Tokom pandemije, jedan međunarodni pokret koji se suprotstavlja vakcinama protiv Kovida-19 i merama zaključavanja narastao je na društvenim mrežama, često pomešan sa teorijama zavere i opasnim dezinformacijama.
Sada su se neki ostrašćeni aktivisti posvetili sasvim novom pravcu - organizuju onlajn dejting, zajedničko stanovanje, pa čak i potencijalno banke krvi samo za nevakcinisane.
„Mislim, nisam još u toj fazi. Dopada mi se da idem u kafeteriju i volim dupli espreso sa toplim mlekom", objašnjava Mišel, a plava kosa joj pleše na morskom lahoru dok sedimo kraj plaže u Brajtonu.
„Ali ako dođe do toga, svega ću se odreći."
Ona ne govori o odvikavanju od kofeina ili odustajanju od čokolade.
Mišel razmišlja o izlasku iz društvene zajednice uopšte - zbog njenog protivljenja vakcinama protiv Kovida-19.
„Biće to kao sa ljudima koje viđate da u filmovima žive sa druge strane gradskog zida", smeje se ona.
Mišel je liderka svoje lokalne „slobodne zajednice" - koja se protivi vakcinama protiv Kovida, zaključavanjima i drugim ograničenjima.
Ona je i stanodavka, a priključila se onlajn grupi za zajedničko stanovanje organizovanoj za pojedince koji slično razmišljaju.
To je samo jedna od mnogih sličnih mreža koje smo otkrili onlajn.
One su mesta za razgovore ispresecana snimcima i postovima sa opasnim dezinformacijama i neosnovanim tvrdnjama o vakcinama protiv Kovida.
Mnogi u ovim grupama dele uverenje da je pandemiju korona virusa osmislila mračna globalna elita.
Zabrinutost zbog vakcina - uz potpuno neosnovana uverenja da ćete se razboleti samo ako budete u blizini vakcinisane osobe - navodi ih da pokušaju da osnuju onlajn i oflajn zajednice koje su daleko od vakcinisanog društva.
Aktivisti pokušavaju da uspostave elemente paralelne kulture kao alternativu životu onih koji su se vakcinisali.
U Mišelinom slučaju, ona želi da iznajmi jednu od soba na svom posedu nekom ko je nevakcinisan.
„Bila je to sjajna ideja, zato što ako živite u zajedničkom smeštaju a drugi ljudi oko vas ne dele iste stavove, to može da postane stalni izvor nesloge u kući."
Mnogi od Mišelinih prijatelja dele taj stav i kažu da samo žele da žive sa ljudima koji su se „probudili", što je ključni izraz pokreta.
„Veruju da se u svetu dešava velika promena. Ovo je velika prekretnica", kaže Mišel.
„I može da ode u bilo kom smeru. Možemo da odemo veoma mračnim putem ili možemo da završimo tako što ćemo živeti dva potpuno odvojena života."
Mišel kaže da ona želi da nastavi da se meša sa svima.
Međutim, deli sve veću zabrinutost mnogih koji smatraju sebe „budnima" i da su progonjeni zato što ne žele da prime vakcinu.
Ne radi se prosto o brizi da ih vlada preterano kontroliše, već verovanju da su izloženi „medicinskom aparthejdu".
To je referenca na sistem prisiljene rasne segregacije koji je postojao u Južnoj Africi - poređenje koje bi za mnoge izvan ovih krugova bilo uvredljivo.
„Probuđena" kultura manifestuje se i u porastu slučajeva školovanja od kuće u organizaciji roditelja koji se plaše da će njihova deca biti vakcinisana u školi bez njihovog odobrenja ili prisiljena da nose maske.
„Imam prijateljicu, bivšu školsku nastavnicu koja je morala da ode zato što je išla na proteste i uspela je da iznajmi neku zemlju, na kojoj je podigla kolibe u kojima školuje decu, kaže Mišel.
„Da su moja deca još uvek u školi, verovatno bih ih i sama povukla. Dakle, ako će ljudi da napuštaju zajednicu, onda moramo da organizujemo alternativne škole", dodaje.
U proteklih 18 meseci, velike tehnološke kompanije kao Fejsbuk i Gugl našle su se pod sve većim pritiskom da se izbore sa lažnim informacijama o Kovidu-19.
To znači da su mnoge grupe koje se protive karantinu i vakcinama zabranjene na društvenim mrežama.
Neki od njih koriste aplikaciju Telegram gde ima mnogo manje moderacije.
To je okruženje u kom teorije zavere cvetaju i mešaju se, prema Džou Ondraku, šefu istraživanja pri Lodžistikaliju, kompaniji koja istražuje dezinformacije.
„Zbog Telegramove arhitekture kao platforme, dozvoljeno se dopisivanje o zaverama, o akcijama protiv uvođenja karantina i negiranja Kovida ", kaže on.
Mišel većinu organizovanja obavlja preko Telegrama, gde su kanali akumulisali hiljade članove iz svih krajeva sveta.
Ali ona kaže da ne prihvata agresiju koja može da se nađe u brojnim postovima sa ekstremnim i nasilnim rečnikom protiv svakoga ko se doživljava kao da promoviše vakcine.
Obratili smo se Telegramu tražeći komentar, ali nismo dobili nikakav odgovor.
Iako je Telegram dom marginalnih grupa, bilo je pokušaja da se pokret dovede pred širu publiku.
Andžekted, koju su napravile dve prijateljice na Havajima, Šelbi Tomson i Heder Pajl, pokrenuta je u maju i u Guglpvim i u Eplovim prodavnicama.
Korisnici pronalaze prilike za dejting, stanovanje i posao, sve samo za nevakcinisane. Pokrenute su rasprave i da zajednica organizuje vlastite banke krvi i donaciju organa.
Tomson objašnjava kako je prvo bila inspirisana idejom da nevakcinisani neće moći da učestvuju u određenim vidovima društva.
Ali ima i onih sa ekstremnijim stavovima koji koriste aplikaciju.
To podrazumeva i verovanje da mogu da se razbole od same fizičke blizine vakcinisanima.
Ova teorija je oborena i poznata je kao „osipanje vakcine" (shedding).
Tomson kaže da iz tog razloga mnogi korisnici traže ljubavnu vezu sa drugim nevakcinisanim ljudima.
„Definitivno bih rekla da ima više veze sa veoma intimnim interakcijama i deljenjem pljuvačke ili spavanjem s nekim ili bilo kojim od tih scenarija ekstremno bliskog kontakta", kaže Tomson.
Ali virusološkinja profesorka Nikola Stounhaus sa Univerziteta u Lidsu kaže da vakcinisani ljudi ne predstavljaju rizik po nevakcinsane.
A naučni dokazi pokazuju da je u pogledu Kovida-19 čak bezbednije biti u društvu vakcinisanih.
Poput mnogih lažnih teorija koje se šire, „osipanje vakcine" ima veoma tanku vezu sa stvarnošću.
Kad su prvi put nastale vakcine za druge bolesti, one su funkcionisale tako što je pacijentima ubrizgavana oslabljena ili razblažena verzija virusa.
U veoma malom broju slučajeva, „osipanje" je bilo stvarno.
Iako je to izuzetno retko, moguće je dobiti dečju paralizu od nekoga ko je nedavno bio vakcinisan.
Ali profesorka Stounhaus kaže da nijedna od savremenijih vakcina - a to podrazumeva sve vakcine koje štite od Kovida-19 - nije živa, razblažena vakcina.
„Ne možete da prenesete vakcinu sa osobe na osobu i stoga, osipanje vakcine u kontekstu vakcina protiv Kovida-19 naprosto nije moguće", kaže ona.
Pogledajte i video o ženi koja bi pre dobila otkaz nego primila vakcinu
Osnivači Andžekteda kažu da je aplikacija preuzeta više od 18.000 puta u 80 zemalja.
Ali početkom meseca ona je izbačena iz Eplove prodavnice aplikacija zbog kršenja politike kompanije o dezinformacijama u vezi sa Kovidom.
Instagram je takođe ugasio Andžektedov nalog.
Šelbi Tomson kaže da sada planiraju da se usredsrede na Andžektedov sajt, gde će imati veću kontrolu.
„Mi smo samo grupa ljudi koja se neće obeshrabriti", kaže ona.
Međutim, iskustva Andžekteda zaista sugerišu da će onlajn rast pokreta vrlo verovatno biti ograničen nespremnošću velikih tehnoloških kompanija da tolerišu dezinformacije u vezi sa Kovidom-19 na svojim platformama.
Ali čini se da to ne odvraća istaknute antivakcinaše, koji imaju još grandioznije ideje.
Govori se o letnjem odmaralištu u Zanzibaru za nevakcinisane i takozvanim „slobodnim avio-kompanijama".
Planovi ovih razmera verovatno će se sukobiti sa vladama.
Ali, neke šeme mnogo manjeg obima nisu uspele da zažive.
Organizatori muzičkog festivala za nevakcinisane koji je trebalo da se održi ove godine u Engleskoj otkazan je zbog nedovoljnog interesovanja.
Napuštanje ovih onlajn pokreta, međutim, za najposvećenije aktiviste neće biti lako.
„Nažalost, za mnoge odustajanje od ovakvih stavova i ideologija veoma je teško jednom kad se nađu u njima", objašnjava Kloi Koliver sa Instituta za strateški dijalog.
„Nije to samo zato što ste okruženi dezinformacijama iz dana u dan, već i zato što to onda postaje vaša društvena mreža i vaša zajednica".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar