Ako stvari budu išle po planu, vlasnici hartija od vrednosti koji trguju na Beogradskoj berzi, moći će kapital da ponude trgovcima berze u Atini i obrnuto.
Mogućnost za ovakvo poslovanje donela je nedavna prodaja oko jedne desetine ukupnog broja akcija Beogradske berze najvećoj berzi u istočnoj i jugoistočnoj Evropi - atinskom tržištu kapitala.
Atinska berza dobila je nedavno saglasnost Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije za sticanje 10,24 odsto ukupnog broja akcija Beogradske berze.
Ovo je prvi put da inostrana berza postaje vlasnik dela kapitala Beogradske berze, kaže direktor ove institucije Siniša Krneta za BBC na srpskom.
Dodaje da na ovaj način Beogradska berza postaje vidljiva na globalnoj investicionoj mapi.
„Ulazak novih akcionara u vlasničku strukturu sam po sebi u ovom obimu od 10 odsto ne bi bio toliko značajan koliko je značajan u ovom slučaju, s obzirom da je novi akcionar Beogradske berze jedna od najvećih berzi istočne Evrope.
„Dodatni značaj transakcije jeste okolnost da dobijamo partnera iz iste industrije, partnera koji je u mogućnosti da nam ponudi kako znanje, tako i tehnološko unapređenje poslovanja", dodaje Krneta.
Unapređenje tehnologije, uz potencijalni dolazak investitora prisutnih na Atinskoj berzi, glavni su ciljevi ove trancakcije, objašnjava.
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da će udruživanje Beogradske berze i Atinske berze omogućiti uvođenje novih finansijskih instrumenata u Republici Srbiji, kao i pristup velikim međunarodnim investitorima Beogradskoj berzi.
„Ovo strateško partnerstvo omogućiće dalji razvoj Beogradske berze, a investitori, kako strani, tako i domaći, će joj lakše pristupati.
„Posebno raduje što će ovo partnerstvo omogućiti vidljivost i pristup Beogradskoj berzi velikim međunarodnim investicionim bankama i njihovim klijentima.
„Takođe, ono što je veoma važno jeste da će biti poboljšani tehnički i tehnološki kapaciteti Beogradske berze", naveo je Mali u saopštenju Ministarstva finansija.
Najkraće rečeno, berza je organizator tržišta kapitala, odnosno mesto na kome se obavlja trgovanje hartijama od vrednosti kompanija koje na njoj posluju.
Berza je mesto koje kompanijama treba da obezbedi dodatno finansiranje, i to je njena najvažnija funkcija, objašnjava broker Nenad Gujančić.
„Ova funkcija široko je rasprostranjena pre svega na anglo-saksonskim tržištima gde se finansiranje velikih projekata dominantno obavlja preko berze.
„Što se tiče konkretno Beogradske berze, ona je još u tranziciji, pošto se na njoj trguje akcijama iz postupka privatizacije, i nije uspela da se izdigne do nivoa gde bi domaće kompanije mogle da prikupe kapital i time obezbede alternativne izvore finansiranja", objašnjava Gujaničić.
Pred Beogradskom berzom je sada proces transformacije, a ulazak Atinske berze je korak na tom putu, objašnjava Siniša Krneta.
„Pred nama je sada zadatak da paralelno sa tehnološkom migracijom vršimo novi krug motivisanja vlasnika uspešnih srpskih kompanija da finasiranjem svog rasta i razvoja i tržišne utakmice, vrše prikupljanjem kapitala na tržištu.
„Naša je ideja da tim činom unapredimo opšte karakteristike ukupnog finansijskog tržišta u Srbiji, čineći pristup eksternim finansijama bogatijim za prikupljanje kapitala koje do sada jeste bilo moguće, ali je bilo u zapećku ostalih alternativa", kaže Krneta.
Dodaje da je jedan od osnovnih problema tržišta kapitala u Srbiji, nedostatak tržišnog materijala.
„Vlasnici štednje koji ne žele da drže novac u bankama, jedinu alternativu imaju da investiraju u hartije od vrednosti van granica Srbije.
„Time se štednja stanovnika Srbije stavlja direktno u funkciju rasta i razvoja inostranih kompanija, inostranog tržišta i BDP-a", kaže.
Berze, objašnjava Gujaničić, prvenstveno postoje zbog kompanija, država, gradova koji se preko nje finansiraju, dok je sve ostalo pozitivni nus proizvod ove osnovne funkcije.
„Pre svega mislim na investitore koji svakodnevno kupuju i prodaju hartije od vrednosti preko brokera koji su ovlašćeni posrednici u toj trgovini", kaže Gujaničić.
Ipak, ako ste vlasnici akcija ili penzoneri i iznos penzije koju dobijate zavisi od kretanja hartija od vrednosti, funkcionisanje berze direktno utiče na vas, kaže Gujaničić.
„U razvijenim zemljama poput SAD, većina punoletnih je direktno uključena na berzu preko kupovine akcije bilo lično ili preko investicionih ili penzionih fondova", priča sagovornik BBC-ja.
Ukoliko, pak, ne pripadate nijednoj od ovih grupa, i vas se tiče funkcionisanje berze, jer ona omogućava lakše finansiranje privrede i time doprinosi većem privrednom rastu.
„Stoga nije slučajno što je velika većina najvećih preduzetničkih poduhvata današnjice nastalo u SAD gde je berza najrazvijenija i postoji najefikasniji sistem da se dobra ideja pretvori u uspešan preduzetnički poduhvat", kaže Gujaničić.
Dodaje da je berza ogledalo čitave privrede i društva.
„Nemoguće je pronaći uspešnu privredu sa neuspelom i nerazvijenom berzom.
„Ona u velikoj meri odslikava odnos države prema poštovanju vlasničkih prava, govori o investicionoj klimi i svim drugim faktorima bitnim za unapređenje privrede i društva kao celine", zaključuje.
Siniša Krneta kaže da je primarna uloga tržišta kapitala u svakoj privredi jeste efikasna alokacija kapitala.
„Drugim rečima, to znači ekonomsko usmeravanje viškova štednje u alternative koje će za vlasnike štednje odbaciti najviši prinos. U takvim okolnostima, najjače kompanije dobijaju dodatne motore rasta i razvoja.
„Njihov rast i razvoj postaje neopterećen dugovima, što jeste karakteristika eksternog finansiranja do sada, čak i najuspešnijih srpskih kompanija", priča Krneta.
Kompanija se pojavljuje na berzi putem inicijalne ponude akcija kada je njeno poslovanje postalo dovoljno veliko, a s druge strane su iscrpljeni tradicionalni izvori finansiranja, kao što su sopstveni kapital, sredstva roditelja i prijatelja, krediti, tuđi kapital.
„Tada se postojeći vlasnik odriče dela vlasništva nad kompanijom, dok novi investitori prihvataju rizik poslovanja ulažući sredstva u očekivanju da će projekat uspešno da se razvija", kaže Gujaničić.
Dodaje da je kompaniji i njenom menadžmentu je u interesu da ona dobro posluje i akcije budu visoko vrednovane jer će nekada u budućnosti ponovo doći u situaciju da joj je neophodan kapital koji će prikupiti novom emisijom akcija.
„Stoga na svim razvijenim tržištima kompanije mnogo vode računa o tržištu akcija na kojem se pojavljuju milioni i milioni investitora koji svakodnevnim trgovanjem ocenjuju uspešnost poslovanja kompanije", priča.
I dok je tako na razvijenim tržištima, na Beogradskoj stvari ne teku baš glatko.
„Beogradska berza već dve decenije pokušava da nametne neophodnost stavljanja tržišta kapitala u ključnu ekonomsku funkciju nacionalne ekonomije.
„To znači da bez razvijenog tržišta kapitala nije moguće postizati nadprosečne stope rasta ekonomije i bez razvijenog tržišta kapitala stopa rasta bruto domaćeg proizvoda biva na nivoima koji ne mogu biti probijeni sve dok nemamo razvijeno tržište kapitala", kaže Krneta.
Dodaje da spajanje sa Atinskom berzom može da predstavlja prvi korak u ponovnom rađanju tržišta kapitala u Srbiji.
Na Beogradskoj berzi trenutno posluje oko 400 kompanija, ali najveći broj njih je tržišno neaktivan.
„Najveći broj tih kompanija ne privlači pažnju investitora, najveća većina tih kompanija nije došla na berzu svojim izborom, već silom privatizacionih zakona.
„Osim jedne kompanije koja je na Beogradsku berzu došla zbog prikupljanja kapitala na tržištu, nijedna druga do sada to nije učinila", kaže Krneta.
Gujaničić smatra da je domaća berza u potpunosti marginalizovana i nema podršku domaćih kreatora ekonomske politike u pogledu njenog razvoja.
„Ovo pre svega usled činjenice da berza znači transparentno poslovanje i polaganje računa dok domaći političari i dalje vole da drže privredne subjekte pod kontrolom.
„Ako se ovome doda veoma slaba razvijenost i nefunkcionisanje mnogih institucija bez kojih nema prave berze, jasno je da ulazak Grka u vlasništvo veoma lako može ostati mrtvo slovo na papiru ukoliko se ove ključne stvari ne promene", zaključuje.
Kratka istorija novih partnera
Beogradska berza je osnovana 1894. godine.
Imala je prekide u radu, a ponovo počela da radi 1989. godine.
Od 1992. nosi današnji naziv.
Atinska berza nekoliko godina je starija, osnovana 1876.
Imala je brojne transformacije, ali ne i pauze u radu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 5
Vladimir Marković
Garica
.
Beograd ima berzu?
Najbliza berza Beogradu je Berza u Milanu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar