Američka televizija Si-Bi-Es prikazala je dokumentarni film koji otkriva detalje operacije američke kontraobaveštajne službe prilikom hapšenja mreže ruskih špijuna 2010. godine.
Ovaj skandal se smatra jednim od najkrupnijih u savremenoj istoriji tajne službe.
BBC otkriva koji su novi detalji postali poznati iz intervjua sa bivšim i sadašnjim službenicima FBI-ja, koji su dugi niz godina prikupljali informacije o ruskim obaveštajcima.
Operacija, koju je FBI nazvao „Priče o utvarama", započeta je 2000. godine i u nju je bilo uključeno desetine policajaca iz nekoliko odeljenja.
„Ovo je verovatno bila najveća istraga kontraobaveštajne službe u čitavoj istoriji FBI-ja", ističe zamenik načelnika odeljenja kontraobaveštajne službe te agencije Alan Koler.
Vrhunac operacije bilo je hapšenje deset ljudi, od kojih je osmoro, prema podacima FBI-ja, predstavljalo posebno dragoceni kadar - to su bili nelegalni agenti.
Ove ljude su SSSR i Rusija slali u druge zemlje sa lažnim dokumentima kako bi sproveli dugoročni autonomni rad.
Nelegalni agenti se pretvaraju da su rođeni i odrasli u drugoj prijateljskoj zemlji i pokušavaju da dobiju poverljive podatke, obično dostupne samo lokalnoj političkoj ili vojnoj eliti.
„Bili su fantastični agenti. Stalno sam se pitala da li sve znamo, da li nam je nešto promaklo?
„Možda oni znaju nekoga ko poznaje ljude sa pristupom poverljivim informacijama? Rizici ove operacije bili su astronomski!", primećuje specijalni agent FBI-ja Marija Riči.
Vodila je slučaj protiv ruskih špijuna koji su radili na teritoriji države Njujork.
Prvi u centru pažnje FBI-ja 2000. godine bili su Huan Lazaro (prema američkoj kontraobaveštajnoj službi njegovo pravo ime je Mihail Vasenkov) i Viki Pilares.
Po uspostavljanju nadzora nad parom, tajna služba je ubrzo primetila da se Lazaro vikendom povremeno automobilom vozio van grada istim putem.
Nigde nije svraćao i, posle nekog vremena, vratio bi se kući. FBI je uspeo da utvrdi da je tih dana Lazaro uključio kratkotalasni radioprijemnik smešten u automobilu i prenosio poruke ruskoj obaveštajnoj službi.
Šifrovanje je išlo na staromodan način, putem Morzeove azbuke.
Više o Lazaru (Vasenkovu) u filmu se ne govori.
Smatra se da je on bio najiskusniji i najvredniji od svih Rusa koji su uhapšeni u SAD.
Ruska spoljna obaveštajna služba je 2020. godine deklasifikovala Vasenkova i priznala, da su mu za uspešno izvršavanje zadataka Moskve, dodeljeni ordeni heroja Sovjetskog Saveza, orden Lenjina, Crvene Zastave i Crvene Zvezde.
„Savremeni ruski obaveštajci više ne love vojne mape ili informacije koje se sa tehničke tačke gledišta smatraju poverljivim.
„Zanima ih sve što njihovoj zemlji može da da konkurentnu prednost", rekao je specijalni agent FBI-ja Tajd Šelton.
Prema rečima službenika FBI-ja, u 2004. godini počeli su da prate još nekoliko bračnih parova za koje su sumnjali da rade za rusku obaveštajnu službu.
Naročitu pažnju kontraobaveštajne službe privukli su Sintija Marfi i njen muž Ričard (prema podacima SAD, njihova prava imena su Lidija i Vladimir Gurijev).
Prema službenicima FBI-ja, Sintija je bila solista u ovom paru.
Ona je dobila master diplomu prestižnog Univerziteta Kolumbija i zaposlila se u finansijama.
„Rad u sferi finansijskih usluga pružio je Sintiji priliku da dobije informacije vredne ekonomistima u Rusiji", rekli su agenti FBI.
Ali najviše od svega, američka kontraobaveštajna služba zabrinula se kada je žena pokušala da se sprijatelji sa ljudima koji su se spremali da se zaposle u službi CIA (američka obaveštajna služba specijalizovana za operacije u inostranstvu).
Sintijin suprug Ričard posvetio je veliku pažnju odgajanju dve ćerke.
Ali uspeo je i da se povremeno potajno sastaje sa predstavnicima ruske ambasade i drugim ruskim nelegalinim agentima.
Na primer, prema podacima FBI-ja, na jednom od ovih sastanaka, Ričard je za svoje operacije dobio 175.000 američkih dolara, kao i još 60.000 američkih dolara sa odvojenim uputstvom.
Taj svežanj novca Ričard je nešto kasnije pažljivo stavio u kese i zalepio, zatim zakopao u šumu blizu Njujorka.
FBI je na tom mestu postavio kamere, i posle dve godine, 2006, video kako je novac uspešno otkopao čovek po imenu Majkl Zotoli (FBI smatra da je njegovo pravo ime Mihail Kucik).
Od 2004. godine, još jedan bračni par, koji je bio „pod nadzorom" FBI-ja, takođe je pokazao povećanu aktivnost.
To su Donald Hitfild i Trejsi Fouli (prema podacima FBI-ja, njihova prava imena su Andrei Bezrukov i Elena Vavilova).
Donald je diplomirao na Harvardskom univerzitetu i često je prisustvovao sastancima bivših studenata ovog univerziteta kako bi, prema FBI-ju, „dobio pristup ljudima koji bi u nekom trenutku mogli biti na vlasti".
Donald je takođe razvio računarski program koji bi mogao da se koristi za strateško predviđanje.
„Ovo mu je omogućilo pristup mnogim ljudima koji su posedovali dragocene informacije za Rusiju.
„Na primer, pristup osobi koja je radila u vladi SAD i imala je pristup informacijama u vezi sa nuklearnim tehnologijama.
„Takođe smo znali da je Hitfild prikupljao informacije o tome kako može da stupi u službu Državnog sekretarijata SAD-a", kaže policajac Šelton.
FBI je morao da naporno radi kako bi Donalda sprečio da se zbliži sa stručnjakom za nuklearnu tehnologiju.
Prema službenicima FBI-ja, ponekad su za to morali da dogovore takoreći slučajna poznanstva Hitfilda sa nekim navodno zanimljivim ljudima ili smisle nešto drugo kako bi osujetili sastanke.
U filmu se pominje da je FBI uspeo da napravi pravi iskorak posle 2006. godine, izvršivši uspešnu pretragu kuće Sintije i Ričarda Marfija (Gurievi).
Kontraobaveštajci su pronašli notese sa šiframa i gomilu starih disketa.
Na prvi pogled izgledalo je da su diskete prazne.
Ali, ubacivanjem diskete u računar i unošenjem 27-cifrene lozinke, operativci FBI-ja uspeli su da otvore sistem za razmenu poruka između nelegalnih agenata i Moskve.
„To je potpuno promenilo celu igru.
„Od tog trenutka mogli smo da čitamo svaku poruku koju su Ričard i Sintija Marfi poslali Centru [tako se u žargonu obaveštajaca naziva stan koji je sedište Spoljne obaveštajne službe u Moskvi - napomena BBC-ja] i svaku poruku koju je Centar slao Ričardu i Sintiji", kaže specijalni agent FBI-ja Riči.
U filmu nije govoreno o tome kako su kontraobaveštajci uspeli da pronađu 27-cifrenu lozinku u hrpi papira i stvari porodice Marfi.
Autori takođe ne govore kako je FBI uopšte uspeo da dođe do mreže ruskih nelegalnih agenata, uprkos činjenici da je odgovor na ovo pitanje odavno poznat.
Neuspeh takvog broja špijuna rezultat je prelaska starijeg oficira ruske spoljne obaveštajne službe Aleksandra Potejeva na stranu Sjedinjenih Američkih Država.
Prema ruskoj istrazi, Potejeva su vrbovali Amerikanci 1999. godine.
Kao zamenik šefa 4. odeljenja „C" direkcije , Potejev je bio zadužen za ruske nelegalne agente širom Severne Amerike.
Štaviše, kao što je navedeno u presudi Vojnog suda Moskovskog garnizona,
Potejev je lično poznavao svakog od obaveštajaca koje je izdao.
Odlukom suda, bivši pukovnik Spoljne obaveštajne službe osuđen je u odsustvu na 25 godina zatvora, lišen vojnog čina i nagrada. 2016. godine saopšteno je da je Potejev, koji je tada živeo u Sjedinjenim Američkim Državama, iznenada umro.
Međutim, 2018. godine novinari BBC-ja i Bazfid-a uspeli su da utvrde da je živ.
Klopka se zatvara
U 2009. godini službenici FBI-ja saznali su da su u SAD stigle još dve osobe koje bi mogle da budu ruski obaveštajci, Mihail Semenko i Ana Čapman.
Bili su predstavnici mlađe generacije (imali su oko 30 godina) i nisu krili rusko poreklo.
Prema FBI-ju, Semenko i Čepmen predstavljali su pretnju američkoj bezbednosti jer su imali novi sistem komunikacije sa Moskvom.
To je značilo da kontraobaveštajci više nisu mogli da presretnu njihove poruke.
Prema onome što pričaju službenici FBI-ja, laptop Čapmanove, prepun posebne opreme i dodatnih programa, mogao je da prenosi poruke na laptop kuratora čak i kada je isključen.
FBI je zabeležio da je Čapmanova samo šetala po ulici sa računarom u torbi na rastojanju od nekoliko desetina metara od ruskog diplomate, koji je takođe šetao sa računarom u torbi.
Kontraobaveštajci tvrde da su tokom te šetnje mogli da registruju kratku razmenu poruka između dva ugašena računara.
Rešeno je da se „Priče o utvarama" završe hapšenjima i suđenjem 2010. godine.
U filmu se to objašnjava činjenicom da su špijuni prišli suviše blizu američkim državnim tajnama.
Međutim, postoji i druga verzija prema kojoj je pukovnik Potejev, koji je sarađivao sa Amerikancima, osetio da će ga uskoro otkriti i zatražio da ga evakuišu iz Rusije.
„Poslednjih nekoliko dana pre nego što su osumljičeni uhapšeni vladalo je ludilo.
„Svi službenici štaba, koji su učestvovali u operaciji radili su danonoćno, sedam dana u nedelji.
„Leteli su avioni po nebu kako bi pratili osumljičene", ističe Alan Koler zamenik načelnika kontraobaveštajne službe FBI-ja.
„Za ovu opreraciju smo koristili praktično sve naše zaposlene za spoljni nadzor", dodaje Ed Fouli, koji je bio zaduženi za vođenje ekipe za nadzor u državi Njujork.
Situaciju je zakomplikovao to što nisu imali dovoljno materijala za hapšenje četiri bračna para.
A što se tiče Čapmanove i Semenko, koji su skoro doputovali, nije bilo praktično ničega na osnovu čega bi mogli da ih krivično gone.
Tada je FBI rešio da u najkraćem roku sprovede operaciju „Pod tuđom zastavom".
U filmu nije precizirano kako su kontraobaveštajci uspeli da stupe u kontakt sa nedavno pristiglim Rusima.
Najverovatnije im je pukovnik Potejev saopštio lozinku i opoziv koji su potrebni u takvim slučajevima za susret sa jako konspirativnim agentima.
Predstavljajući se kao ljudi koje je poslala Ruska spoljna obaveštajna služba, službenici FBI-ja su se naizmenično sastali sa Čapnamovom i Semenkovim i dali im zadatke.
Od Ane je zatraženo da nekome da lažni pasoš, a od Mihaila da sakrije gomilu novca u parku ispod mosta, navodno za drugog obaveštajca.
Prema agentima FBI-ja, oboje Rusa složili su se da izvrše dodeljene zadatke.
Komšije uhapšenih parova nisu mogli da veruju da su pored njih živeli i radili špijuni.
„Da ste mi rekli da su oni marsovci, pre bih u to poverovao", sa nepoverenjem je primetio jedan od komšija uhapšenih.
Odmah posle hapšenja, Vašington i Moskva su počeli pregovore.
„Pozvao sam svog ruskog kolegu Fredakova [2010. godine Mihail Fredakov je bio na čelu Spoljne obaveštajne službe RF]. I rekao sam mu: 'Uhapsili smo deset ljudi, to su vaši ljudi'.
„I on je odgovorio: 'Da, to su naši ljudi'.
„Tada se na licima svih koji su sedeli sa mnom u kabinetu video izraz - vau, oni priznaju da su to agenti. Tako su i započeli pregovori", priča bivši direktor CIA Leon Paneta.
Uskoro je odlučeno o zameni desetoro uhapšenih u SAD za četvoro koji se nalaze u ruskim zatvorima pod optužbom za špijunažu u korist zapadnih obaveštajnih službi.
Među njima je bio bivši oficir Glavne obaveštajne uprave Rusije Sergej Skripal, koji je otrovan 2018. godine u Velikoj Britaniji.
Zanimljivo je to da su špijuni koji su uhapšeni u SAD na razmenu leteli zajedno sa agentima FBI-ja koji su ih pratili godinama.
„Umnogome mi se čini da sam te ljude poznavala bolje od nekih članova moje porodice!", priča oficirka Riči.
Neki od Rusa su tokom leta bili veoma tmurni, dok su drugi imali filozofski odnos prema svemu, pričaju činovnici FBI-ja koji su bili u pratnji Rusa.
„Kada istražujete nekog agenta, gledate ga samo kroz prizmu posla i u njemu vidite samo negativca.
„Ali kad ga lično upoznate, sve je drugačije", seća se kontraobaveštajac Kohler.
Službenici FBI-ja sećaju se kako im je teško bilo da gledaju, kako su se svi ti događaji odrazili na decu uhapšenih špijuna.
Tokom deset godina kontraobaveštajci su posmatrali kako su dečica, od kojih su se mnoga rodila u SAD-u, odrastala pred njihovim očima.
Ubrzo posle razmene tri porodice, od četiri, uspele su da se spoje.
Samo je sin Mihaila Vesenkova, Huan Lazaro mlađi rešio da ostane u SAD.
Sada on tamo nastavlja karijeru pijaniste.
Oficir Šeldon je ispričao o upečatljivom razgovoru sa Majklom Zolotijem (koji je u to vreme već priznao da je Rus):
„Mi smo ga pitali koliko dugo bi ostao u SAD-u? I on je odgovorio da bi ostao zauvek, da mu se u SAD jako dopalo, i da mu je život bio odličan.
„Kontraobaveštajcu se retko ukazuje prilika da razgovara direktno sa svojim oponentom. A ovo je bilo nadrealno iskustvo."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar