Psovao Slobu, na RTS ide pesma 'Volimo te otadzbino naša', babe napunile skloništa prve se spustile, detonacije, gori rafinerija terasa mi crna, prazni se kutija sa suhomesnatim proizvodima iz firme, gledam na satelitskom kanalu kako Nato najavi svaki dan šta će da roknu(ovi ostave ljude u RTS da izginu), bio sam na ulici kad je pogođen Žeželj najštrašniji zvuk koji sam ikad čuo, da sam bio pametan bio bih van NS ovako ostale traume...
Sve što je trebalo biti rečeno o bombardovanju 1999. već je rečeno u remek-delu domaće kinematografije "On krstari, ja krstarim". Žarkovo je simbol onoga što smo svi zajedno proživljavali - jedno kolektivno ludilo.
https://www.youtube.com/watch?v=ZFVCya5rYtQ
1.Čekali prljave cisterne sa vodom i gurali se sa plastičnim flašama i kanisterima
2. Izigravali normalnost i išli na posao
3. Maltretirali se na skeli 2 puda dnevno
4. Čuvali benzin za na daj Bože situaciju
5. Družili se jako puno i pomagali starijima
6. Brinuli o rodbini i prijateljima u rezervi
7. Čekali da ludilo prođe
Derala se na terasi ko so vo je srce srbijee, srce srbijee, srce srbije. Ne znam ni sta je kosovo ni sta je srbija, imala 5 godina, ali svidjala mi se pesmica.
Bio u studenjaku, pio pivo sa ekipom kad je bilo nešto para, svirao gitaru, gledali smo filmove, slušali grupu Smak. Onda kad je postalo jasno da se to neće baš tako brzo završiti, otišao pod vazdušnom opasnošću za Banja Luku i tamo gledao kako ovi NATO zlikovci pune iznad BL mlazne avione gorive iz nekog ogromnog aviona - tankera i kreću da mi bombarduju rodbinu i prijatelje u Srbiji.
I pored toga što sam usuđivao sve što se na Kosovu dešavalo - Čudio se i pitao kakve veze mi iz Vojvodine ako želite severne Srbije imamo sa događajem 600km od Prištine... kako su naši mostovi i fabrike nanosili zlo ljudima na Kosovu...zašto je trebalo gurnuti na kolena jednu državu u ime humanitarne intervencije - ovo se sve i danas pitam...
Prva dva dana u podrumu, posle živeli relativno normalno u odnosu na situaciju...
Ne pamtip ovaj događaj kao nešto strašno što se dogodilo u mom životu više kao veliku nepravdu...
@Dušan car
kada tako branis taktike onda se sigurno slazes da ns bude bombardovan sa fruske gore od strane nasih posto nije u zoni odbrane jer bi ravnicom suprotna strana lako stigla do dunava
Kad bi se Trg Slobode preimenovao u Trg zrtava velikosrpskog ludila, onda bi za Srbiju bilo nade i onda bi Srbija za 10 tak godina postala pristojna zemlja u kojoj se pristojno zivi od svoga rada. Ovako nista od toga. Steta svih vas normalnih koji znate zasto ovo pisem.
…koji misle da smo pobedili. Koga, gde, kada ?
Srbija je do nogu potučena na svim fontovima - iz Hrvatske su Srbe oterale razne Oluje, Kosovo je već odavno samostalno (dobro jutro za sve one, koji to još uvek nisu shvatili), Srbija spada među četiri najsiromašnije zemlje Evrope, njom vladaju bivši i sadašnji kriminalci, ratni zločinci i jezivi primitivizam. Pogledajte ulice - Rusi se zgražavaju prljavštinom i bedom koju su ovde zatekli. Pogledajte prosečne plate i cene u radnjama. Najbolji su odavno otišli i masovno odlaze, na njihova mesta se dovode Kinezi, Vijetnamci, razni arapski narodi (by the way muslimani), Pakistanci (i oni). Sjajna je ta srpska pobeda- od Miloševića pa do danas osramotili ste ovaj narod kao niko u njegovoj istoriji. Svaka čast ! Iskreno vam čestitam na pobedi !
Svi Vi koji govorite da to nije naš rat , da niste hteli za miloševića da ginete. E ovako bio na redovnom služenju. Da li da dezertiram kao što su neki ovde??? Ne ja sam imao obraz i vaspitanje . Bilo me je briga i za slobu i SPS i ostale. Ali ono što sam video dole ne biste tako govorili.
Imate nešto što se zove čast nisam branio Slobodana Miloševića nego svoju zemlju. Da su htelu da ubiju slobu ubili bi ga ne bi bombardovali celu Srbiju.
A za onog što kuka kako su srušili naše NS mostove a u BG nisu. Pa prijatelju na BG je uvek bio narod i tako štitio, a drugo da si bio u ratu znao bi da se taktički odseče jedna teritorija od druge rušenjem mostova.
Mogu da pretpostavim da većina ovde sada sedi i gleda rat u rusiji i pametuje kako bi oni ovo ono ... Da ste jednom doživeli da neko vas gađa...
Posle haosa prve večeri koji me je zatekao na poslu u 2. smeni, parkirao "jugića" jer mi je u startu bilo jasno da gorivo neću sipati do kraja bombardovanja i sredio starog "poniku" da obezbedim nekakav prevoz. Svako drugo veče proveo u "Dnevniku" zbog radne obaveze, a ostatak vremena štrojio muve jer ionako nije bilo ništa drugo da se radi.
Bolelo je mene i za Miloševića i za ostale i to je moje pravo.... Ali evo ti mi reci sad gde sam ja to trebao da odem kada sam ovde rođen, završio osnovnu, srednju školu i fakultet? i odakle ti pravo da mi se tako obraćaš? Pretpostavljam da su to neke nove evropske vrednosti da onaj ko ne misli kao ti treba da bude verovatno obešen ili bačen pod led.
Као и већина страх и то велики. После сам размишљао шта радити када нас окупирају да ратујем и гинем није ми падало напамет јер сам мобилизацију избегао. Ко велим када уђу са тенковима и сл.дочекаћу их као ослободиоце уз сузе и каранфиле ако буде неопходно. Али остало је на мостовима и приградским насељима те чекао да капитулирамо сигурно нисам изигравао будалу играјући и певајући видно алкохолисан или под дејством седатива у центру и на мосту!
Mi klinci bili tada drugi srednje.Zivela sam sa porodicom u centru NS-a I gledali smo na satelitskoj kako avioni polecu ka nama.Nismo verovali da je to realnost dok prva bomba nije pala.Isli na trgove da protestujemo.Skupili se da branimo most pa nas vojska oterala,blesavi smo klinci bili.Slusali sizelu,druzili se,setali pse,bili prkosni I nesvesni opasnosti Tuzno je bilo videti mostove mog divnog grada tada.Srusene.Pamtim posle odlaske camcima do drugara u Sremske Karlovce I kako su se ljudi snalazili da predju Dunav.Ne ponovilo se
U pauzi roštiljanja gledao kako jedan po jedan padaju novosadski mostovi, dok u Beogradu, koji je naravno opet sve zakuvao, nije pao nijedan.
Razmišljao hoće li biti kopnene, pa da se Vojvodjani rese jogurta i srbijanaca i zemara sa otetim milionima.
Gledao kako radikalski celnici grabe drzavne stancuge.
Slušao komšije, kvazi patriote, koji su busali u prsa (poput pola komentatora), a na svaki zvuk sirene bežali u podrume, iako osim cirkusa na Detelinari (opet naši zakuvali), nijedna bomba nije pala u samom gradu.
Eto, to sam radio.
Sportski pozdrav sa mora.
Pa rekli smo:usrali se od straha svi do jednog i molili boga da Milosevic preda Kosova odmah! Ko ovo negira taj bas laze! Sada mogu svasta da lupaju ali neka zasvira sirena…svi bi se opet sledili! Spomenulo se i nepovratilo vise nikada!
Pa rekli smo:usrali se od straha svi do jednog i molili boga da Milosevic preda Kosova odmah! Ko ovo negira taj bas laze! Sada mogu svasta da lupaju ali neka zasvira sirena…svi bi se opet sledili! Spomenulo se i nepovratilo vise nikada!
TO NIJE BIO NIKADA MOJ RAT, niti mi je data prilika da se izjasnim tako. Oni koji su bili na vlasti su odlučili u ime svih i njihova je odgovornost za sve što se dešavalo tada. Radila sam, borila se sa hiperinflacijom za opstanak porodice bez želje, volje i vremena da gledam tv propagandu. Nikada nisam išla u sklonište prepuštajuci se mirne savesti sudbini. Svaki rat je za mene bio i bice proizvod zla.
ne znam jel to negde objavljeno ili cemu sluzi, ali ja vec rek'o u onom upitniku sto ste ranije poslali
evo sad da ponovim - ako treba, a ne treba :D
cale mi se prijavio dobrovoljno prvi dan, jer je "celog zivota" bio PVO rezervista, dogurao do kapetana. dobio je da komanduje baterijom onih starih M55. posle nedelju dana i ja se prijaivm preko veze da budem kod njega u bateriji. trebalo mi je nedelju dana da ga nateram da me primi. dao mi da budem dodavac, which is only fair s obzirom da nisam imamo nikakvu obuku za taj top :)
Prvo raketiranje dočekao u Novkabelu(druga smena),koje smo itekako osetili.Radna obaveza tokom celog trajanja bombardovanja.Pre toga dva puta mobilisan 91-e.Da,i dvaipo meseca posle potpisivanja Dejtona.Tako da ima i drugačijih Novosađana.Kome se ne sviđaju Novosađani,Bože moj...
Molio boga da se pojave ovi ljudi danas koji će mi objasniti da sam to onda zaslužio, da svoje dete pošljem u NATO vojsku, da je bombardovanje bilo dar sa neba, da mi objasne kako su trebali jače da bombarduju .... Evo dočekao sam danas konačno ekipu koja me u to ubeđuje, za njih ću da glasam eto.
Pa koji je tvoj domet ako misliš da su civili trebali braniti grad od Nato pakta na visini od 10 km... u okviru plana napravljenog u najvišim svetskim geopolitickim i vojnim krugovima? Šta su obični ljudi mogli osim moliti se i živeti kao da im je svaki dan poslednji. Nadam se da nisi toliko zlurad koliko si ispao u svom komentaru.
Kad saberete sve sta su radili tzv novosadjani, vidi se da niko nije ni hteo da brani grad, uglavnom su se alkoholisali i pekli neko meso,to je bio domet istih ! Sta onda od takvih ocekivati posle eto 24 godine zivljenja u istom gradu, jedno veliko nista !!!!!
Nisam išla u sklonište u svom stanu gledala tv i spavala u stanu kao i svaki put početak je bio teži vremenom sam lakše podnosila najviše mi je žao dece da se nikada ne ponovi veliki pozdrav za sve građane
pa u Banoštru u Korškoj. Mart-Avgust. Išao svaki vikend Vukovar Transom na odsustvo. Vojsci nisu niš naplaćivali. Jedno desetak dana ostali bez domaćeg piva,ali susjedi su po vrlo razumnoj ceni prodavali/"izvozili" foster i ožujsko pa smo srećom preživeli. "Uvozni" Foster i ožujsko su onda u Banoštru u kafani bili jeftiniji nego domaće pivo u kafani u NS.
Bio sam u rezervi, komandni centar diviziona.
Sa radara su mi javili "avioni i rakete iz svih pravaca ka vama" pa sam se izderao na njega.
Izderao sam se i na naše topdžije kada su videli a nisu oborili S&R helikopter koji je doleteo iz Tuzle i izvukao pilota iz Dunava kod Futoga.
Tek dva minuta pre preleta Černomirdina sam dospeo do raketaša u Želimiru da im javim da ga ne gađaju.
bio mobilisan , gledao u nebo kada će naići neka raketa da je gađamo, onda pročitao u novinama kako je Marko Milošević izašao u šetnju sa svojim novorođenim sinom na lep aprilski dan. Tada sam podneo zahtev za puštanje iz rezerve jer sam bio samohrani otac i na to sam imao pravo. Pustili me i od tada sam i ja provodio lepe aprilske i majske dane sa svojom ćerkom
Počela da radim na tadašnjem Kanalu 9, snimali sve što smo stigli. Pravili telope za obaveštenja, snimali radio reklame za tadašnji Radio 5. Učila kako se montira i radi na televiziji i radiju i svađali se sa ekipom tadašnje TVNS zato što su koristili naš predajnik. Čekali u redovima za cigare, štedeli vodu da imamo za kupanje, gledali u Đavu i mislili kada ćemo opet tamo u Srem. Skupljali se na mestu četvrtog mosta koji smo zvali "Most ljubavi". I tako svašta nešto ...
Isto večevsam dobio poziv za rezervu. Prvo u Šajkašu a onda u Kovilju blizu manastira. Starešina manastira bio Porfirije. Odlična manastirska rakija. Koviljčani su bili sjajni, donosili su nam da jedemo i pijemo. Oficiri su nas izbegavali kad smo ih napljuvali tokom jutarnjih informisanja o “još jednoj velikoj pobedi politike slobodana miloševića (namerno malim slovom). Avioni nas nisu dokačili ali su nam se obradovali komarci u Koviljskom ritu.
Kada je objavljeno da je potpisan Kumanovski sporazum, upaljena su ulična svetla u Kovilju. Dva dana posle toga sam stigao kući.
Razmisljala sam koliko je ova drzava zasluzila to nakon godina ratovanja, i zlocina raznih Arkana, Legija, Seselja, u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu. Nisu zasluzili samo oni u manjini koji se nisu radovali Slobinim "pobedama".
Kao maloletan obrađivao zemlju, snalazio se za dizel pošto ga nije bilo na pumpama, jer su ćaleta mobilisali. Dok je on kao ratova u nekom selu u Banatu na name se bogatili šverceri nafte i cigara koji su pazi slučajnosti danas funkcioneri i ugledni biznismeni. Neki stanove, neki lovu, samo naivni branili otadžbinu i da pobedili smo NATO, sačuvali KiM da se ne zaboravi.
Uveče šetao po mračnom centru sa drugarom, išao do ivice presečenog Mosta Slobode, družio se u dvorištu gimnazije i po trgovima i pitao se kako život za tren pređe iz normalnog u nenormalan... Ili smo mi klinci mislili da je ono pre toga bilo normalno.
Bio klinac od 15 godina. Nasilno mi prekinuli 8. razred pa smo pod vazdusnom opasnosti isli da kukumacemo nastavnicima za sto vece ocene. Posle 25 godina mi sve to deluje kao veoma los san, kao nesto sto je vise horor nego obican san. Kao nesto sto je ostavilo trag na svima nama. Bili smo deca, kao i sva druga sirom bivse Juge koja su bila svedoci rata, razaranja i mrznje tih tragicnih 90tih na koje moja generacija nikako nije mogla da utice. Nije nam bilo jasno sto je neko negde odlucio da nam sipa bombe na nas grad, na nasu zemlju. Verovatno sada jedina mrznja koju u sebi imam je mrznja prema ratu i ubijanju. U svakom slucaju jedina pozitiva tih godina je sto smo ocvrsnuli kao generacija koja je provela detinjstvo u nemastini i sto smo naucili da cenimo male stvari.
...da smu razmišljali kako Srbija treba da uđe u EU i o dobrobiti Evropske demokratije .Eto i sada se vidi na Ukrajini da trebamo što pre da se usrećimo
Uhh sedela pored telefona i plakala na nekoliko hiljada km od bombii ... zvala danonoćno sve redom da čujem da su dobro... sestričina je tada imala 6 godina i rodjaci kao magarci tvrdoglavi nisu mi dali da je izvedem iz zemlje, ostala je sa traumama i tikovima do dana današnjeg i ja sa tim na savesti
Nisam se pajtosio sa komsijama kojima sam se do tada tek jedva javljao u prolazu, nisam nijednom otisao u skloniste da bih "najzad nesto procitao", nisam iskoristio besomocno prepisivanje na ispitima i nisam do besvesti pikao fudbal/basket ispred zgrade praveci se da je sve u najbolje redu.
Mrzeo sam sebe sto sam, umesto da se pokupim sto dalje odavde, docekao jos jedno u nizu zivotno-ugrozavajucih PONIZENJA pod vlascu pozarevackog psihopate i sumanutog degenerika koji je dozvolio da se razori cela drzava i prezirao celokupnu naciju koja je crtala neki "target", majmunisala se po trgovima i prizivala jos vece razaranje, umesto da ode na Dedinje i zadavi krivca.
Posle 25 godina, sećanje je živo. Bio sam treća godina srednje škole...Odrađen upis u vojnu evidenciju, u februaru lekarski pregled...Sećam se, sreda veče...učio sam matematiku koju nikada nisam znao jer sutra je kao bio pismeni. Svako od porodice u svojim sobama, mama spremala večeru i htela da gleda seriju neku ...Prvo smo čuli da je nešto jako puklo...Svi smo dotrčali na zborno mesto (u kuhinju)...Drugi put je nešto puklo...Sve se zatreslo, one silne konzerve od piva i sokova koje smo mukom skupljali :) nekad i držali na kuhinji poletele u plafon i sabile se...Istrčali smo napolje. Crepovi sa krova su pali u tavan od siline detonacija. Na ulici su već bile komšije...zbunjeni i uplašeni, mala deca su plakala. Zatim treća eksplozija...počela šizela...Posle smo čuli gađan Centar za obuku na Klisi...otišlo smo sutra u školu, vratili nas odmah kućama. Posle prvog aprila stigla mi plava koverta i poziv za regrutaciju, slušanje patriotskih govora starešina, mada mislim da ti koji su držali te govore nisu verovali u to što su nam pričali...Dani su prolazili u iščekivanju...nečega.
Nije bilo struje, nije bilo cigareta po prodavnicama, ali je bilo najviše žurki i menjanja devojaka...Ljudi su bili drugačiji, pomagali jedni drugima, družili se...
"Krvava decenija, tokom koje su ljudi i tenkovi iz Srbije išli u susedne zemlje da ratuju, ..."
Nisu išli da ratuju u SUSEDNE ZEMLJE, pošto je u pitanju bila jedna zemlja, SFRJ! A išli su da brane svoj narod koji je tamo živeo, kao i USTAV SFRJ (samostalno otcepljenje republika u tom trenutku je bilo protivustavno)!
и већина,првих 10,15 дана,паника,страх...онда када смо видели да негађају у Граду,мало се опустили. Ми смо,цепали по пиву као никада у животу и мало,вутре. Старији су исто,цепали по алкохолу и таблетама за живце. Кева ми је тада добила,дијабетес од стреса и убрзо преминула. Најгори део мог живота,којег желим да заборавим,али када видим неке политичаре из тог,периода...боље да станем,бићу пристојан.
Koristio sam situaciju. Namerno sam tih meseci na fakultetu prijavio ispite koje dugo nisam mogao da položim, i naravno položio jer sam dobro procenio da će zbog bombardovanja kriterijum biti blaži. U šali su na fakultetu, nas koji smo tih dana polagali ispite nazivali ratni profiteri !
Pio Bensedine i Alkohol od kojih sam se navukao do dana danasnjeg. Ogroman Strah od Smrti koji me je vise puta paralisao najvise kada sirene pocnu zavijati i panika prema sklonistu. Zaista mnogi kao i ja nose posledice toga i danas. Sto se kaze pomenulo se neponovilo vise nikada!
raspored mi bio rafinerija, ostavim suprugu i troje klinaca odem tamo, vratim se prosetam klince svoje i komsijske, prikacim tv i video na akumulator i pustim coporu decurlije crtace ili diznijeve, nisu ni osetili straotu tih dana i ponosan sam na moju, a najbolju od svih zena, a i sebe zbog toga.. a sa komsijama nikad nismo bili blizi, definitivno..
Pa slavili useljenje u stan koji je dobio budući poglavar vučić.
U pauzama smo malo brinuli koliko će to života koštati, ali šta su ljudski životi naspram 120kvm?
Šta smo radili? Tresli se od straha i mi i mala deca. To im ne možemo zaboraviti. Hvala Bogu pa smo preživeli ali za poginulu decu i ostale nema oproštaja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
RECITE NAM: Novosađani, šta ste radili za vreme NATO bombardovanja?
Autor: 021.rs
Novi Sad
•13.03.2024.
•10:40 > 11:30
Komentari 93
Vlada
TEK SAD vidiš da si bio budala?
Budala
Novosadjanka
Đorđe
Igi
Fujoslav
Žarkovo
https://www.youtube.com/watch?v=ZFVCya5rYtQ
Zoks
2. Izigravali normalnost i išli na posao
3. Maltretirali se na skeli 2 puda dnevno
4. Čuvali benzin za na daj Bože situaciju
5. Družili se jako puno i pomagali starijima
6. Brinuli o rodbini i prijateljima u rezervi
7. Čekali da ludilo prođe
Milica
/
Hm
Juraj
Sedam
...a nije :(
Venja
Coolg
Prva dva dana u podrumu, posle živeli relativno normalno u odnosu na situaciju...
Ne pamtip ovaj događaj kao nešto strašno što se dogodilo u mom životu više kao veliku nepravdu...
Mićo
Ah da nisi se ni rodio. :D
/
kada tako branis taktike onda se sigurno slazes da ns bude bombardovan sa fruske gore od strane nasih posto nije u zoni odbrane jer bi ravnicom suprotna strana lako stigla do dunava
/
a setite se da su po nalogu mire markovic emitovali krsteve preko tv ekrana da bi oterali avione
/
aj se sredi.
danas si jugosloven a juce si bio srbin
Zivot ionako ide
VlafaN
pajo patak
care, ajde kaži lađa .....
Za
Srbija je do nogu potučena na svim fontovima - iz Hrvatske su Srbe oterale razne Oluje, Kosovo je već odavno samostalno (dobro jutro za sve one, koji to još uvek nisu shvatili), Srbija spada među četiri najsiromašnije zemlje Evrope, njom vladaju bivši i sadašnji kriminalci, ratni zločinci i jezivi primitivizam. Pogledajte ulice - Rusi se zgražavaju prljavštinom i bedom koju su ovde zatekli. Pogledajte prosečne plate i cene u radnjama. Najbolji su odavno otišli i masovno odlaze, na njihova mesta se dovode Kinezi, Vijetnamci, razni arapski narodi (by the way muslimani), Pakistanci (i oni). Sjajna je ta srpska pobeda- od Miloševića pa do danas osramotili ste ovaj narod kao niko u njegovoj istoriji. Svaka čast ! Iskreno vam čestitam na pobedi !
Dušan car
Imate nešto što se zove čast nisam branio Slobodana Miloševića nego svoju zemlju. Da su htelu da ubiju slobu ubili bi ga ne bi bombardovali celu Srbiju.
A za onog što kuka kako su srušili naše NS mostove a u BG nisu. Pa prijatelju na BG je uvek bio narod i tako štitio, a drugo da si bio u ratu znao bi da se taktički odseče jedna teritorija od druge rušenjem mostova.
Mogu da pretpostavim da većina ovde sada sedi i gleda rat u rusiji i pametuje kako bi oni ovo ono ... Da ste jednom doživeli da neko vas gađa...
Dark
xx
Kambe
Zemlja čudesa
pajo patak
Prosto
Bolens
Искрено
Maja
Auuu kol’ko patriota
Razmišljao hoće li biti kopnene, pa da se Vojvodjani rese jogurta i srbijanaca i zemara sa otetim milionima.
Gledao kako radikalski celnici grabe drzavne stancuge.
Slušao komšije, kvazi patriote, koji su busali u prsa (poput pola komentatora), a na svaki zvuk sirene bežali u podrume, iako osim cirkusa na Detelinari (opet naši zakuvali), nijedna bomba nije pala u samom gradu.
Eto, to sam radio.
Sportski pozdrav sa mora.
Miljko
Miljko
Silver
Dušan l
Лиманац
PATTON
Krio glavu pod šlemom i čuvao se od njihovih snajperista, kao i svi moji oko mene...
Bojan
Da branimo grad?? Dečko sumnjam da bismo ti i ja uopšte bili na istoj strani.
Nemanja
Ako si podržavao Miloševića i njegove zlikovce zaslužio si ga 100%, ono što nikako nisi zaslužio je da još budeš ovde i ke*aš.
Zokins
Mila
ex chapman
evo sad da ponovim - ako treba, a ne treba :D
cale mi se prijavio dobrovoljno prvi dan, jer je "celog zivota" bio PVO rezervista, dogurao do kapetana. dobio je da komanduje baterijom onih starih M55. posle nedelju dana i ja se prijaivm preko veze da budem kod njega u bateriji. trebalo mi je nedelju dana da ga nateram da me primi. dao mi da budem dodavac, which is only fair s obzirom da nisam imamo nikakvu obuku za taj top :)
nema
Veteran
prosto
pepa
V
S21
SMILE
Dejan
Gordana
bio mobilsan,
Zašto?
ARJ PVO
Sa radara su mi javili "avioni i rakete iz svih pravaca ka vama" pa sam se izderao na njega.
Izderao sam se i na naše topdžije kada su videli a nisu oborili S&R helikopter koji je doleteo iz Tuzle i izvukao pilota iz Dunava kod Futoga.
Tek dva minuta pre preleta Černomirdina sam dospeo do raketaša u Želimiru da im javim da ga ne gađaju.
bogi
Mn
K9
čuvao glavu
Miloje
Kada je objavljeno da je potpisan Kumanovski sporazum, upaljena su ulična svetla u Kovilju. Dva dana posle toga sam stigao kući.
Bojan
Znači i tada si sanjario da si s Limana?
...
Srbivoje
Branka
VladimirNS
Dejan
alimpic
Čarapan
Kac
NS
S.nova
Željko
Ahab
Mrzeo sam sebe sto sam, umesto da se pokupim sto dalje odavde, docekao jos jedno u nizu zivotno-ugrozavajucih PONIZENJA pod vlascu pozarevackog psihopate i sumanutog degenerika koji je dozvolio da se razori cela drzava i prezirao celokupnu naciju koja je crtala neki "target", majmunisala se po trgovima i prizivala jos vece razaranje, umesto da ode na Dedinje i zadavi krivca.
Pera
Hm...
Nije bilo struje, nije bilo cigareta po prodavnicama, ali je bilo najviše žurki i menjanja devojaka...Ljudi su bili drugačiji, pomagali jedni drugima, družili se...
lelemudica
inače nas je bombardovanje spasilo pljačke od strane fakulteta za neispunjenu normu radova koje je naplaćivalo u junu 1000maraka nadoknadu
Реља
Pera
Nisu išli da ratuju u SUSEDNE ZEMLJE, pošto je u pitanju bila jedna zemlja, SFRJ! A išli su da brane svoj narod koji je tamo živeo, kao i USTAV SFRJ (samostalno otcepljenje republika u tom trenutku je bilo protivustavno)!
Dejan
Као
Max
Situacija
Iguman
Mijak
Dejan sa Štranda
A kad je otoplilo,u maju, išao sam na Bećarac na kupanje,Štrand je otvoren tek polovinom juna.
021
deda
Svašta
U pauzama smo malo brinuli koliko će to života koštati, ali šta su ljudski životi naspram 120kvm?
MM
Som
Đogani
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H