Za mene je fudbalski sat Stare Dame stao posle te Vošine generacije (vanzemaljaca):
Svilar, Jurchic, Vujkov, Mokus, Trifunovic, Novoselac, Rutonjski, Lerinc, Ivezic, Vuchekovic, Nikezic, Pavkovic, Lichinar -Jugoslovenske Ajaks.
Šta su tada bili za holandski Ajax MU, Real, Barsa...? Mačiji kašalj. A ja tvrdim da je ovaj tim Voše bio i Jugoslovenska A Reprezentacija (možda je samo na par mesta mogao neko iz ostatka ,,Juge").Uh, kako ukoponovan tim. (alal vera Todore)! Imali su sve: brzinu, šut, centaršut, dribling, pas, prekid, skok, snagu, tehniku...Samo nisu imali istinsku podršku, osim nas navijača.Igrali su sami protiv svih.A znate kako je tada bilo teško pobediti i u Mostaru, i u Sarajevu, Tuzli, Rijeci.. da ne govorimo o Splitu, Beogradu, Zagrebu.Posle njih teško je moglo do bolje generacije, bar u narednih pola veka, sa takvin maćehinskim odnosom prema Klubu.
Jedan Miloš Šestić, 88/89, samo je prodrmao i pokrenuo taj stali sat Fk Vojvodine (za jedno leto ) u njenom decenijskom hodu po mukama.Svaka čast i kasnijim velikim ino karijerama Mihajlovića, Jokanovića..., ali tih 11 i onih 11, kao tim, teško da su uporedivi.Te 88/89, Šele je pravio haos, dok se 74/75 nije znalo od koga dolazi opasnost: od brzine Lerinca, centaršuta LIčinara, šuta Nikezića desnom nogom ili Ličketa levom, skoka visokog Vučekovića ili omalenog Ivezića, pasa i driblinga Bobeta Pavkovića energije Vujkova, Jurčića i Trifunovića, elegancije i lakoće Novoselca, lukavosti Mokuša, čuda Ratka Svilara.
I 1994, 1998, 2001 i 2010 imale su svoje junake i heroje na terenu, ali nemojte, o samo večeras nemojte, molim vas nije fer, da me vraćate u te nezaboravne 70 i neke, i njene zaboravljene junake od današnje FK Vojvodine.
Možda su ti ljudi danas sa puno sedih vlasi, ili bez kose, sa viškom kilograma, a manjkom hitrine, ali ljubav prema dresu kojeg su nosili, i za koji su se znojili, sa prohujalim godinama sigurno nije ništa manja nego tada.Naprotiv, ona raste u nekoj drugoj dimenziji, i to daleko od Stadiona kojeg smo svi tako veleli i ponosili se njime, prodefilovanim slavnim generacijama na njemu, i svetlošću novosadskih reflektora i njenih fudbalskih zvezda.
Molim Vas da bar Vi stavite vest o pedesetpeto godisnjici od plasamana prvog jugoslovenskog kluba u finale jednog evropskog klupskog takmicenja. Hvala!!!!
http://fkvojvodina.com/vesti.php?id=3148&title=preko+rapida+do+prvog+evropskog+finala
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Tri i po decenije od osvajanja Srednjoevropskog kupa
Novi Sad
•30.07.2012.
•06:34 > 07:35
Komentari 5
To su bili dani
Svilar, Jurchic, Vujkov, Mokus, Trifunovic, Novoselac, Rutonjski, Lerinc, Ivezic, Vuchekovic, Nikezic, Pavkovic, Lichinar -Jugoslovenske Ajaks.
Šta su tada bili za holandski Ajax MU, Real, Barsa...? Mačiji kašalj. A ja tvrdim da je ovaj tim Voše bio i Jugoslovenska A Reprezentacija (možda je samo na par mesta mogao neko iz ostatka ,,Juge").Uh, kako ukoponovan tim. (alal vera Todore)! Imali su sve: brzinu, šut, centaršut, dribling, pas, prekid, skok, snagu, tehniku...Samo nisu imali istinsku podršku, osim nas navijača.Igrali su sami protiv svih.A znate kako je tada bilo teško pobediti i u Mostaru, i u Sarajevu, Tuzli, Rijeci.. da ne govorimo o Splitu, Beogradu, Zagrebu.Posle njih teško je moglo do bolje generacije, bar u narednih pola veka, sa takvin maćehinskim odnosom prema Klubu.
Jedan Miloš Šestić, 88/89, samo je prodrmao i pokrenuo taj stali sat Fk Vojvodine (za jedno leto ) u njenom decenijskom hodu po mukama.Svaka čast i kasnijim velikim ino karijerama Mihajlovića, Jokanovića..., ali tih 11 i onih 11, kao tim, teško da su uporedivi.Te 88/89, Šele je pravio haos, dok se 74/75 nije znalo od koga dolazi opasnost: od brzine Lerinca, centaršuta LIčinara, šuta Nikezića desnom nogom ili Ličketa levom, skoka visokog Vučekovića ili omalenog Ivezića, pasa i driblinga Bobeta Pavkovića energije Vujkova, Jurčića i Trifunovića, elegancije i lakoće Novoselca, lukavosti Mokuša, čuda Ratka Svilara.
I 1994, 1998, 2001 i 2010 imale su svoje junake i heroje na terenu, ali nemojte, o samo večeras nemojte, molim vas nije fer, da me vraćate u te nezaboravne 70 i neke, i njene zaboravljene junake od današnje FK Vojvodine.
Možda su ti ljudi danas sa puno sedih vlasi, ili bez kose, sa viškom kilograma, a manjkom hitrine, ali ljubav prema dresu kojeg su nosili, i za koji su se znojili, sa prohujalim godinama sigurno nije ništa manja nego tada.Naprotiv, ona raste u nekoj drugoj dimenziji, i to daleko od Stadiona kojeg smo svi tako veleli i ponosili se njime, prodefilovanim slavnim generacijama na njemu, i svetlošću novosadskih reflektora i njenih fudbalskih zvezda.
To su bili dani
Kosta Hadzi
http://fkvojvodina.com/vesti.php?id=3148&title=preko+rapida+do+prvog+evropskog+finala
jalovi muz svoje kume
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H