Niko ne zna ko je nadležan za zalagaonice

Kada vidiš da ti je u gradu na svakom uglu kladionica, apoteka, banka ili zalagaonica (legalizovani lobi i kriminal) - znaj u ogroooomnom smo problemu kao društvo.

Nije tacno, ZALAGAONICE SU REGULISANE ZAKONOM, pogledajte sifru del. "ostale finansijske. usluge"...

Zakoni o finasijskom poslovanju su nedavno delom promenjeni - proletos, recimo, a ovde je interesantan deo koji se odnosi na pružanje usluga koje se tiču pozajmljivanja novca i prometa novca i hartija od vrednosti. Jedan od ciljeva izmena (voljnih i nevoljnih) je bilo ukidanje zabrana u ovoj oblasti, odnosno zakona koji je onemogućavao slobodniji protok novca i hartija od vrednosti ( u suštini raspolaganja sopstvenim novcem). U budućnosti će i stambene zadruge ponovo dobiti zakonski okvir, za sada su samo banke pokušale da obnove njihov rad ali to nikako ne ide, i zbog brojnih drugih restrikcija ali i drugih nedostaka u stvaranju slobodnijeg poslovnog ambijenta ali i slabe platežne moći (velikog dela potencijalnih korisnika). Po usvajanju novi propisa štampani mediji su objavili nekoliko razgovora sa vlasnicima "zalagaonica" koji su upravo govorili o tome da je njihov rad konačno u određenom meri uređen i da im je dat okvir za poslovanje, uprkos nedostacima, limitima i negiurnosti (sudke odluke o položenom zalogu, posebno stanova). Svakako da rziki postoji ali posle propasti tolikih banaka i finansijskih institucija i nakon iskustava sa piramidalnom štednjom (u koju su ti "oprezni građani" hrlili iako nije uopšte bila legalna niti legitimna) nije lepo unapred nekoga optuživati i nazivati kriminalncem. Najveći kriminalci bili su oni koji su raspolagali "državno - društvenom imovinom) a taj vakat se i dalje kuje u zvezde.

da smo mi drzava onda niko nista nebi mogao da radi bez da je registrovan i regulisan zakonom, al kolko znam obo nije jedina delatnost koja u srbiji ne postoji zvanicno i cak i da oces legalno da je radis ne moze

Ovo je lepo. Dosad je svaki siroti opijatski zavisnik morao da trazi ko ce da mu otkupi lancic koji je pokidao nekom s vrata. Na svu zikru, to i nije bila mala muka. Sad lepo moze ko gospodin covek da udje u "zalagaonicu" i obavi posao.

Perionice novca stečenoga kriminalom. Otkrili ljudi RUPETINU u zakonu.

zalagaonice su cestitije od banaka-ne traze zivotno osiguranje i 3 jemca !
ne traze garanciju X 5-10 !!!
ps-zalagaonice su u vlasnistvu ljudi s one strane zakona !
provereno !!!!

Jednom sam sa jednim prijateljem otisao do jedne zalagaonice da on zalozi neki nakit jer mu je trebao novac. Pre nego sto sam usao u zalagaonicu zamisljao sam da je to nesto poput onih zalagaonica iz americkih filmova ili sa kablovske poput one u Vegasu sa onih celavim, matorcem i Camlijem. Kao ajde oticicu sa njim pa mozda vidim tamo nesto zanimljivo u onim vitrinama. Kakva budaletina sam ispao kada sam usao unutra. Prostorija od nekih desetak kvadrata, od poda do plafona u plocicama kao da sam usao u klozet. Na sredini jedna radni sto iza kojeg sedi neka devojka. Ispred stola dve stolice za musterije. Znaci, nista vise, to je kompletan inventar zalagaonice. Na trenutak sam pomislio kao da sam usao u kancelariju SUP-a kod inspektora koji lupa samare a plocice su tu kako bi se lakse oprala krv sa zidova. Nista, vadi drugar onaj nakit, stavlja ga na astal, ona devojka kao satro se nesto razume pa zagleda i procenjuje. Lupi ona cifra, drgar klimne glavom, vadi ona neke papire da se popune, potpisi i slicne gluposti. Na kraju ona lupi pecat, zove nekog lika telefonom, taj ulazi unutra i onaj nakit stavlja u dzep a iz drugog vadi kintu. drugar uzima kintu, lik sa nakitom odlazi u nepoznatom pravcu, da ga pohrani u neki sef kako kaze. Izadjemo mi napolje i ja ga pitam koliko on sada mesecno dodje njima za tih 125 evra koje su mu dali. Kao, treba svaki mesec da im izbroji 2.500 dinara na ime neke kamate. Tek kada im vrati glavnicu i 2.500 dinara za taj mesec dobija nazad nakit. Teska budalastina. Do sada je, koliko sam ja izracunao, on njima platio oko 20.000 dinara na ime mesecnih kamata.

Ko kontroliše šta se događa u kladionicama, koje postoje na svakom uglu?
Zar to nije makar malo čudno?
Da li postoji ideja da te lokacije služe i za nešto drugo osim za prodaju utehe za nedostajućno srećom?
Recimo, da li tu možda neko prodaje nešto slično brašnu ili šećeru?
Umesto apoteke?