Šrafciger i barem pola sata dodatnog vremena - ove dve stvari Avni Mustafa uvek mora da ima u vidu kada iz malog mesta u blizini Prištine krene automobilom za Srbiju.
Već deset godina zna da će morati da odvrće tablice na vozilu i da će na granici zato čekati barem 30 minuta.
Iako Kosovo tek nekoliko dana ne priznaje srpske tablice, u Srbiju sa registracijom 'rks', koje izdaju vlasti u Prištini, nije nikada ni moglo da se uđe.
„Srbi menjaju tablice možda sedam dana, a ja to radim već deset godina", kaže Avni za BBC.
„U turističkoj sezoni sve traje mnogo, mnogo duže. Stvarno je ponižavajuće, a tu je i finansijski deo - to sve košta".
U Avnijevoj koži su od 2011. godine svi drugi koji imaju registracije koje izdaju vlasti u Prištini.
Oni koji su u više navrata putovali u Srbiju, do sada su morali da plate i do nekoliko stotina evra za probne tablice i čak nekoliko hiljada evra za osiguranje, koje je ukinuto 2015. godine.
„Pre dogovora o osiguranju, ljudi sa Kosova su morali da plate više od 100 evra ukupno, ali posle dogovora (2015) plaćaju svega pet evra za privremene tablice za dva meseca", kaže za BBC Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje.
Zamenom tablica i na kosovskoj i na srpskoj strani, objašnjava Gaši, „nijedna strana ne krši Briselski sporazum, ali primena pokazuje da sporazum jednostavno nije dovoljno dobar".
Sve ove peripetije dogovorene su upravo Sporazumom o slobodnom kretanju između Beograda i Prištine 2011, ali mnoge odredbe ovog dogovora nisu primenjivane.
Avniju je procedura na granici već poznata.
„Pređeš granicu Kosova, a onda na srpskoj moraš da parkiraš kola i staneš u red i čekaš", kaže on.
I to nije sve.
„Ako nemaš srpsku vozačku dozvolu, treba ti još jedan dokument koji ti daje pravo da voziš u Srbiji", objašnjava on.
Avni je ranije zbog posla putovao svakih mesec dana u Srbiju, a do pre šest godina, ovo putovanje ga je skupo koštalo.
„Kada smo morali i osiguranje da platimo, to je stvarno bilo papreno", kaže Avni.
„Tako smo se dovijali, gledali da ide po više nas u jednim kolima".
U sličnom problemu je i profesionalni vozač iz Mitrovice A. V, koji često radi u Srbiji.
„Uvek si morao da ukalkulišeš taj trošak, a klijenti često neće da ga plate", kaže on.
„O čekanju da ne govorim, pogotovo kada voziš strance - moraš da im objasniš zašto menjaš tablice".
Samo u poslednjih pet godina, na probne tablice dao je oko 150 evra, a kaže da su troškovi od 2011. do 2015. bili nekoliko hiljada evra.
Nekima je to, kaže vozač, „uzbudljivo".
„Osećaju se valjda kao da su u nekoj ratnoj zoni, ali mnogi se stvarno i uplaše i misle da ih lažem", kaže A. V.
„To ni malo nije prijatno".
Sa 'rks' tablicama u Srbiju nikada nije bilo dozvoljeno da uđe ni Serbeze Hadžiaj, novinarki iz Prištine.
„Nisu mi nikad priznata ni druga državna dokumenta", kaže Hadžiaj za BBC.
„Moram da uzmem potvrdu na granici za ličnu kartu i pasoš i ponekad mi je to stvaralo probleme".
U nekim hotelima u Srbiji, objašnjava Hadžiaj, „ne znaju šta je to pismo sa kojim nam je dozvoljeno da uđemo u zemlju, a to je zamena za ličnu kartu i pasoš".
Kad god ide kolima u Srbiju, Špetim Gaši, kaže da sa sobom nosi „šrafciger za uklanjanje tablica, kao i traku za pričvršćivanje privremenih srpskih papirnih tablica na prednje i zadnje vetrobransko staklo".
Pre 2011. godine automobili sa kosovskim tablicama nisu mogli da uđu u Srbiju, kaže za BBC Špetim Gaši.
Ipak, 2011. su predstavnici Beograda i Prištine potpisali Sporazum o slobodi kretanja.
Prema tekstu Sporazuma iz 2011. tačka 9 glasi - Kao privremena mera, za svako vozilo čiji vlasnik to bude želeo, biće dostupne privremene registarske tablice na relevantnim graničnim/administrativnim prelazima.
Ali, na osnovu Finalnog operativnog zaključka, koji detaljnije definiše sporazum, dodate su još neke tačke.
Tu se našla i tačka 15. koje je glasila - Registarske tablice vozila 'rks' biće zamenjene privremenim tablicama vozila na srpskoj strani.
„Beograd je pristao da dozvoli ulazak kosovskim automobilima u Srbiju, ali uz zamenu kosovskih tablica srpskim privremenim tablicama", kaže Gaši.
Vodič za razumevanje tablica na Kosovu
Istim sporazumom, objašnjava Gaši, u tački 16 operativnog zaključka je tada dogovoreno i da Kosovo menja srpske tablice privremenim kosovskim, što je ipak uvedeno deset godina kasnije - 20. septembra 2021.
