Filmska platforma IMDb uklonila je mogućnost ocenjivanja filma "Dara iz Jasenovca" Predraga Gage Antonijevića, nakon što je nekoliko dana trajalo nadmetanja Srba i Hrvata u davanju najviših i najnižih ocena ovom naslovu.
"Film je deo programa bosnizacije Srbije."
А ти си део заглупљивања Србије и света у целини?
Та деца која су побијена у Јасеновцу нису била само из Босне, било их је из Херцеговине, из Хрватске из Далмације из Славоније... Та деца нису "њихове" жртве, то су наше жртве. Како је рекао Мајкл Беренбаум: "Колике су размере овог злочина, свет, нажалост, ни данас не зна, а они нису само огромна трагедија српског народа, већ и читавог човечанства." Сви Срби и не само Срби, треба да памте те жртве без обзира где су рођени и где живе, јер та деца нису убијана због тога што су ванземаљци или што су урадила нешто лоше, већ искључиво због тога што су Срби.
Суштина спорног текста који је објављен у Варајетију је да Срби немају право да се сећају својих жртава, да говоре о њима и да снимају филмове о њима. Исто то је Србима било забрањено и за време диктатуре највећег сина наших народа и народности. Тада је сваки помен усташких злочина означаван као великосрпски национализам и напад на братство и јединство. Због тога скоро да и нема филмова снимљених о злочинима усташа над Србима. Зафрановићева "Окупација у 26 слика" је ретка звезда на нашем филмском небу. Истовремено Варајети нема проблема са филмом "Кво вадис Аида", који говори о догађајима у Сребреници. У том случају, тај филм није назван "националистичком пропагандом" нити "да се ужас догађаја добро продаје".
Мајкл Беренбаум, директор Сиги Зиринг института и некадашњи директор пројекта у Музеју Холокауста и Института за изучавање Холокауста, је најбоље описао догађаје из филма при чијем стварању је био стручни саветник за историју:
"Нормална особа не може да замисли да се деца могу сматрати непријатељима, и какви то људи могу бити који масовно убијају децу. А те стравичне "фабрике смрти" постојале су за српску децу у усташким логорима у доба Независне Државе Хрватске. То нас приморава да говоримо о том страшном злочину, и да свет о томе коначно сазна праву истину. Колике су размере овог злочина, свет, нажалост, ни данас не зна, а они нису само огромна трагедија српског народа, већ и читавог човечанства."
Нагласак на последњу реченицу.
Zapravo vredi procitati taj sporni clanak na Varajatiju (necu kaciti link, ali google ce lako naci).
1) Mislim da autor jasno stavlja do znanja i da je holokaust tema koja se eksploatise jeftine svrhe (nije film "da bi se secali" nego film "zato sto se uzas dogadjaja dobro prodaje") i time se osvrnuo na sve pseud-dokumentarce.
2) Autor orginalnog clanka nikad nije sporio stradanje Srba u Jasenovcu, niti pokusavao da skine odgovornost sa NDH.
3) Kritika o nacionalistickoj propagandi je u tome da nismo nikad zaboravili na Jasenovac, ali da je zabrnjavajuce da trenutna politika forsira poteze kao sto su vozovi sa freskama, dzinovski krstovi, statue zaduzbinara, murali o presijedinjenju (jesam potrefio rec?) i filmove o stradanju (srpske pre svega!) male dece, smatrajuci da je najbolji nacin da nam jaca nacionalni identitet je da nas podseca na razlike i konflikte sa svakim u regionu. To jeste gajenje mrznje, preruseno u kulturu i istoriju.
Занима ме да ли је Варајети и за филмове "Шиндлерова листа", "Пијаниста", "Капо" и "Холокауст" који говоре о немачком убијању Јевреја написао да су "националистичка пропаганда" или је тај назив резервисан само за филмове који говоре о српским жртвама геноцида? Верујем да бисмо требали питати и саме Јевреје шта мисле о овој "националистичкој пропаганди" јер су и они масовно убијани у Јасеновцу.
Свако ко жели да сазна истину о геноциду над Србима у НДХ може то прочитати из многобројне литературе која постоји. Најбоље је читати лична сведочанства људи који су преживели страхоте приказане у филму. Препоручујем "Страхоте НДХ" од Владимира Милера, "Дјетињство моје украдено" од Јована Кесара, "44 мјесеца у Јасеновцу" од Егона Бергера, "Радио сам свој сељачки и ковачки посао" од Ђуре Затезаала и за крај капитално дело "Магнум кримен" од Виктора Новака.
Ако заборавимо жртве геноцида над Србима у НДХ, то је као да их ми лично још једном убијамо.
Било ко, па и сваки прави Новосађанин, ма шта ти то значило, требало би да да оцену само ако је погледао тај филм. Овако, давати оцену напамет само зато што је то ,,њихово'' а не ,,наше'' пре личи на правог новосадског или било ког другог дерана...
Kakvi komentari! Ko su tu svinje, ko Balkanci, ko je okoš? Nedužni Srbi koji su stradali u Jasenovcu, sigurno ne... da li je sramota napraviti film o tom stradanju? Ko je Varajeti da presuđuje? Zašto pseudo-nemački u jednom komentaru, da nas podseti na ratna stradanja pod fasistima?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
IMDb ukinuo mogućnost ocenjivanja "Dare iz Jasenovca" zbog "nadmetanja"
Autor: Danas
Zabava
•02.02.2021.
•17:46
Komentari 13
Јое
А ти си део заглупљивања Србије и света у целини?
Та деца која су побијена у Јасеновцу нису била само из Босне, било их је из Херцеговине, из Хрватске из Далмације из Славоније... Та деца нису "њихове" жртве, то су наше жртве. Како је рекао Мајкл Беренбаум: "Колике су размере овог злочина, свет, нажалост, ни данас не зна, а они нису само огромна трагедија српског народа, већ и читавог човечанства." Сви Срби и не само Срби, треба да памте те жртве без обзира где су рођени и где живе, јер та деца нису убијана због тога што су ванземаљци или што су урадила нешто лоше, већ искључиво због тога што су Срби.
Voja K.
Јое
Мајкл Беренбаум, директор Сиги Зиринг института и некадашњи директор пројекта у Музеју Холокауста и Института за изучавање Холокауста, је најбоље описао догађаје из филма при чијем стварању је био стручни саветник за историју:
"Нормална особа не може да замисли да се деца могу сматрати непријатељима, и какви то људи могу бити који масовно убијају децу. А те стравичне "фабрике смрти" постојале су за српску децу у усташким логорима у доба Независне Државе Хрватске. То нас приморава да говоримо о том страшном злочину, и да свет о томе коначно сазна праву истину. Колике су размере овог злочина, свет, нажалост, ни данас не зна, а они нису само огромна трагедија српског народа, већ и читавог човечанства."
Нагласак на последњу реченицу.
Glas Bezuma
1) Mislim da autor jasno stavlja do znanja i da je holokaust tema koja se eksploatise jeftine svrhe (nije film "da bi se secali" nego film "zato sto se uzas dogadjaja dobro prodaje") i time se osvrnuo na sve pseud-dokumentarce.
2) Autor orginalnog clanka nikad nije sporio stradanje Srba u Jasenovcu, niti pokusavao da skine odgovornost sa NDH.
3) Kritika o nacionalistickoj propagandi je u tome da nismo nikad zaboravili na Jasenovac, ali da je zabrnjavajuce da trenutna politika forsira poteze kao sto su vozovi sa freskama, dzinovski krstovi, statue zaduzbinara, murali o presijedinjenju (jesam potrefio rec?) i filmove o stradanju (srpske pre svega!) male dece, smatrajuci da je najbolji nacin da nam jaca nacionalni identitet je da nas podseca na razlike i konflikte sa svakim u regionu. To jeste gajenje mrznje, preruseno u kulturu i istoriju.
Јое
Свако ко жели да сазна истину о геноциду над Србима у НДХ може то прочитати из многобројне литературе која постоји. Најбоље је читати лична сведочанства људи који су преживели страхоте приказане у филму. Препоручујем "Страхоте НДХ" од Владимира Милера, "Дјетињство моје украдено" од Јована Кесара, "44 мјесеца у Јасеновцу" од Егона Бергера, "Радио сам свој сељачки и ковачки посао" од Ђуре Затезаала и за крај капитално дело "Магнум кримен" од Виктора Новака.
Ако заборавимо жртве геноцида над Србима у НДХ, то је као да их ми лично још једном убијамо.
алекса
Perica
Viki
Banderaš
Gogo
V
+384
pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H