Autor Hathor

Ovih dana gledamo lepotu. Na Slaviji u desetinama hiljada podignutih telefona, na ispisanim transparentima i u televizijskim gostovanjima.

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.

Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.

Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.

Mi smo u principu navikli da na mestima ministara viđamo svašta i svakog.

Svi koji su imali tu radost da ovih dana izađu napolje u zaista bilo koje doba dana ili noći bili su svedoci upravo toga - ne može se disati.

Temperature u gradu su blago rečeno kataklizmične.

"U stalnom raskoraku kako vaspitavati decu: onako kako ja mislim da je ispravno ili onako kako će da preživi Srbiju", rečenica je koju sam pročitala negde na internetu.

Opšte je poznato da tržni centri štapom i kanapom smišljaju nedelje nečega kako bi privukli što više novih i drugačijih posetilaca.

O roditeljstvu znamo sve, je l' tako?

Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.