Bivši saigrači iz Mančester Junajteda Erik Kantona i Roj Kin primljeni su u maju 2021. godine u Kuću slavnih Premijer lige.
Pridružili su se Alanu Šireru i Tjeriju Anriju, koji su prvi igrači primljeni prošlog meseca.
Kantona je došao u Mančester Junajted iz Lidsa 1992. godine i u pet sezona osvojio četiri titule u Premijer ligi.
„Veoma sam srećan i veoma ponosan, ali istovremeno nisam iznenađen", rekao je pedesetčetvorogodišnji Francuz.
„Bio bih iznenađen da nisam izabran.
„Imao sam sreću da igram u ovom timu, sa divnim igračima, divnim trenerom i divnim navijačima."
Francuski internacionalac osvojio je titulu prvaka Engleske sa Lidsom (1991/92), a zatim postigao 70 golova u 156 nastupa u Premijer ligi za Mančester Junajted, pre nego što se povukao iz fudbala 1997.
Kantona je 25. januara 1995. bio akter jednog od najozloglašenijih incidenata u fudbalu kada je, kao igrač Mančester Junajteda, u kung-fu stilu napao jednog navijača Kristal Palasa.
Dobio je devetomesečnu zabranu igranja fudbala.
Irac Roj Kin bio je još jedna dominantna figura Mančester Junajteda.
Tokom 12 sezona u klubu, osvojio je sedam titula u Premijer ligi.
„Veoma sam srećan što sam primljen u Kuću slavnih Premijer lige, ali za to su zaslužni saigrači sa kojima sam bio u timu", izjavio je.
BBC Sport otkriva korake koji su Kantonu promovisali u fudbalsku ikonu
Erik je rođen u Marseju, u kvartu Kalol.
Njegova porodična kuća je originalno bila pećina u podnožju planinskog masiva San Bom.
Pećinu su izvesno vreme koristili nacisti kao osmatračnicu za vreme Drugog svetskog rata, pre nego što je 1955. Kantonin deda došao sa italijanskog ostrva Sardinije i od pećine napravio svoj dom.
Tokom godina, kuća je dograđivana iznad i oko pećine, tako da je Erik živeo kao dete sa sela, šetajući se planinama i loveći ševe i šljuke.
Kantona je 1989. godine na zemlju bacio dres Olimpika za vreme prijateljskog humanitarnog meča.
Predsednik kluba Bernar Tapi ga je suspendovao i na kraju pozajmio Monpeljeu.
Tamo je, tokom sukoba koji se desio posle meča, kopačkom pogodio svog saigrača u lice jer ga je ovaj kritikovao.
Ovo je bio tek početak.
Pošto se vratio u Marsej, Kantona je 15. maja 1990. reagovao na sudijsku odluku tako što je loptom gađao arbitra.
Suspendovan je na mesec dana, s obzirom na ranije ponašanje.
Kantona je reagovao tako što je svakom članu disciplinarne komisije u lice rekao da je idiot.
Njegova kazna je na licu mesta udvostručena.
Kantona je ostavio fudbal, a naredne nedelje je proveo šetkajući se plažama Kamargea.
Vreme je provodio i čitajući, slikajući i slušajući, kako je sam naveo, muziku Lea Ferea i Vilijama Šelera.
Odbačen od svih, ali ne i od francuskog internacionalca i tadašnjeg predsednika Evropske fudbalske unije (UEFA) Mišela Platinija.
On mu je predložio novi početak u Engleskoj.
Žerar Ulije je bio posrednik, pa je zajedno sa fudbalskim agentom Denisom Roučem počeo da mu traži engleski klub.
U januaru 1992, Kantonu je u Englesku pozvao Trevor Frensis, tadašnji trener Šefild Venzdeja.
Tako se Kantona našao u zatvorenom trening centru Šefild arene.
„Bio sam tamo nedelju dana. Mislio sam da sam došao da bih potpisao ugovor", priseća se Kantona.
„Trenirao sam i igrao prijateljsku utakmicu. Pobedili smo 4:3, a ja sam dao tri gola".
Ali Frensisu je bilo potrebno da ga još posmatra.
„Možda su bili sumnjičavi, ali ja sam bio francuski reprezentativac.
„Šefild Venzdeju je bilo potrebno još vremena da donese odluku u vezi sa mnom", rekao je Kantona.
„To nije bio dobar način da se to ostvari".
Frensis ima drugu priču, ali rezultat je bio isti: Kantona je prešao u Lids Junajted.
Za vreme boravka u Lidsu, Kantona, njegova tadašnja supruga Izabel i petogodišnji sin Rafael su živeli u iznajmljenoj kući u Raundhej Parku.
„Kuća i taj kraj definitivno nisu bili ni luksuzni ni ekskluzivni", rekao je Kantona.
„Mnogi naši susedi su bili Pakistanci ili doseljenici sa Kariba, ali i Englezi.
„Oni su bili veoma direktni, prijateljski raspoloženi i darežljivi.
„Mnogo više volim te male engleske kuće sa divljim baštama nego one prostrane viktorijanske kuće koje bi mi, sasvim sigurno, brzo dosadile".
Roj Kin ima priču o periodu kada su zajedno igrali u Mančester Junajtedu.
Svake sezone igrači bi dobili po 800 funti za sve što su doprineli klupskim video prilozima ili klupskom magazinu.
Svi igrači, izuzev Dejvida Bekama i braće Gerija i Fila Nevila, koji nisu mogli sebi da priušte rizik gubljenja tih 800 funti, taj ček su stavljali u šešir.
Poslednje izvučeno ime bi sav novac nosilo kući.
Tom prilikom, poslednje izvučeno ime je bilo Kantonino.
Prema svedočenju Kina, Kantona je dobio oko 16.000 funti, ali ih nije zadržao.
Unovčio je čekove, ali je podelio novac.
Pola je dao Polu Skolsu, a drugu polovinu Nikiju Batu, jer su bili hrabri da rizikuju, iako to nisu mogli sebi da priušte.
Junajted nije bio u dobrom stanju kada je Kantona stigao na Old Traford krajem novembra 1992.
Tim ser Aleksa Fergusona je bio osmi na tabeli, a Dion Dablin, pojačanje koje je stiglo tog leta, polomio je nogu.
Ferguson je pokušao da dovede Alena Širera, ali je on to odbio.
Tako da je Ferguson seo za sto sa predsednikom kluba Martinom Edvardsom da se dogovori oko transfer politike.
Dok je Ferguson pričao o tome kako mu nedostaje Kantona koji je potpisao za Lids, zazvonio je telefon.
Bil Foterbi, izvršni direktor Lidsa, zvao je u vezi sa eventualnim transferom Denisa Irvina.
Junajted ga je odbio.
Edvards je zatim upitao da li su voljni da im prodaju napadača Lija Čepmena.
Ali Ferguson je na papiru ispisao ime jedno drugo ime.
U pitanju je bio Kantona.
Edvards je počeo da se raspituje oko cene i u roku od sat vremena sve je bilo dogovoreno, a nadoknada u iznosu između 1 i 1,2 miliona funti je bila dogovorena.
Dolazak Kantone se podudara sa periodom neverovatnih uspeha.
Junajted je osvojio četiri titule za pet godina, a sigurno bi osvojio i petu da nije bilo te sudbonosne noći i kung-fu zahvata na Selhurst Parku.
I ne samo to: Kantona je otključao napadački potencijal Junajteda.
Ferguson ga je nazvao „otvaračem za konzerve".
Bio je 18. maj 1997. godine kada je Kantona odlučio da završi karijeru.
Objava je stigla nedelju dana pošto je osvojio petu titulu za šest godina provedenih u Engleskoj.
Bila je to karijera zapanjujućeg sjaja i perioda mračnih i nezaboravnih, ali i sramotnih trenutaka.
Njegova dostignuća kao fudbalera su, ipak, bila u oštrom kontrastu sa onim što nije uspeo da uradi u Francuskoj.
Postigao je 20 golova za reprezentaciju, ali nikada nije predstavljao sopstvenu zemlju na Svetskom prvenstvu u fudbalu.
Njegov oproštaj od fudbala 1997. značio je da će propustiti šampionat 1998, ali istina je i to da verovatno ne bi bio ni pozvan, jer nije bio na spisku ni za Euro 1996.
Bez obzira na to, Kantonu je izabrao Pele koji ga je uvrstio na listu 100 najvećih fudbalera.
Fudbal na pesku je na kratko zaokupio pažnju Erika Kantone.
Samo nekoliko meseci pošto se povukao iz profesionalnog fudbala, njegov brat Žoel ga je uveo u ovaj sport, u početku kao igrača.
Kao trener je uspeo da svoju zemlju dovede do pobede 2005. na Svetskom prvenstvu u fudbalu na pesku.
Bio je to tek drugi put u istoriji da je neka druga zemlja, a ne Brazil, osvojila ovaj trofej.
Kantona je ovaj sport video kao sredstvo za pomoć igračima da iskažu puni potencijal.
„Sve su to vrhunski sportisti koji su iz raznih razloga otpali u svojim fudbalskim akademijama.
„I svi su se naknadno kajali zbog loših poteza", rekao je on.
„Uspesi i posvećenost fudbalu na pesku su bili nadoknada za sve propušteno zbog njihovih grešaka".
Čak i pre povlačenja, Kantona je razmišljao o glumačkoj karijeri.
„Mnogo sam srećniji u svetu mašte", rekao je.
„Možda tu ima i elementa bega od stvarnosti".
Kantona je u filmu Elizabet iz 1998, sa Kejt Blanšet, glumio francuskog ambasadora, a zatim i sebe u filmu Kena Louča U potrazi za Erikom, 2009. godine.
„Sve je to stvar discipline", rekao je Kantona za glumu.
„Za mene su fudbal, film, pozorište ili fotografija načini da se izraziš.
„Naravno, ako želiš da budeš fotograf moraš da naučiš tehniku posla.
„U sportu moraš da naučiš kako da igraš, ali ja ne mislim da je tehnika najvažnija.
„Ponekada je lepo i ono što nije savršeno.
„Baš kao i lepota. Ako je neko savršen, to ne izgleda dobro".
Kantona je oduvek bio strastveni čitalac.
Njegove tri omiljene knjige su Slika Dorijana Greja Oskara Vajlda, zbirka Antonena Artoa i Narcis i Zlatousti Hermana Hesea.
„To su knjige o našim čežnjama i malim glasovima u nama koji nam govore da ih ne slušamo", kaže Kantona.
„One govore o rivalstvu između dve osobe koje se nalaze u nama.
„Ceo moj život je takav! Ali zaista uživam u debelim, klasičnim knjigama.
„Dorijan Grej je usput i zabavna knjiga".
Glumac je uvek i u nekoj kampanji.
Kritikovao je banke, Međunarodnu fudbalsku federaciju (FIFA), vlade i države zbog nepoštovanja ljudskih prava.
Kada je zahtevao da se obrati pažnja na beskućnike, bio je čak pominjan i kao predsednički kandidat 2012. godine.
U poslednje vreme je radio i sa organizacijom Amnesti Internešenel.
Pred početak poslednjeg Svetskog prvenstva u fudbalu, rekao je da je novac koji je brazilska vlada potrošila na stadione i izgubila u korupciji, trebalo da iskoristi za školstvo i zdravstvo.
A za odluku FIFA da organizaciju šampionata 2022. dodeli Kataru, u kojem su radnici migranti od početka bili zlostavljani, rekao je:
„Davanjem Svetskog prvenstva Kataru, pokazali su svetu da ih sport u stvari zaista ne zanima".
Kantoni nikada nije nedostajao neki citat za pamćenje.
Najčuveniji je onaj koji je upotrebila jedna holivudska zvezda.
Baš kao i Kantona pre njega, Šaja Labuf je izašao sa konferencije za štampu na filmskom festivalu u Berlinu pošto je tada 27-godišnji glumac bio upitan o odluci da glumi u filmu sa mnogo scena seksa.
Odgovorio je: „Kada galebovi prate ribarski brodić, to je zato što misle da će sardine biti bacane u more".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar