Pismo jedne učiteljice

uglavnom i samo na papiru. Ovo je monstrum drustvo, i monstrum generacije koje je isto odgojilo. Nastavnica Nada je lepa bajka o necem, i da je stvarno, ostaje tajna dvoje ljudi, a hladnu i bezosecajnu zajednicu to ne dotice. Homo homini lupus est.

...prica je lepa i nije bitno da li je sa ovih ili onih prostora ,nije lepo to sto u stvarnom zivotu toga nema.Da ima te brige koja tako provejava kroz skoro sve komentare ,zar bismo uopste imali problem sa huliganima -kako volimo da ih nazivamo a to su samo nasa deca na koju smo zaboravili.Ostavili smo ih i kao drustvo i kao roditelji da se sami snalaze i sada se cudimo sta se to sa njima desava...hajde da pomognemo i sebi i njima - pokazimo im da imamo poverenja u njih i njihovo misljenje , neka imaju pravo i da pogrese ,to je tako ljudski...samo nemojmo od drzave praviti SIVI DOM u njemu su svi nesretni.

Ko rano ( na srecu) nije izgubio nekog od roditelja , tesko da ce shvatiti ovu pricu...
Suze sve govore i posle mnogo godina...
Bilo bi lepo da imamo ovakvih ucitelja .

Ovo je jedna poučna priča, i lepa, ali samo to.
Potpuno nerealna, smišljena da bi imala poentu, i to je OK, očigledno da je izazvala lepe reakcije.
Svako ko je pisao mišljenja o detetu na kraju svake godine, malo se i bavio tim detetom, koliko god da je loš učitelj/nastavnik.
Nema teorije da učiteljica (ili nastavnica, V razred????)nema pojma šta se desilo ovom dečaku, i da je uživala da mu daje jedinice.
I ko kaže da je učiteljica Nada uživala da piše jedinice.
Odakle je dečak stigao u taj razred?
Da li u petom razredu svi učenici daju pojedinačne poklone svojim učiteljicama? davno nisam čula za takav razred. I još kao da je to neka obaveza za dete. Baš me zanima gde/koja je to škola?
Itd.
I nije lepo što neki (vampirski)iskorištavaju izmišljenu priču da bi kritikovali puno ljudi koji odgovorno rade svoj posao.

Zasto je potrebno da tek nakon desetina godina radnog staza ucitelji u skolama od jednog deteta sa tragicnom sudbinom nauce kako da rade u prosveti?
Pitam se da li bi pametnije bilo gospodji Nadi da je odmah dala otkaz u skoli kada je shvatila da je generacije pre Marka unistila svojim predavanjima i vratila sav novac drzavi koji je pritom zaradila?!
Naravno prica je potresna, samim tim zanimljiva, samim tim poucna na nivou da pre nego zaposlimo bilo kog prosvetnog radnika, istestiramo, proverimo, doucimo kako nije dete ne bi proslo kao Marko od drugog do petog razreda.

prica je simpaticna, ali bajkama nije mesto na portalu vesti

Priča je poučna (čak i da je izmišljena, što neko reče) i srceparajuća, ali meni smeta nešto što se pojavljuje sve češće u novinarskim tekstovima kao što je ovaj. To je neuspeli "prevod" sa hrvatskog jezika.
Odmah da napomenem, ne smeta mi da čitam tekst na hrvatskom, ali mi smetaju ovi hibridi hrvatskog i srpskog. Svaki od ova dva jezika ima svoja pravila u vidu sklopa rečenice, reda reči u rečenici i dr. Po pravilu, "prevodioci" propuste da neku ijekavsku reč prebace u ekavsku, ali je to najmanji problem, jer srpski jezik "priznaje" ijekavicu. Ali, što onda nije sve ijekavica?
Ovaj komentar ne bih ni pisao da nisam imao priliku da pročitam i jednu knjigu pisanu ovim hibridnim jezikom. Neću navesti o kojoj je knjizi reč, jer komentar ne bi bio objavljen (možda ni ovako neće), ali ću reći da je u pitanju bila trilogija u originalu pisana na engleskom, da sam prva dva toma pročitao ni ne zanimajući se ko je prevodilac (jer je prevod bio odličan, nenametljiv), a da je treći tom bilo teško pročitati, upravo zbog toga jer nije preveden sa originala, već iz hrvatskog prevoda.
Pozdrav

Drago mi je da se neko setio lepe priče iz škole, to je i mene podsetilo na mnoge dobre i drage ljude koji uče našu decu i brinu o njima a za to najčešće dobijaju samo pokude jer je najlakše sve prosvetne radnike strpati u isti koš . . .Hvala svim Nadama!

anonimuse ti si izgleda beznadezan slucaj. bolje bi ti bilo da nadjes nesto korisno da radis u zivotu, osim sto po ceo dan jasis po netu i komentarises sve i svasta, po pravilu pogresno. i ne odgovaraj mi na komentar, ne polemisem sa luzerima

Priča je izuzetna, nije sa naših prostora, ali imamo i mi naše Nade. S druge strane, to sa poklonima u meni uvek izaziva nemir, ne volim ta poklanjanja, a nismo svi ni Nade da razumemo poklon u vidu parfema do pola potrošenog. Taj osmi mart , kada se na ovom području, poklanjaju pokloni učiteljicama, baš ne volim i sa nekom strepnjom ga očekujem. A onda mi mladjane učiteljice nametnu i priredbu, tobože za amjke, a sve sa jednom jedinom namerom da se ne zaborave pokloni učiteljici. Mozda će ovo nekome, posle ove priče, delovati čudno, ali malo je Nada na ovim prostorima, više je onih koje očekuju skupocene poklone, zlatne narukvice i kožne torbe. Još kada čujem komentare roditelja, tipa: "Daj mi upakuj nešto za 200 dinara u veliko pakovanje da skinem i tu učiteljicu s dnevnog reda", tada se zaista loše osećam i ne želim te poklone. Priželjkujem iskrene poklone nekog Marka, bilo bi njih i više, da se ne upliću njihovi roditelji, koji najčešće uprljaju tu iskrenu želju za potebom da se učiteljica obraduje.

Kakva izmišljotina!

. . . ДОК ЈЕ ТАКВИХ НАДА !А фебруарске и друге награде Града добијају партијски послушници . . .

Ovo je smisao života, zbog toga smo valjda i rođeni.Čak iako je ova priča neistinita vrlo je topla i poučna.O ovakvim stvarima treba pisati a ne o huliganima koji nam uništavaju grad.Hvala za priču.

svaka osoba je za nas tajni poklon,sve dok ne pocnemo da ju otvaramo

''Čudno je da na ovaj članak nije stigao ni jedan komentar. Kakvi smo mi to ljudi???''

nekad je komentar suvišan, nekad čovek ostane bez teksta...
ja sam posle čitanja ćutala i razmišljala...razmišljam o nekim mojim nastavnicima i profesorima...ljudima

Lepo,poucno,eh kada bi svi ovako se ponasali i sagledali decije probleme u oviom ludom vremenu,najlakse je napisati samo jedinicu...

Postovanje za uciteljicu Nadu!

rasplakali ste mene...

Ne znam kako ostali, ali ja nisam uspela da zaustavim suze.

Čudno je da na ovaj članak nije stigao ni jedan komentar. Kakvi smo mi to ljudi???

Lepo je ovako nesto procitati,konacno neka poucna prica...