„Zbog dugačkih redova na granici, Kosovo je (2011) ubrzo prestalo da menja srpske tablice", objašnjava Gaši.
I neke druge tačke iz tadašnjeg sporazuma nisu ispoštovane.
Prema ovom dokumentu, ukinuto je bilo izdavanje srpskih tablica sa oznakama gradova na severu Kosova, poput onih sa oznakom 'km' (Kosovska Mitrovica).
To je dogovoreno tačkom 7. - Svi vlasnici automobila sa prebivalištem na Kosovu će koristiti RKS ili KS registarske tablice. Izdavaće ih nadležni organi na Kosovu.
Ipak, u četiri opštine na severu Kosova u kojima većinski živi srpsko stanovništvo, vozači su tablice vadili u Srbiji i izdavalo ih je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Ove tablice je, izdate na Kosovu, a ne u Srbiji, sporazumom trebalo da važe pet godina, a onda je 2016. godine odlučeno da će važiti još pola decenije.
Taj period je istekao 20. septembra 2021, pa je upravo zato Priština počela da tretira 'km' tablice kao nelegalne.
„Prema sporazumu iz 2016, Srbi na Kosovu trebalo je da zamene svoje srpske automobilske tablice kosovskim tablicama", govori Gaši.
„Zamenili su ih Srbi na jugu Kosova, ali ne i Srbi na severu, koji sada ne mogu da se voze sa starim tablicama jer ih policija oduzima".
Mirko Ilić živi na severu Kosova, a njegov automobil ostao je 20. septembra na prelazu Jarinje, zaglavljen u koloni.
On je za BBC nakon prvog dana barikada rekao da ih niko nije obavestio da će tablice sa oznakom 'km' baš od tog dana postati nelegalne.
„To je potpuno ludilo", kaže Mirko za BBC.
„Niko nam ništa nije rekao i samo je drugar javio, kada smo već bili na prelazu, da ne može da se prođe.
„Čekao sam satima, a onda ostavih kola i vratih se kući", dodaje Mirko.
Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa je za BBC rekla da tablica sa oznakom 'km' na Kosovu „ima blizu 9.500 i da niko ne zna šta će biti sa ovim automobilima".
„Oni su napravili zastoj", kaže Andrić.
Takođe, Priština i Beograd su se još 2016. godine dogovorili i da priznaju međusobne tablice, ali da simbole na tablicama, poput 'rks' i 'srb' prekriju belim nalepnicama.
„Ali ovaj dogovor nije primenjen", objašnjava Gaši.
Avni živi u selu Plemetina kod Prištine, a najviše problema sa prelaskom granice imao je sa dolaskom velikog broja migranata iz Azije i Afrike, koji su prolazili Kosovom i Srbijom.
„Kada je napravljena ta Balkanska ruta, na granici je počelo mnogo duže čekanje i mnogo više pitanja - zašto ideš, kod koga, koga voziš?", kaže on.
„To je bilo dosta neprijatno".
Nekoliko puta se vratio kući jer je, kaže, zaboravio srpsku ličnu kartu.
„Znaš da Srbija ne prihvata dokumenta sa Kosova i onda nisu hteli da me puste", dodaje Avni.
„To je bila moja greška, ali ponekad jednostavno zaboraviš da poneseš sve te silne papire i za jednu i za drugu stranu".
Nova odluka Kosova da počne da skida srpske tablice, misli Gaši, ne utiče mnogo na Srbe iz Srbije.
„Možda će morati da sačekaju privremene tablice i plate pet evra, ali i dalje mogu da voze na Kosovu", kaže on.
„Ovo uglavnom pogađa Srbe na severu koji sada uopšte ne mogu da voze".
Kao rešenje za ovaj problem Gaši misli da „Kosovo treba da da Srbima na severu malo vremena da zamene srpske tablice kosovskim tablicama".
„Srbi na severu nisu upozoreni da od 15. septembra neće moći da se voze sa srpskim tablicama, poput 'km', na severu", kaže on.
„Tablice su godinama bile ilegalne, ali Priština do sada nije delovala. Možda da im daju šest meseci ili godinu dana".
Novi odnos prema srpskim tablicama, misli Gaši, „definitivno bi mogao da pomogne stranci premijera Aljbina Kurtija na lokalnim izborima na Kosovu".
A. V. kaže da mu je „dosta odvrtanja i zavrtanja tablica".
„Kao da radim u auto-servisu, a ne kao vozač", kaže on.
„To je sve budalaština, ako mene pitaš".
Avni kaže da ga ne zanima politika, ali da je i posle deset godina „frustriran činjenicom da mu neko skida tablice".
„Što se mene tiče, ja bih sve granice skinuo", kaže on.
„Ljudi i na jednoj i na drugoj strani se samo pate, a zašto verujem da malo ko zna odgovor".
Da su pre dve nedelje, kada Kosovo još nije uvelo isti režim za srpske tablice, pitali Avnija da li bi pristao da sa 'rks' tablicama ulazi u Srbiju, umesto da mu daju probne, odgovor bi, kaže, bio - naravno.
„Sada, sa svim ovim neredima na granici sa Srbijom poslednjih dana i problemima koje sada i srpski građani imaju kada ulaze na Kosovo, ne bih se ni osećao sigurno da vozim kosovske tablice po Srbiji", kaže on.
„To je baš tužno".
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Лиманац
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar