Ronah Masika se seća vremena kada je još mogla da vidi snežne vrhove planine Rvenzori, lokaliteta UNESKO kulturne baštine na granici između Ugande i Demokratske Republike Kongo.
Pogled je bio veličanstven svaki put kad bi putovala iz rodnog mesta Kasese do glavnog grada Ugande, Kampale - a to čak nije bilo ni tako davno.
Ali ona sada ne može da vidi led ni u naznakama, zato što se glečer povlači.
I to nije jedina promena.
Masika se priseća da je njena baka uzgajala pasulj kako bi prehranila porodicu i da bi on uvek potrajao do sledećeg useva spremnog za žetvu.
„Ali to se više ne dešava. Imate ga jednog meseca, narednog već nestane", kaže Masika, koja uzgaja kukuruz, pasulj, kikiriki, soju, kasavu i banane.
„Sada je meni i drugim ljudima teško da se prehranimo onim što uzgajamo kod kuće, zato što sve unište poplave ili suša. Ili je suviše sušno ili je suviše kišno."
„Osećaj je prilično uznemirujući, kad počnete da razmišljate o tome kako će sledeća generacije preživeti ovu strašnu situaciju."
Klimatske promene utiču na planinu Rvenzori na različite načine.
Najvidljiviji je ubrzani gubitak lednih polja, koja su se smanjila sa 6,5 kvadratnih kilometara iz 1906. godine na manje od jednog kvadratnog kilometra 2003. i mogli bi potpuno da nestanu pre kraja decenije.
Šumski požari su 2012. godine stigli do visine od 4.000 metara, što je bilo nezamislivo u prošlosti, uništavajući vegetaciju koja kontroliše tok reka nizvodno.
Od tada, zajednice koje žive u podnožju Rvenzorija doživele su neke od najgorih poplava koje je oblast ikad videla, u kombinaciji s obrascem manje čestih ali obimnijih padavina.
U maju prošle godine, pet lokalnih reka prelilo se preko nasipa posle obimnih kiša.
Voda se stuštila niz planinu noseći teško stenje, rušeći usput kuće, škole i sravnivši sa zemljom čitav grad Kalembe.
Uništeno je oko 25.000 kuća, a pogođeno je 173.000 ljudi.
I dok nauka možda može da objasni ove događaje, lokalna kultura Bakonzo ima drugi način da ih formuliše - prema njihovom verovanju, sve ovo se dešava zato što su bogovi ljuti.
„Narod Bakonzo je veoma tesno povezan sa snegom i vodom", kaže Simon Musasizi, programski menadžer Međukulturne fondacije Ugande (CCFU).
„Oni veruju da njihov bog Kithasamba živi u snegu i da je sneg zapravo zamrznuta sperma boga."
Ime Rvenzori potiče od „rve nzururu", što znači „mesto snega" na jeziku Bakonza.
Na planini živi 30 bogova vezanih za različite prirodne resurse, prema kosmologiji Bakonza.
Ali krčenje šuma, ubrzani rast populacije i upotreba oružja u lovu na svetoj planini narušavaju odnos ljudi prema njima.
Tokom prošlogodišnjih poplava, voda je potopila tople izvore i odnela vegetaciju oko vodopada koja se koristi kao mesto za rituale. Od tada, duhovne vođe nisu mogle da izvode te rituale.
Ušće reka, kojem se Bakonzo klanjaju i takođe ima ritualnu ulogu, erodiralo je ili se ispunilo muljem.
Na delovima reka nivo vode se podigao, učinivši ih sklonijim poplavama.
Uništavanje vegetacije oslabilo je nasipe u mnogim oblastima.
Sve to ugrožava vekovima stare rituale kao što su pročišćavanje grebena i reka, koji se obično završavaju na ušćima, gde se ritualna drška metle baca u vodu.
„Najverovatnije će se mnogi ovi rituali postepeno proređivati ili se više neće održavati, zato što se sve menja", kaže Musasizi.
Zajednicu Bakonzo čini oko milion ljudi koji žive s obe strane granice izmeću Ugande i DR Konga, a njihova kultura već je bila ugrožena širenjem hrišćanstva i islama.
Pretnja koja dolazi kao posledica klimatskih promena značila bi dodatni gubitak ovog nenadoknadivog bogatstva.
„Posledice klimatskih promena posebno su akutne u tropima", kaže Ričard Tejlor, geograf sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) i dopisni autor afričkog ogranka Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (IPCC).
„Jedan ili dva stepena otopljavanja na ekvatoru ima mnogi veći uticaj na klimu i vodu nego jedan ili dva stepena otopljavanja u Londonu, Parizu ili Njujorku."
Intenzifikacija vremenskih obrazaca primećenih na planini Rvenzori dešava se i svuda u tropima.
Suše su postale učestalije u oblastima Amboseli i Serengeti u Keniji i Tanzaniji, utičući na životne prihode lokalnih Masai grupa.
Led se povlači i sa planina Kenija i Kilimandžaro.
Dalje odatle, na tradicionalne rituale u Andima, u Južnoj Americi, utiče rano povlačenje jutarnje magle.
A gubitak kulturološkog biodiverziteta u Punčak Jaji u indonežanskoj pokrajini Papua, poslednjih tropskih glečera u Zapadnom pacifičkom toplom bazenu, preti da ugrozi vekovima staru praksu domorodačkih grupa.
Profesor Tejlor, koji je bio jedan od predvodnika ekspedicija od 2003. do 2007. da se izmere promene na glečerima Rvenzorija, kaže da gubitak lednih polja u tropima upozoravajući signal globalnog zagrevanja.
„Tropski planinski glečeri imaju manje varijabilne režime sticanja i gubljenja mase od glečera na srednjim-visinama kao što su evropske planine.
Kao rezultat toga, promene na glečerima u tropima nude jasnije, definitivnije signale klimatskih promena."
Obnavljanje i zaštita oblasti pogođenih klimatskim promenama ključno je za očuvanje i kulturne baštine.
Nakon što je odobrio sredstva za hitne situacije Ugandi posle prošlogodišnjih poplava, UNESKO se udružio sa kineskim i ugandanskim vladama da obnove pet pešačkih mostova koje je odnela bujica.
Ove strukture bile su ključne saobraćajne veze za pristup školama, oblastima biodiverziteta i turističkim atrakcijama.
CCFU iz Ugande radi i na lokalitetima kulturne baštine ugroženim klimatskim promenama u ovoj oblasti, uz sredstva dobijena od Britanskog saveta i britanske vlade.
Većina rada usmereno je na uvećanje vegetacije oko lokacija kako bi se unapredila prirodna zaštita od poplava, oslanjajući se na znanje zajednice.
Musasizi kaže da su se složili sa zajednicom koja drveća da se posade kako bi se najbolje ojačali rečni nasipi, uključujući bambus i lokalna drveća.
Masika, koja radi na projektu kao veza sa zajednicom, kaže da je zajednica već dala rešenja za neke svoje probleme.
„Na primer, oni znaju koji tip vegetacije treba da se posadi na kojoj visini planine. Oni znaju koje je dovoljno čvrsto da bude posađeno uz reku i da zaustavi poplave."
„Oni znaju da treba da sade uz obalu reke zato što je to hrana za vodenog boga. A kad je vodeni bog zadovoljan, on ne izaziva poplave.
Nažalost, ta vegetacija se više ne sadi uz reke, tako da je njihovo objašnjenje da je sada vodeni bog ljut."
„Ne postoji novi koncept ovde: klimatske promene se razumeju u ovoj kulturi i oni imaju neke predloge koji bi mogli da pomognu da se ublaži situacija."
Lekcije se razmenjuju sa drugim institucijama koje rade na zaštiti kulturne baštine od klimatskih promena, uglavnom u Istočnoj i Severnoj Africi i na Bliskom Istoku.
Projekat je već našao vezu između Ugande i Zanzibara, gde podizanje nivoa mora preti Stoun Taunu, UNESKO lokalitetu kulturne baštine koji se smatra izuzetnim primerom obalskih Svahili trgovačkih gradova u Istočnoj Africi.
To će biti predstavljeno kao studija slučaja tokom Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP-26 u Glazgovu, u novembru.
Pronalaženje rešenja koja ističu blisku vezu kulture Bakonzo i prirodnog okruženja bilo je iznenađenje za Masiku, koja je odrasla u hrišćanskom domaćinstvu gde se malo govorilo o tome.
Sada su njena omiljena mesta topli izvori Embuga i Rvagimba, za koja Bazonko veruju da imaju fizičke i duhovne isceliteljske moći, naročito za bolesti kože.
„Kad smo započeli ovaj projekat, čitava koža me je svrbela. Ali svaki put kad bih posetila izvor, našla bih vremena da se okupam u vodi", kaže ona.
„Toliko je vrelo kad sednete tamo da imate osećaj da gorite. Potom pređete do reke, koja je odmah do toplog izvora, i voda je toliko hladna da osećate kao da se ledite."
„U vreme kad odlazite, vaše telo je već toliko lagano da imate osećaj da lebdi, i od tada više nisam osećala svrab."
Pogledajte video o dečaku iz Sijera Leonea kome je tenis spasio život
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar