Kako izgleda život onih koje su za sobom ostavile poslednje strane trupe nakon što su odletele iz Avganistana?
Četvoro ljudi iz gradova i pokrajina širom zemlje ispričalo je za BBC kako su izgubili osnovne slobode i da se bore da prežive.
Neka imena su izmenjena da bi se zaštitio identitet sagovornika.
Pokrajina Helmand na jugu, gde su tokom sukoba bile stacionirane britanske snage, pala je u ruke talibana 13. avgusta.
Glavni grad pokrajine Laškar Gah doživeo je neke od najžešćih borbi u nedeljama pre toga.
Zakačene za oglasnu tablu ordinacije doktora Viktora Uroševića nalaze se male najlonske kese sa mecima.
„To zovemo našim zidom sramote", kaže on, dok skida jednu da bi je pokazao u kameru tokom video intervjua.
Većina su meci velikog kalibra koje je izvadio iz mladih pacijenata, kaže on.
Doktor Urošević radi na klinici za traumatologiju u Laškar Gahu.
Sad kad su se borbe okončale, odeljenja više nisu prepuna kao što su bila pre samo nekoliko nedelja.
Bombe i meci su prestali da lete, a ulice su napolju tihe.
„Veoma je čudno, ovde sam već nekoliko godina, ali nikad nije bilo ovoliko mirno", kaže on.
„Doživljavam to kao zatišje pred buru, nadam se da grešim, ali videćemo."
Mnoge zgrade su oštećene ili uništene u bombardovanju Laškara, a porodice koje su pobegle tokom sukoba vratile su sa da bi zatekle domove u ruševinama, kaže doktor Urošević.
„Spavaju ispred džamije, spavaju na ulicama", kaže on.
„Nemaju novaca da rekonstruišu domove i zato su mnogi od njih završili kao beskućnici ili su prisiljeni da odsednu kod rodbine."
On kaže da su mnoge porodice iz ovog kraja već živele u siromaštvu, jedva obezbeđujući obroke tokom dana.
Sad kad su banke zatvorene već danima, nemogućnost pristupa novcu samo je pogoršalo problem.
Mnogi strani humanitarni radnici koji bi delili ovakvu vrstu pomoći napustili su zemlju kad su talibani preuzeli vlast.
Doktor Urošević, iz Srbije, jedan je od onih koji je odlučio da ostane.
„Imamo odgovornost, mi smo jedini traumatološki centar u pokrajini", kaže on.
„Ljudima je potrebna hrana, potreban im je novac, potrebni su im lekovi."
Mazar-i-Šarif je veliki grad i značajno privredno čvorište na severu Avganistana, blizu Tadžikistana i Uzbekistana.
Ovo nekadašnje vladino uporište u ruke talibana palo je 14. avgusta.
Madžib je nekada radio u restoranu. Sada jedva uspeva da se prehrani.
U video pozivu iz Mazar-i-Šarifa, pokazuje prljavi pod u napuštenoj zgradi gde je složeno nekoliko ćebadi - za sada je to njegov novi dom.
Madžib je stigao u grad pre samo nekoliko nedelja, jedan od više od pola miliona Avganistanaca raseljenih ove godine u sukobu između talibana i nedavno svrgnutih vladinih snaga.
Oca su mu talibani ubili pre više od 10 godina, kaže on.
Deceniju kasnije, „plaši se da izađe napolje" zato što „prebijaju ljude svaki dan".
Na snimku iz Mazar-i-Šarifa od prošle nedelje vide se desetine Avganistanaca kako nose kofere i najlonske kese dok ulaze u autobus za glavni grad Kabul, u nadi da će moći da pobegnu.
Ali u poslednjih nekoliko dana, otkako su američke snage otišle, više ljudi pristiže u Mazar-i-Šarif iz Kabula - u pokušaju da stignu do granice sa Uzbekistanom kako bi pobegli iz zemlje.
I Madžib očajnički želi da pobegne, ali ne zna da li će mu poći za rukom.
„Talibani su stigli i oni ne žele da ljudi napuštaju zemlju", kaže on.
Jedna od najsiromašnijih pokrajina u Avganistanu, na severoistoku zemlje, graniči se sa Tadžikistanom.
Talibani su preuzeli kontrolu nad pokrajinskim glavnim gradom 11. avgusta.
Abdul je doktor u Badakšanu. Poslednji put kad su talibani vodili zemlju bio je student.
„Situacija u ono doba bila je veoma loša i njihovo ponašanje isto je kao što je bilo u prošlosti", kaže on.
„Ne vidim nikakve promene."
Abdul je poslao BBC-ju nekoliko slika iz bolnice u ovoj oblasti koju sada čuvaju talibani.
Na jednoj, osamnaestomesečni izgladneli dečak leži na krevetu, dok njegova majka moli osoblje da ga spase.
Prema Abdulu, ona nije mogla da priušti da ga hrani.
„Dan za danom, sve je više dece neuhranjeno", kaže on.
Prema Ujedinjenim nacijama, očekuje se da više od polovine dece mlađe od pet godina u Avganistanu postane akutno neuhranjeno tokom naredne godine.
Siromaštvo je već bilo realnost za mnoge u pokrajini, ali su cene hrane i goriva skočile otkako su talibani preuzeli vlast a vladini službenici izgubili poslove.
Neki još čekaju da budu plaćeni za poslednjih nekoliko meseci.
Abdul takođe strahuje za ženska prava u pokrajini.
Iako je ženskom medicinskom osoblju dopušteno da radi, on kaže da mnogim drugim ženama nije dozvoljeno da nastave sa svojim poslovima i one se sada pitaju šta ih čeka.
Devojčicama starijim od 6. razreda nije dozvoljeno da nastave da idu u školu, kaže Abdul.
„Ljudi nemaju nade u budućnost", kaže on.
„Nema nikakvih izgleda za ljude u Badakšanu."
Herat, grad na Putu svile blizu granice sa Iranom, doživljavan je kao jedan od najliberalnijih u Avganistanu.
Prvog dana nakon što su otišle američke trupe, stotine pristalica talibana izašle su na ulice. Drugi su u strahu ostali kod kuće.
Gal se pre razgovora sa BBC-jem upravo vratio sa pijace.
„Širom pijace stoje talibani sa puškama", kaže on.
„Ne vidite sada mnogo bogatih ljudi ili žena i devojčica na ulicama, zato što se svi boje talibana."
Galova žena Afsun sada ne sme da izađe iz kuće bez muške pratnje i mora da nosi burku koja joj prekriva lice.
„Budućnost moje ćerke je neizvesna", kaže ona.
A Galovoj sestri, doktorki, rečeno je da se kloni svoje klinike nekoliko narednih nedelja, kaže on, čak i pošto su talibanski lideri poručili ženama u medicinskoj profesiji da mogu da se vrate na posao.
Nekoliko dana kasnije bilo joj je omogućeno da se vrati zajedno sa drugim ženama, kaže Gal.
Ali mnoge druge žene su i dalje ostale kod kuće, kaže on, nesigurne da li smeju da nastave sa poslom koji su obavljali ranije.
Gal i njegova porodica još se nadaju da će napustiti Avganistan.
„Otišli bismo bilo kuda", kaže on.
„Amerika, Nemačka, Francuska. Bilo kuda."
Pogledajte video o avganistanskom prevodiocu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Cofi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar