Užičanka Nađa Đoković postala je hit na društvenim mrežama, nakon što je na čuveni "Turski marš" Volfganga Amadeusa Mocarta otpevala tekst u kojem opisuje vreme koje provodi u samoizolaciji.
ОН је мудар, ОН је глава,
Кад Вулића подржава.
Тог највећег дезертера,
Који само своје тера.
Анкетира к'о некада,
Да'л му можда рејтинг пада.
Но, Дачића ОН не види,
Као да се њега стиди.
Зна и Палма неку рећи,
У плејади као трећи.
И пакете ОНИ деле,
Туку оне што не желе.
Имају и ММ борца,
Што претуче Златиборца.
Златиборца сивог тића,
Јер је за Стаматовића.
Најзад, спаси ме велики Тата,
Пусти ме напоље на пола сата.
Заборавио сам и како се дише,
Поновним затвором лупаћу још више.
Бијем се у главу и косу чупам,
И већ почињем да лупам.
Причам, причам без везе,
Модерно речено замењујњм тезе.
ОН је чова,
Посебног кова.
Без маске се шета,
НЈЕГА ни вирус неће.
Свака част испао си даса,
Кад не помињеш Ђиласа.
Погодила га свезнајућа стрела,
Увек види светло на крају тунела.
ЊЕМУ је 'народ' тема главна,
У пророчанству нема му равна.
Живећемо к'о у рају,
Не дај Боже да га клонирају.
Ви, који сте клонирали Доли,
'Раја' Вас преклиње и моли.
Не дајте му клон тако Вам свега,
Чак и ако авионом дође по њега.
ОН је пророл вишега ранга,
Није му равна ни баба Ванга.
НАСТАВАК
За изолацију су правила строга.
Као да је вирус баба рога.
Нека правила су у криву,
Да сељак не може у њиву.
Није вирус такав фактор,
Да сељак не може возити трактор.
Сељак њиву оре не слуша приче,
Јер зна да вирус на пољу не ниче.
Пратим ја и јавно мнење,
Боље изолација него уземљење.
Пијем леков уживам у пићу,
И слушам како ОН обећава сићу.
По свакој глави еура 100,
Ако му поверујем испашћу во.
Саветују нас останите у кући,
Послушаћу издржаћу ал' брак ће ми пући.
Постајем верник помози боже,
Да не искочим из коже.
Обећавам да ћу чешће,
Ићи у цркву на причешће.
Оно што љути пензионера,
Што су већа права добиле кере.
Пожелим и ја да будем куче,
Да ме више изолацијом не муче.
Покушаћу да се не кајем,
Већ сам почео да лајем.
Почео сам да завијам к'о вук.
Јер ме од седења заболео кук.
У седењу проводим дан,
Јер имам помалени стан,
.По њему не могу да шетам,
Јер осталим члановима сметам.
Сад кад су ме са свих страна стисли,
Наилазе ми свакојаке мисли.
Ѕамислите кол'о ми је страшно,
Кад се смејем к'о луд на брашно.
Ужичанка ме инспирисала да иј , пензионер, напишем песму
Овај вирус корона,
Сладак је к'о бонбона.
Иако ме ставља на муке,
Да чешће морам прати руке.
20 секунди а можда и дуже,
Док их имам и док ме служе.
Вирус напада и младе и маторе,
Ал' срећом имамо респираторе.
Но, њихов број се стално шима,
Тако да не знам колк'о их има.
Да би сачували старију популацију,
Увели су нам тоталну изолацију.
Већ више од месец дана,
Ја не излазим из стана.
После 6 дана по 24 сата,
Не могу да погодим излазна врата.
Да по ноћи а не по дану,
Могу изаћи да купим храну.
Изгубили смо слободу,
Но, срећом имамо воду.
Сад све ради на тенане,
До слободе бројим дане.
Жену слушам на све пазим,
Из пиџаме не излазим
Или спавам или дремам,
Ни кревете ја не спремам.
Све ми равно немам бриге,
Гледам ТВ читам књиге.
Ил' пребирам ја у глави,
Како би било да сам на Сави.
Тамо где је вода брза,
Тамо где риба трза.
Жалим себе а жалим и Лале,
Што не могу на бачке канале.
Наставак следи
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
VIDEO: Užičanka uz "Turski marš" opevala karantinsko vreme i postala hit na društvenim mrežama
Autor: 021.rs
Zabava
•09.04.2020.
•19:40 > 19:43
Komentari 14
ЗЛАТАРАЦ
ОН је мудар, ОН је глава,
Кад Вулића подржава.
Тог највећег дезертера,
Који само своје тера.
Анкетира к'о некада,
Да'л му можда рејтинг пада.
Но, Дачића ОН не види,
Као да се њега стиди.
Зна и Палма неку рећи,
У плејади као трећи.
И пакете ОНИ деле,
Туку оне што не желе.
Имају и ММ борца,
Што претуче Златиборца.
Златиборца сивог тића,
Јер је за Стаматовића.
Најзад, спаси ме велики Тата,
Пусти ме напоље на пола сата.
Заборавио сам и како се дише,
Поновним затвором лупаћу још више.
НАСТАВИЋЕ СЕ
ЗЛАТАРАЦ
Бијем се у главу и косу чупам,
И већ почињем да лупам.
Причам, причам без везе,
Модерно речено замењујњм тезе.
ОН је чова,
Посебног кова.
Без маске се шета,
НЈЕГА ни вирус неће.
Свака част испао си даса,
Кад не помињеш Ђиласа.
Погодила га свезнајућа стрела,
Увек види светло на крају тунела.
ЊЕМУ је 'народ' тема главна,
У пророчанству нема му равна.
Живећемо к'о у рају,
Не дај Боже да га клонирају.
Ви, који сте клонирали Доли,
'Раја' Вас преклиње и моли.
Не дајте му клон тако Вам свега,
Чак и ако авионом дође по њега.
ОН је пророл вишега ранга,
Није му равна ни баба Ванга.
ЗЛАТАРАЦ
За изолацију су правила строга.
Као да је вирус баба рога.
Нека правила су у криву,
Да сељак не може у њиву.
Није вирус такав фактор,
Да сељак не може возити трактор.
Сељак њиву оре не слуша приче,
Јер зна да вирус на пољу не ниче.
Пратим ја и јавно мнење,
Боље изолација него уземљење.
Пијем леков уживам у пићу,
И слушам како ОН обећава сићу.
По свакој глави еура 100,
Ако му поверујем испашћу во.
Саветују нас останите у кући,
Послушаћу издржаћу ал' брак ће ми пући.
Постајем верник помози боже,
Да не искочим из коже.
Обећавам да ћу чешће,
Ићи у цркву на причешће.
Оно што љути пензионера,
Што су већа права добиле кере.
Пожелим и ја да будем куче,
Да ме више изолацијом не муче.
Покушаћу да се не кајем,
Већ сам почео да лајем.
Почео сам да завијам к'о вук.
Јер ме од седења заболео кук.
У седењу проводим дан,
Јер имам помалени стан,
.По њему не могу да шетам,
Јер осталим члановима сметам.
Сад кад су ме са свих страна стисли,
Наилазе ми свакојаке мисли.
Ѕамислите кол'о ми је страшно,
Кад се смејем к'о луд на брашно.
ЗЛАТАРАЦ
Овај вирус корона,
Сладак је к'о бонбона.
Иако ме ставља на муке,
Да чешће морам прати руке.
20 секунди а можда и дуже,
Док их имам и док ме служе.
Вирус напада и младе и маторе,
Ал' срећом имамо респираторе.
Но, њихов број се стално шима,
Тако да не знам колк'о их има.
Да би сачували старију популацију,
Увели су нам тоталну изолацију.
Већ више од месец дана,
Ја не излазим из стана.
После 6 дана по 24 сата,
Не могу да погодим излазна врата.
Да по ноћи а не по дану,
Могу изаћи да купим храну.
Изгубили смо слободу,
Но, срећом имамо воду.
Сад све ради на тенане,
До слободе бројим дане.
Жену слушам на све пазим,
Из пиџаме не излазим
Или спавам или дремам,
Ни кревете ја не спремам.
Све ми равно немам бриге,
Гледам ТВ читам књиге.
Ил' пребирам ја у глави,
Како би било да сам на Сави.
Тамо где је вода брза,
Тамо где риба трза.
Жалим себе а жалим и Лале,
Што не могу на бачке канале.
Наставак следи
Cizret
Vesna
sanja
Anica KOVAČEVIĆ
Duki
mrva
Zvoncica
pera
radojka
Nedostaje mi....
Neko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H