Šta treba Novom Sadu: Zeleni krovovi su dobri, ali nam je potrebno zelenilo na tlu

Pa što uništavate sve što je zeleno? Ceo grad je betoniran.

Za pocetak, treba prestati sa ovim urbanistickim zlostavljanjem koje gledamo prethodnih par decenija, sa teznjom da se izbetonira i poslednji kvadratni centimetar u sirem centru grada.
Grbavica je odavno pretvorena u betonsku dzunglu. Futoski park ce stradati zbog hotela. Samo cekam da nekom padne na pamet da izmesti groblje iz Futoske ulice, koliko bi tu "Park avenija garden residence" objekata moglo da se nagura, ih...
A kad bi se to desilo, svi stanovi bi bili rasprodati i pre nego sto dodju prvi bageri da kopaju temelje. I dokle god nas narod bude spreman da kvadratni metar u Novom Sadu iskesira kao da je na Menhetnu, samo da bi stan bio "blizu centra", parkove necemo videti.
S druge strane, da bi zivot na periferiji bio privlacan, potrebno je i tamo imati infrastrukturu, dobru povezanost gradskim prevozom sa centrom, a to cesto nije slucaj. Metro bi nam dosta pomogao, ali to je nesto o cemu cak ni jedna obecavacka vlast nije pricala. Tako da nam preostaje betoniranje i nada da nece i Dunavski park postati deo Novog Sada na vodi.

Pogledajte malo na Googl maps geografiju Berlina koji je 10 puta veći od Novog sada, pa će te videti bezbroj parkova, jezera, šuma i zelenila unutar samog grada.

Molim vas, ne fantazirajte. Spustite se na zemlju. Zna se gde je mesto zelenilu, svake vrste.

Da su zeleni krovovi dobri, odavno bi mi sadili drveće po krovovima naših kuća, a ne u dvorištima.

Normalni gradovi se uvećavaju širenjem prema periferiji, ne dirajući gradsko jezgro. Ovde se aktivno ruše kuće u širem centru, gde je uvek bilo zelenila u dvorištu, pa se na njihovom mestu grade betonske spodobe sa parkingom umesto zelenila. Usled toga život u centru grada postaje sve nepodnošljiviji. A ni na periferiji niko ne misli o parkovima. Ovo na Novom Naselju pre će postati parking nego park.

Kolega je propustio da navede bitne funkcije zelenila u direktnom kontaktu sa tlom: upijanje viška atmosferskih padavina I održavanje staništa biljnog I životinjskog sveta.
Propustio je da kaže: prekomerna gustina izgradnje zgrada, vodonepropusnih površina saobraćajnica, trgova, podzemnih garaža, umnožili su se nakon usvajanja Generalnog urbanističkog plana grada Novog Sada do 2030. godine. Tu su usvojena štetna pravila o veličinama krošnji u “saksijama” koje, navodno, mogu da zamene propisanu slobodnu površinu tla na građevinskim parcelama. I sada se to primenjuje u svim regulacionim planovima I za svu novogradnju u ovom gradu.
Uz dizajn pejzažnog uređenja koji se igra preširokim pešačkim stazama I platoima u parkovima, sve smo udaljeniji od plavo-zelene prakse uređenja savremenih gradova, koja podrazumeva kontinuitet malih vodenih tokova I akumulacija obuhvaćenih zelenilom kao staništem živog sveta. Na tu praksu treba da nam ukazuje Pokret gorana Novog Sada.

Poslednji park u Novom Sadu je napravljen kada je isti imao manje od 100000 stanovnika. Pri tome mislim na park gde je drvece izraslo i gde poneka ptica hoce i da sleti, ne na osusene sibice od drveca na povrsini od 4 ara...

Posle profesionalno obavljenog posla u urbanizmu i dobrog planiranja kako treba da izgleda metropola, zelenilo treba traziti na putu izmedju NS i BG, izbetonirati, prosiriti kapacitete i preseliti ostatak Srbije. Kad ostatak Srbije zaraste, sigurno ce se povecati zastupljenost zelenih povrsina u odnosu na broj stanovnika.

Zbog mikroklime nije moguće imati zeleni krov. Ko vam to kaže laže vas. Klima ne dozvoljava. Uz praznu priču svake godine ćete pući pare za to. U šta ste postigli ništa..

Nemojte loziti masu, za zeleni krov kakav je na slici za pocetak treba osigurati nosivost krova. Nema sanse da nasi krovovi pogotovo novogradnje mogu to da podnesu. Sadite drvece tamo gde mu je i mesto - u zemlji.

Kasno je sad za Novi Sad. Posle ovih skakavaca nema u njemu više normalnog života. Ostaće sirotinja da se gužva u gradu, ko može živeće negde van grada