluzije o zemlji u kojoj se rodio. Ni mnogim odraslima nije baš jasno kako stvari stoje u ovoj zemlji, a ne dečici.

Verujem gospođo, to jeste novosadski!! Da da, možemo trčati i za uspehom i za karijerom i za medaljama ovde se već sve zna unapred i to decenijama...