Bilo je to u julu 1988. godine.
Širom Sjedinjenih Američkih Država, horizont je treperio od najtoplijeg leta u istoriji.
Stanovnici gradova pohrlili su na plaže, električna energija trošila se više nego ikad, dok su ljudi pojačavali klima uređaje a autoputevi bili natrpani pokvarenim, pregrejanim vozilima.
Sladoledi su se topili pre nego što su mogli da budu pojedeni.
Ali dešavalo se još nešto.
Štaviše, 1988. nije bila samo godina rekordne žege, već i rekordnog nasilja.
Desio se do tada nezabeleženi broj ubistva, silovanja, oružanih pljački i napada - oko 1,56 miliona.
Da li je postojala veza između vremenskih uslova i opšte sklonosti nasilju?
Ljudi su vekovima podozrevali da toplo vreme može da nam promeni ponašanje.
Ta ideja je čak usađena u naš rečnik - mi obično govorimo o „usijanim" glavama, „užarenom" temperamentu, o nekom kome „izlazi para na uši" - a Šekspir je opisao „ključalu krv ludaka" na neprijatnoj vrelini leta u Veroni još 1597. godine.
Najranije studije ovog fenomena pojavile su se krajem 19. veka, poklopivši se istovremeno sa prvim pouzdanim statistikama zločina.
Prema jednoj analizi, krivična dela nad ljudima obično bi rasla u letnjim mesecima, dok bi zločini nad imovinom bili češći tokom zime.
Od tada su se dokazi samo gomilali.
Svake godine kako živa krene da raste u termometru, svi prolazimo kroz kolektivnu transformaciju.
Neki od simptoma relativno su blagi - ljudi su skloniji da koriste sirenu kad se zaglave u saobraćaju, policija obično primećuje skok u nasilničkom ponašanju i manje smo skloni da pomognemo nepoznatim ljudima u nevolji.
Ali drugi su mnogo više zabrinjavajući.
Globalni toplotni talas iz 2018. godine doveo je široko rasprostranjenih suša i neobično visokog broja požara na Arktiku.
Oterao je irvase na finske plaže i čak smanjio jednu planinu u Švedskoj - ali bio je povezan i sa nekim uznemirujućim dešavanjima vezanim za ljude.
U Velikoj Britaniji je došlo do rekordnog broja poziva hitnim službama, a jedan policajac komentarisao je da javnost reaguje „veoma čudno" na ovu vrstu vremena.
U nekim oblastima, policija je prijavila da su pozivi skočili i za 40 odsto.
Naravno, to se sve u velikoj meri zasniva na anegdotalnim dokazima - a postoji mnoštvo alterantivnih objašnjenja za sve te pojedinačne incidente.
Ali širu korelaciju kao da potkrepljuje velika količina akademskih istraživanja iz svih krajeva sveta.
U Velikoj Britaniji, između aprila 2010. i 2018. godine bilo je 14 odsto više nasilnih zločina na 20 stepeni Celzijusa nego na 10.
U Meksiku ima više organizovanog zločina po toplijem vremenu - a neki akademici sumnjaju da to je zato što ono stvara „apetit za nasilje".
U Južnoj Africi, naučnici su otkrili da, za svaki stepen za koji naraste temperatura, dolazi do 1,5 odsto povećanja broja ubistava.
U Grčkoj, jedna studija pokazala je da je više od 30 odsto od 137 ubistava prijavljenih u jednoj oblasti izvršeno u danima sa prosečnom temperaturom višom od 25 stepeni Celzijusa.
Slični obrasci koji uključuju nasilne zločine i vrelinu primećeni su i u podsaharskoj Africi, na Tajvanu, u SAD-u, Finskoj i Španiji… spisku praktično nema kraja.
Sve u svemu, ovaj efekat prikazan je u stotinama naučnih studija.
A onda su tu i pobune.
U jednoj studiji, naučnici su pratili pobune širom sveta od 1791. do 1880. godine - i otkrili da se ogromna većina dešavala u letnjim mesecima.
Koji god kutak planete da su pogledali, ta veza je i dalje postojala.
Na primer, u Evropi su najveće šanse bile da se one dese u julu - dok su u Južnoj Americi najveće šanse bile da izbiju u januaru.
Skorije studije potvrdile su vezu između društvenih pokreta i vremenskih uslova.
Analiza više od 7.000 događaja za 36 godina pokazala je da se oni obično dešavaju u blažim danima, a kako temperatura raste, postaju sve nasilniji.
Gledano kao anegdota, čini se da se sve uklapa.
Prošlog leta, izbili su neredi u Holandiji posle najtoplije nedelje otkako je ova zemlja počela da vodi evidenciju; zapaljena je zgrada, na policajce je bacana pirotehnika, a uhapšeno je 27 ljudi.
Iako je očigledno da nepravde i drugi okidači društvenih nemira mogu da se dese tokom čitave godine, čini se da su reakcije mnogo verovatnije kad je vreme toplo.
„Postoji jedna ograda", kaže Trevor Harli, profesor emeritus psihologije sa Univerziteta u Dandiju.
„Veza između topline i stvari kao što su ulični neredi ima oblik latiničnog slova U.
„Kad postane veoma toplo ili vlažno, ljudi onda ne rade ništa, jer je suviše naporno pomerati se."
Na kraju, vremenski uslovi mogu da utiču i na slučajeve samopovređivanja.
Studija sprovedena na 1.320.148 samoubistava u 12 zemalja pokazala je da su veće ambijentalne temperature bile povezane sa uopštenim rizikom od samoubistva i da je ova veza posebno direktna u Zapadnjačkim zemljama i u Južnoj Africi.
Celokupno gledano, najveći rizik dešavao se kad su temperature dostizale 27 stepeni Celzijusa.
Istraživanje u Australiji pokazalo je da dolazi do skoka hospitalizacija otprilike na toj temperaturi, sa povećanjem od 7,3 odsto tokom toplotnih talasa.
Zašto vreme ima toliku moć nad našim ponašanjem ostaje potpuna misterija - ali kako se svet sve više zagreva, naučnici žure da pronađu bar neke odgovore.
Jedna od najočiglednijih mogućnosti je da je vrelo, teško vreme neprijatno, što nas kolektivno dovodi do neraspoloženja i na kraju do štetnog ponašanja.
Postoji mnoštvo dokaza da je prvi deo istinit - visoke temperature nas čine bešnjim, povećavaju naš stres i unesrećuju nas.
Po vrućem vremenu, profesionalni fudbaleri u profesionalnoj ligi američkog fudbala skloniji su da budu kažnjeni zbog agresije; novinari su skloniji da koriste negativni jezik u izveštavanju, a ljudi su skloniji da započnu štrajk ili daju otkaz.
Jedan istraživač je to prikazao na plastični način: u proseku, postoji veća razlika između toga kako se ljudi osećaju u danima sa 32 stepena Celzijusa i 21 stepen Celzijusa, u zavisnosti od toga da li su udovci i razvedeni ili u braku.
Ovu ideju dodatno potkrepljuje otkriće da bi vreme moglo da nam utiče na mozak menjajući našu biologiju.
Naučnici su 2017. godine otkrili da je ambijentalna temperatura u Finskoj imala korelaciju sa količinom serotonina - važne hemikalije u mozgu koja reguliše anksioznost, sreću i naše celokupno raspoloženje - u krvi zdravih dobrovoljaca i nasilnih prestupnika.
Ključno, pronašli su i jaku vezu između ove mere i mesečne stope nasilnih zločina.
To sugeriše da vrućina menja naš nivo serotonina, što pak utiče na naš nivo agresije.
Druga ideja je da vrućine povećavaju naš nivo testosterona, koji nas čini agresivnijim - činjenica koja bi isto tako mogla delimično da objasni zašto kada dani počinju da se produžavaju, dolazi do skoka u slučajevima seksualnog i porodičnog nasilja.
U SAD-u, dolazi do 12 odsto više „intimnog partnerskog nasilja", koje uključuje fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje, leti nego zimi.
Međutim, postoji obilje alternativnih objašnjenja.
Važna stavka je da je većina ovih studija zasnovana na korelaciji - one vezuju jedan faktor, temperaturu, sa drugim faktorom, zločinom.
Ali to ne znači nužno da jedno utiče na drugo.
Kad izađe sunce, mi se nađemo u veoma drugačijem svetu - provod na prometnim festivalima, društveno prihvatljivo konzumiranje alkohola tokom dana i uopšteno gledano smo aktivniji.
Mogu li te letnje aktivnosti, koje nas dovode u češći kontakt sa drugim ljudima i pojačavaju naše emocije, biti pravi pokretači našeg ponašanja tokom toplotnih talasa?
„Teško je razmrsiti te stvari, zato što one uvek idu zajedno", kaže Harli.
„Ako uzmete stopu samoubistava - ona skače kad je toplije i znači da su metodi samoubistva dostupniji jer su ljudi uglavnom napolju...
„Ali ona umnogome variraju širom sveta. Rusija ima jedan od najvećih stepena samoubistava, ali to verovatno ima veze sa visokim nivoom konzumacije alkohola, a ne sa vremenom."
Pandemija Kovida-19 mogla bi da nam pruži neke odgovore, jer otkako se pojavila, mnoge od napih uobičajenih letnjih aktivnosti postale su nemoguće.
Pandemija se već pokazala kao prirodni eksperiment za veliki broj važnih pitanja, kao što su šta se dešava kad se putovanja na daleke destinacije dramatično smanje ili kako kitovi reaguju kad okeani postanu manje bučni, tako da, ko zna, možda će otkriti da li je nasilje zaista povezano sa letnjim provodima ili samo sa vrelinom.
Bez obzira na to šta pokreće vezu između vremena i našeg ponašanja, ono ima neke neprijatne implikacije za budućnost.
Naučnici su predvideli da, kako klimatske promene budu krenule da se pojačavaju, povećanje od samo dva stepena Celzijusa u globalnim prosečnim temperaturama može da poveća stopu nasilnih zločina za više od tri odsto u umerenim regionima Zapadne Evrope.
U ovom trenutku, mnogi eksperti veruju da smo na tragu povećanja temperature od više od tri stepena, čak i ako budemo ispunili sve naše trenutne obaveze u vezi sa klimom.
Iako zašto vreme utiče na nas i dalje ostaje misterija, možda bi bilo najbolje da počnemo da se pripremamo za ono što tek dolazi.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar