Nirvana, Metalika, Pearl Jam, Guns N’Roses: Godina 1991. kao poslednja rokenrol renesansa

Godina je 1991. Zalivski rat u Iraku besni, a Jugoslavija je pred vratima krvavog sukoba koji će je zauvek uništiti.

Dve godine pošto je „vetar promena" (Wind of Change) o kojem je pisala i pevala grupa Skorpions oduvao komunizam i Berlinski zid, države istočnog bloka okreću se slobodnom tržištu i liberalnoj demokratiji.

Milion ljudi širom sveta koristi novu tehnologiju za pronalaženje i razmenu informacija - internet, a najgledaniji film u bioskopima je Terminator 2.

Pevač grupe Kvin Fredi Merjkuri je prva velika zvezda koja je preminula od AIDS-a.

Muzičkim listama vladaju pop dive: Vitni Hjuston, Maraja Keri i Dženet Džekson.

• Beba sa omota albuma tuži grupu Nirvana
• Šest razloga zbog kojih i dalje volimo Kurta Kobejna
• REM se priseća albuma „Monster“: 'Nismo želeli da postanemo majmun koji pleše'

Treći kanal tadašnje televizije Beograd svake večeri u sedam prenosio je top listu popularnog svetskog muzičkog kanala Dial MTV, koja se sastojala od pet najvećih hitova tog dana po izboru publike.

Među zašećerenim pop pesmicama namenjenim tinejdžerskoj publici, na listi se te jeseni pojavljuje spot koji je mnogima zapao za oko.

Mladić s gitarom i masnom plavom kosom do ramena, sa šiškama preko lica, obučen u braon-zelenu prugastu majicu i pocepane farmerke, nastupa u zamračenoj sali za fizičko uz pratnju navijačica, pred publikom koja će se do kraja video klipa potpuno prepustiti mladalačkom buntu.

„Vau, šta je ovo," pomislio je scenarista Kosta Peševski, u tom trenutku trinaestogodišnjak koji otkriva pank.

Momak koji urla je Kurt Kobejn, bend je Nirvana, a singl Smells Like Teen Spirit najavljuje album Nevermind, koji će temeljno uzdrmati tadašnji poredak na rok sceni.

Iako u tom trenutku otkriva nasleđe panka „koje se prenosilo s kolena na koleno", Kosta objašnjava da se odmah vezao „za muziku koja se stvara u tom trenutku, a Nirvana je donela simbiozu različitih žanrova koja sam pratio."

„Tu smo, zabavite nas"

Iako je iz današnje perspektive najuticajnije izdanje te decenije, album Nevermind, objavljen 24. septembra 1991. jeste samo jedna od ploča koja je svojom žestinom i energijom ugrozila do tada dominatni pop zvuk na top listama, kao i na rafovima prodavnica muzičkih izdanja.

Niz je započela grupa Metalika, koja je 12. avgusta 1991. objavila peti album, zvanično nazvan po imenu grupe, a među ljubiteljima poznat kao „crni album".

Dotadašnji šampioni treš metala, u prvoj nedelji su prodali 600.000 ploča i četiri sedmice su proveli na prvom mestu Bilbordove liste albuma.

Njihovi konkurenti Guns N'Roses hrabro su objavili dupli album Use Your Illusion 17. septembra 1991. i do sada je prodato 35 miliona primeraka ovog izdanja.

Pearl Jam, bend iz Sijetla, grada u kome je rođen grandž zvuk, objavio je debi album Ten 27. avgusta 1991.

A ljubitelji fanka i panka, losanđeleska grupa Red Hot Chilli Peppers će objaviti najbolji album po mišljenju kritike Blood, Sugar, Sex, Magik na isti dan kad i Nirvana Nevermind.

Ovakva zlatna serija albuma u periodu od šest nedelja deluje neverovatno iz današnje perspektive, ali nalet kreativnost nije neočekivan, ako se pogledaju širi društveni odnosi, objašnjava Dragan Ambrozić, urednik programa u Domu omladine Beograda i u tom trenutku urednik magazina Ritam.

Posle osam godina izrazito materijalističke politike američkog predsednika Ronalda Regana, u okviru koje su smanjeni porezi, ali i državni rashodi i ulaganja, došlo je do „zamora ljudskog materijala", smatra on.

„Mladi su shvatili da nemaju perspektivu, a rokenrol je imao priliku da verovatno poslednji put bude glasnogovornik neke generacije," kaže Ambrozić za BBC na srpskom.

Njegove kolege iz časopisa Ritam pratile su aktivnosti američke nezavisne muzičke etikete Sub Pop za koju su izdavali bendovi poput Mudhoney, Afghan Whigs i kasnije Nirvana.

Nirvaninu pesmu Sliver s prvog albuma Bleach pustio je u jednoj emisiji na radiju B92, uz najavu da je to „muzika budućnosti", seća se uz smeh.

Žestok, a ipak melodičan zvuk i stihovi o odrastanju i nesnađenosti u svetu osvojili su publiku i van granica Amerike.

U januaru 1992. Nevermind je dospeo na prvo mestu Bilbordove liste albuma, a do danas je prodato više od 30 miliona primeraka ove ploče.

Na listi 500 najboljih albuma svih vremena magazina Roling Stoun, objavljenoj 2020. godine, Nirvanin Nevermind zauzima šesto mesto, a čak 29 izdanja iz 1991. godine je zastupljeno u ovom izboru.

Pored albuma Nevermind, tu su izdanja grupa poput Pearl Jam (Ten), Primal Scream (Screamadelica), Massive Attack (Blue Lines), A Tribe Called Quest (Low End Theory).

• Li Mejvers - misterija izgubljenog rok genija
• „Trojanski konj u boci": Kako je poznati roker doneo srpsku rakiju u Ameriku
• Zašto Crkva Engleske poseduje pravo na hitove Bijonse

Energija za čupanje iz depresije

I dok se bendovi poput Nirvane i Pearl Jam bave egzistencijalnim problemima čoveka, zbog čega novonastali pravac grandž mnogi smatraju depresivnom muzikom, početak decenije obeležio je i energični hard rok zvuk.

Metalika je do tada vladala hevi metal scenom, ali još nije imala uspeha kod šire publike.

Jadranka Janković je kao novinarka japanskog časopisa Živeo rok (Viva Rock) imala priliku da presluša peti album ovog benda na metal festivalu Kasl Donington 1991.

„Kad sam čula album, pogotovu pesmu Nothing Else Matters, bilo mi je jasno napravili pametni zaokret, što im ortodoksni fanovi nisu oprostili, jer su se komercijalizovali," seća se ona tog trenutka.

Sličnu prekretnicu, koju naziva „izuzetnom hrabrim potezom", napravili su Guns N Roses, objavivši dupli album Use Your Illusion, koji je najavio singl You Could Be Mine, takođe iskorišćen u filmu Terminator 2: Sudnji dan sa Arnoldom Švarcenegerom u glavnom ulozi.

„Nikad nije jednostavno objaviti dupli album, jer se tu takmičite sami sa sobom."

„Na lep način su oba benda raskrstila s osamdesetim i iščupali su nas iz depresije koju je doneo grandž," kaže Jadranka Janković.

Iako se magazin Ritam bavio alternativnim rokom, Ambrozić Metalikin „crni album" naziva „veličanstvenim izdanjem" koje su članovi redakcije slušali tokom jeseni 1991.

Iako Guns N'Roses nisu bili bend po ukusu većeg broja saradnika Ritma, Ambrozić ih opisuje kao „zanimljivu pojavu".

„Oni su bili glasnogovornici bele omladine u Americi od kada su se pojavili i insistirao sam u redakciji da se oni tretiraju maksimalno ozbiljno," kaže on.

Pogledajte video: Gitarski rifovi od Bosne i Hercegovine do vrha

Uticaj na mlađe generacije

Od svih bendova, koji su bili aktivni devedesetih, Nirvana je ostavila najveći trag među publikom i kritikom.

Ivana Miljković, koja svira sintisajzer u bendu Koi Koi, rođena je 1993, godinu dana pre samoubistva Kurta Kobejna.

„Kad čujem Nirvaninu muziku, naježim se," kaže ova muzičarka za BBC na srpskom.

U njenoj kući je muzika bila stalno prisutna i kad bi kupovala albuma na berzi ispred Studentskog kulturnog centra, uvek bi se pojavio neko ko bi joj preporučio šta da sluša a bendove iz devedesetih otkrivala je preko starijeg brata.

„On je počeo da sluša Eminema, pa je tako stigao i do Nirvane" objašnjava Ivana.

Muzika s početka devedesetih, po njoj, obeležila je mnoge generacije - od onih rođenih pre 1980. do dece koja su svet ugledala u 21. veku.

Ipak, kao albume iz 1991. koji su najviše uticali na to da se danas bavi muzikom, ona navodi Loveless grupe My Bloody Valentine i Nova iznenađenja za nova pokoljenja Discipline kičme.

Iako je od bendova iz devedesetih najduže slušao Pearl Jam, Marko Radojković iz organizacije Kišobran, smatra Nirvanu najboljom grupom te dekade.

Rođen je 1987. i sebe opisuje kao pripadnika „poslednje generacije koja nije internetizovana i otkrivala je muziku zahvaljujući časopisima i preporukama starijih rođaka".

„Mlad sam da bih to slušao u trenutku kad je taj album objavljen, ali osećam Nirvanu kao nešto moje", kaže on za BBC na srpskom.

Kišobran organizuje žurke od 2008. i na njima se najviše pušta aktuelna muzika, ali uvek se provuku i hitovi iz prethodnih decenija.

Čini mu se da je u prethodih pet godina došlo do smene generacija i da današnju mladu publiku ne interesuje muzika koja nije savremena.

„Nirvanu pustim jednom godišnjem i tačno vidim kako neko reaguje, jer je to njegova pesma, a neko reaguje jer zna da bi trebalo tako da reaguje."

Prelazak iz jedne decenije u drugu uvek je donosio žanrovsku promenu na sceni popularne muzike, podseća Kosta Peševski, navodeći primere panka i novog romantizma s početka osamdesetih, alternativnog roka i hevi metala na početku devedesetih.

Ipak, čini mi se da je savremena muzika odbacila žanrovske odrednice.

„Nekako mi se čini da nema dominantnog žanra sad, popularna muzika posle 2010. se pretvorila u kašu," tvrdi on.

Muzika je i dalje uzbudljiva, tvrdi Dragan Ambrozić, ali je izgubila društvenu ulogu, koju je imala na početku devedesetih.

Pre pojave interneta bio je potreban veliki trud da bi muzičari privukli pažnju medija i zato oni koji bi to uspeli, tvrdi on, postajali bi glasnogovornici neke društvene grupe, a publika bi njihovu muziku doživljavala kao deo identiteta.

„Zašto bi neko ko ima 15, 16, 17 godina, trpeo da neko govori umesto njega?

„Mlade generacije nemaju potrebu da neko bude njihova zamena," zaključuje on.

Pogledajte video o dokumentarcu o Ejmi Vajnhaus

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk