Aktivisti sutra sa gradonačelnikom

Jako cete se ovajditi od ovog, ko i ceo grad!
Mada s obzirom na politicku obojenost aktivista mozda i ocete.... videcemo jos

Prostorije u Dugoj Kasarni na tvrđavi ispod hotela Varadin ili Leopold, kakogod, su skvotovane već 40-50 godina. Skvotovani su još mnogi prostori na tvrđavi, pa se niko nije specijalno bunio, a tvrđava je nešto najvrednije što imamo. Kakva tamo produkcija postoji o čijem kvalitetu sve znaju Novosađani? Novosađani ne znaju puno o tome, iako tamo ima genijalnih ljudi. Od kakvog je značaja to ljudima koji kulturu i društvenu korisnost nalaze gledajući TV i čitajući dnevnu politiku?

"Interesovanja za javne prostore u Srbiji sve više dobijaju na značaju, a jedno takvo veliko zanimanje za napušteni vojni objekat (kasarnu) dogodilo se u Novom Sadu krajem prošle godine. Pre nekoliko dana aktivisti Društvenog Centra su izbačeni iz kasarne „Dr. Arčibald Rajs“ jer su ilegalno ušli u napuštene i zapuštene prostorije Vojske Srbije.

Reakcije javnosti povodom ovog događaja su bile različite, od onih koji su dali punu podršku Incijativi za Društveni Centar do manje raspoloženih da tako nešto učine. Prvi su se pozivali na pravo na građansku akciju i učešće u kreiranju javnog života i javnog prostora, a drugi na opskurne tvrdnje kako je reč o grupi narkomana, stranih plaćenika i sl. Interesantni su tekstovi i komentari koji dominiraju na konzervativnim sajtovima, kao što je sajt NSPM, gde se snaga državnih zakona postavlja kao najviša vrednost, a zaostavština ratnih devedesetih koristi kao model za stigmatisanje građanskog aktivizma.

Ovde je, međutim, reč o pravu na grad. Pravo na grad pretpostavlja da grupe ili inicijative građana nastoje odbraniti pojam i fenomen javnog dobra od sveopšte komercijalizacije i politizacije svakodnevnog društvenog života. Pravo na grad znači da postoje samostalne i, manje – više, zrele građanske snage koje nastoje ostvariti jedan novi tip kulturnog života koji se bitno razlikuje od onog kakvog nalazimo u zvaničnim instuticijama kulture koje levitiraju same za sebe. Sa nestankom socijalističke države koja je nastojala da vodi brigu o zadovoljavanju ovih alternativnih potreba (i u tome bila prilično uspešna), dospelo se u neoliberalni koncept državnog uređenja koji nastoji privatizovati što više javnog sektora kako bi ukinuo mogućnosti demokratskog dijaloga. I otuda i svesrdna odbrana privatnog vlasništva i insistiranje na legalizmu i pravnoj državi, dok se suština nalazi u legitimitetu. Bolne tačke koje se tiču rešenja stambenih pitanja izgnanih vojnih porodica neće se rešiti tako što će im se dodeliti ruinirana zgrada ili prodajom iste, već vođenjem pravnih sporova sa onim državama bišve Jugoslavije u kojima su tim vojnim licima i porodicama oduzeti stanovi. To nije trenutni problem inicijativa za razne društvene centre koji se bore za egzistenciju i afirmaciju, ali ukoliko bi takve inicijative bile prepoznate od strane gradskih i republičkih vlasti sasvim sigurno bi pomogli u rešavanju i tih problema jer ih oni po definiciji dotiču kao javnu sferu. Oduzeti stanovi su problem države koja nije sigurna da je država, koja ne zna svoje granice, koja je uludo potrošila pare za besmisleni Popis stanovništva kojim je prekršila Ustav, jednostavno države koja se nalazi u agoniji. I upravo iz tih razloga bi bilo mnogo bolje da Novi Sad dobije jedan veliki Društveni Centar u kome bi se potezala i neka od ovih pitanja, jer samo ona društva koja imaju fleksibilne okvire garantuju stabilnost i dugovečnost. Zatvorenost i tradicionalizam su po pravilu u interesu populista koji se nadmeću za vlast radi vlasti. U kombinaciji sa neoliberalnom ideologijom sumnjivih privatizacija, uzurpiranja radničkih i ljudskih prava, pa sve do latentnog urbicida koji se ogleda u nepostojanju i nepoštovanju urbanog planiranja, dolazimo do tačke institucionalnog haosa gde je jedino pravilo da nema pravila.

Građanski aktivizam je mlad u Srbiji čije je društvo među najmanje urbanizovanim u Evropi, pri čemu se posmatra samo formalna urbanost, odnosno život u urbanom prostoru. U tom smislu, urbanizam kao način života je na još slabijim nogama. Maks Veber je pišući o razvoju građanskog kapitalizma isticao značaj grada na Zapadu gde se govorilo da „gradski vazduh oslobađa“.

Ostvarenje ideje Inicijative bila bi vetar u leđa oslobađanju od plemenskog duha."

>u trenutku kada je preuzeo odgovornost za vođenje grada, više od 34.000 kvadratnih metara prostora u gradu korišćeno po povlašćenim uslovima, što znači da problem ne predstavlja njegov nedostatak, već što se ne koristi na način koji je zakonom uređen.<
34000 kvadratnih metara!!! To je jedno poprilicno veliko naselje. Pri tome ne kazuje da li se i sada koristi pod tim povoljnim uslovima i ko to koristi! To je jedna lepa tema pred kojom ne treba vise zatvarati oci.
Bez obzira ko je zidao, ko je vlasnik i ko je bio vlasnik osnovno pitanje u svemu je: ko, kako i zasto sme da uzurpira tudje, ko sme tu negativnu praksu da sprovodi ili nastavlja i ko mu to dozvoljava. Ako otimacina bude resenje problema onda smo oladili u startu. Posledice su vrlo problematicne.

Да направимо аустријски културни центар, оно као културбунд, ха, ша мислите? Ми их позовемо, дамо им простор, мисим, вратимо им, а они отворе посластичарницу па оно моцарт кегле па коњи.

To nije objekat koji pripada vojsci, to je objekat koji je izidala Austrija. Vojska je bila samo korisnik tog objekta. Pošto su izašli odatle to što misle više nije ni bitno.

"Skvotovi" se u svetu uzimaju baš tako kako ste vi "namislili", zar ne?!?!? Ne poštujemo državu, vojsku pogotovo, ajmo da se malo igramo s kulturu. Društvo moje šaroliko, dosta mi je da Vas vidim i ne po odevanju, već po ponašanju vidim da od vaše kulture nema ni K. Sa maloletnim detetom se ne staje pred kordon vojne policije.... Eto vam zgrada Radničkog univerziteta pa skvotujte po spratovima. Kad vam se smrzne guza idite kući. Imate još prostora u gradskom vlasništvu. Ponavljam, možete i lokal gospodže gradonačelnikovice da zauzmete. Ili jedan od pet Pavličićevih stanova (sigurno se greju). A vi ste dragi(a) moja poslednja osoba na ovome svetu koja bi mogla da mi kaže "da prestanem sa ismevanjem...". Ne pada mi na kraj pamet da Vam dam tu zadovoljštinu. Iskreno, mislim da 99% tzv. nevladinih organizacija ne radi ništa osim što pere donacije spolja i mlati praznu slamu. Kulturni dekontaminatori, moš misliti.

"Uzmimo ovako: ja uletim u lokal Vaše supruge u nedelju ujutru kad ne radi. I u ponedeljak objavim da sam skvoter. Eh da, odlučio sam da tamo priredjujem performanse, znači kultura."

Pa ne mozemo "uzeti bas tako", skvotovi se podizu na napustenim lokacijama, i gradovi ih (obicno) dozvoljavaju. I ,molim vas, dosta sa tim ismevanjem "kulture i performansa".Dajte primer koji ti koje ismevate mogu da slede, sta ste to VI uradili tako nesebicno i artisticki?
Drustveni centar jeste od javnog interesa, a kad se podigne znacete i zasto.

Bilo kako bilo, slazem se da su svi od vrha do dna uprave nesposobni i nekompetentni ljudi.

Ne, nije javni interes. Vas gospodine briga za to ko za lanjski sneg. Samo sakupljanje političkih poena. Uzmimo ovako: ja uletim u lokal Vaše supruge u nedelju ujutru kad ne radi. I u ponedeljak objavim da sam skvoter. Eh da, odlučio sam da tamo priredjujem performanse, znači kultura. Javni interes, zar ne?!? A "kinesku četvrt" behatonizirate. Čemu? Kome?