Droga nuđena većini mladih Novosađana

@Anonimus
Ako imaš dete, po mojoj odokativnoj proceni verovatnoća je barem 60% da njegova vaspitačica/učitelj/profesorica - whatever - uveče kad dođe kući zapali buksnu da se opusti od napornog dana. Pomiri se da je tako, da tu ništa ne možeš i da tvom detetu neće zbog toga ništa faliti. Naravno, postoji i mogućnost da je vaspitačica/učitelj/profesorica tvog deteta takođe i kreten, pa da naduvan/a dolazi da radi sa decom. Zamisli, skoro isti princip kao i kod alkohola.

@bre - ehhh
Koji bedak, a nije te ni ponudio. Sledeći put i ti sedi pored tog lika i zapali jedan, da i on vidi kako je to.

Pre neki dan na štrandu osetim nešto džibri, okrenem se i ima šta da vidim, lik u po bela dana među masom ljudi roka gandžu, i ništa, šta reći...

Ljudi nije sve baš tako crno, evo naprimer ja sam pre neki dan kupio sony ps2 za hiljadu i po dinara od nekog narkomana.

onda bi dozvolio da ti neko pod uticajem marihuane radi sa detetom, da ga obučava, trenira, uči, vodi na izlet
ono lake vs teške droge

nesto sumnjam u to da je danas droga dostupnija i vise nudjena nego pre 15-20 godina kada sam ja isao u skolu i kada su apsolutno svi bar jednom probali marihuanu.
heroin i ozbiljnije droge videli smo samo u filmovima.
i molim vas, prestanite ovo izjednacavanje lakih i teskih droga, naravno da postoji ogromna razlika. kada samo jedna osoba umre od predoziranja marihuanom, slobodno ih stavljajte u isti kos, do tada...

Potuno se slažem sa Nekim iz mase.
Gadno nam se piše.

58 odsto? ha ha ha, ovo je bre Kolumbija, možda je 58% uzelo, ali svi su bili u prilici...

@ neko iz Mase -baš sam se pronašla u tvom pisanju :-))). Jeee, moja generacija nije izumrla. Pozz

Pa nije ni čudo da je tako, jer u ovom gradu je lakše doći do droge nego do kvalitetnih slušalica za mobilni telefon.
Već par godina tražim slušalice za Sony Ericsson, određen model i nigde nema.

Uopšte nije problem taj procenat. Moja generacija, s početka ratnih 90-ih, bila je pod sankcijama, ratovima, restrikcijama struje, skidanja patika i ostaloj nemaštini. Većina mojih drugara, uključujući i mene, probala je sve i svašta. Mi smo generacija "ispred dragstora" koja se valjala ispred Maxima i Denija u 3 ujutru.

Ali tada nije bilo agresivnosti toliko.
Postojala su merila vrednosti.
Znale su se posledice.
Studenti su nekad protestovali i dobijali pendrek po ledjima zbog nepravde u društvu, danas samo zbog smanjenja uslova ili školarine.

Sad, posle 20 godina, vidim da većina iz mog društva imaju porodice, završili su škole, imaju poslove. Neki i koji nemaju rade na selu. Na žalost, najuspešniji su oni u inostranstvu.

Ova nova generacija ima pogrešna merila vrednosti i ne mari za posledice. Strašno je što će oni za 10-20 godina oni biti ti koji će donositi odluke.