Autor Hathor

Narod ovde ne traži vođu zato što je slab, nego zato što je tako naučen.

Ne umem da sedim. Bukvalno. Ako nemam telefon u ruci, daljinski u vidokrugu i nešto da "skeniram" pogledom (najčešće spisak obaveza koje neću obaviti), ustajem.

Rekapitulacije mi nekako dolaze izjutra, uz kafu.

Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.

Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.

Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.

Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.

Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.

Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.

Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.

Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.

Ovih dana gledamo lepotu. Na Slaviji u desetinama hiljada podignutih telefona, na ispisanim transparentima i u televizijskim gostovanjima.

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.