Sedmog aprila 1926. godine jedna Irkinja istupila je iz mase u Rimu i pucala u jednog od najozloglašenijih diktatora Dvadesetog veka.
Metak je okrznuo nos Benita Musolinija, ali je italijanski lider preživeo ovaj pokušaj atentata.
Među mnogim odvažnim činovima pojedinaca protiv fašizma u Evropi u 20. veku, ovaj akt Vajolet Gibson uglavnom je ostao zaboravljen u istoriji.
Od četvoro ljudi koji su izvršili atentat na Il Dučea, ona je bila najbliže tome da ostvari taj cilj.
Sada, skoro čitav vek kasnije, pokrenuta je inicijativa da joj se podigne spomen ploča u Dablinu.
Njen napad na Musolinija izveden je tri godine od početka njegove vladavine, dok je držao govor.
Stigla je da ispali jedan hitac kad se pištolj zaglavio, nju su odmah posle toga napale Musolinijeve pristalice, a spasla ju je samo policija koja je intervenisala i uhapsila je.
Nakon nekog vremena provedenog u italijanskom zatvoru, deportovana je u Englesku, što se pretpostavlja da je urađeno da bi se izbegla sramota javnog suđenja u Italiji.
Naknadno je zadržana u bolnici Sent Endrjuz, mentalnom institutu u Northemptonu, sve do njene smrti 1956. godine.
U danima nakon pokušaja atentata, predsednik Izvršnog odbora Irske Slobodne Države, V.T. Kosgrejv pisao je Musoliniju da mu čestita što je preživeo.
Njena priča utoliko je neverovatnija kad se uzmu u obzir okolnosti u kojima je rođena.
Ćerka anglo-irskog aristokrate Barona Ešberna, lorda kancelara Irske (najviši zvanični položaj u zemlji toga vremena), bila je debitantkinja na dvoru kraljice Viktorije.
Gradska vlast Dablina usvojila je predlog koji daje preliminarni pristanak na postavljanje spomen ploče u njenu čast u gradu.
U predlogu stoji da na „posvećenog antifašistu" mora da se skrene „pažnja javnosti i da dobije zasluženo mesto u istoriji Irkinja i bogatoj istoriji irske zemlje i njenog naroda."
„Odgovaralo je i britanskoj vlasti i njenoj porodici da je proglasi 'ludom' umesto političkim aktivistom", dodaje se u predlogu.
Nezavisni poslanik gradske skupštine u Dablinu Maniks Flin, koji je podneo ovaj predlog, rekao je da je Vajolet Gibson bila osoba koju su „iz nekog neobičnog razloga, irski establišment, pa i britanski establišment, potpuno ignorisali."
„Kao i većina ljudi, a posebno žene, koji su uradili izuzetne stvari, oni se uvek guraju u zapećak", rekao je on za BBC Njuz.
„Ako pogledate Prvi svetski rat i Drugi svetski rat, žene su tada stajale rame uz rame sa muškarcima."
„S vremena na vreme, izvučemo ponekog iz vreće da mu odamo dužno poštovanje, ali to je velika retkost."
„Iz nekog neobičnog razloga, Vaojlt Gibson je postala neka vrsta sramote, skrajnuta, trudili su se da je predstave ludom da bi prikrili tu sramotu."
Flin kaže da je porodica Vajolet Gibson izrazila podršku postavljanju spomen-ploče i da očekuje da njegov predlog u narednim nedeljama pređe u sledeću fazu odborske procedure.
On je rekao da će, iako će to prevashodno zavisiti od obezbeđivanja dozvole vlasnika zgrade, verovatna lokacija za ploču biti njen dom iz detinjstva u oblasti Trga Merion u Dablinu.
Priča o Vajolet Gibson stigla je pred širu javnost 2014. u radio dokumentarcu koji je emitovala RTE, autorke Šivon Lajnam, služeći se knjigom Žena koja je pucala u Musolinija Frensis Stoner Sonders.
Dokumentarac je kasnije poslužio kao osnova za film Vajolet Gibson, Irkinja koja je pucala u Musolinija, u režiji muža Šivon Lajnam Berija Daudola, a trenutno se prikazuje na međunarodnim filmskim festivalima.
„Ljudi bi odlazili na hodočašća da piju čaj sa Musolinijem, a jedna žena, i to pedesetogodišnja žena, pucala je u njega iz neposredne blizine", kaže Lajnam.
Daudol kaže da je „ključna stvar" u priči broj pisama koje je ona napisala uticajnim ličnostima moleći ih da bude puštena iz bolnice Sent Endrjuz, uključujući princezu Elizabet - aktuelnu Kraljicu - i Vinstona Čerčila, sa kojim je verovatno provodila vreme kao dete dok je ovaj bio u Irskoj.
Lajnam i Daudol su dobili priliku da vide pisma u Northemptonu, gde su ostala neposlata svojim namenjenim primaocima.
„Puštena je iz Italije pod uslovom da ostane zatvorena do kraja života", rekla je Lajnam.
U sklopu istraživanja, ovaj bračni tandem proučio je arhivski materijal u Italiji, i kažu da je od svih pojedinaca koji su pokušali da izvrše atentat na Musolinija, najveća zbirka informacija sačuvana o Vajolet Gibson.
„Da je to učinio muškarac, verovatno bi mu bio podignut spomenik ili nešto slično. Zato što je bila žena, ona je zatvorena.
Veoma smo srećni što možemo da ispričamo ovu priču i pustimo je u svet", rekao je Daudol.
On je dodao je spomen-ploča dobra stvar, jer odaje priznanje Vajolet Gibson i pomaže da njena priča stigne do šire publike.
„Vajolet Gibson je bila neko veoma hrabar zbog toga što je uradila ono što je uradila, a kad uporedite nju i Benita Musolinija, i šta je sve on uradio, ko je tu bio stvarno lud?"
Musolinijeva Nacionalna fašistička stranka došla je na vlast u Italiji posle Prvog svetskog rata, a podržale su je oružane grupe crnokošuljaši koji su zastrašivali protivnike.
Fašisti su preuzeli vlast u Italiji ranih dvadesetih, razorivši demokratske institucije, a Musolini je postao italijanski diktator 1925.
Podržavao je generala Franciska Franka u španskom građanskom ratu i pružio podršku Adolfu Hitleru u Drugom svetskom ratu.
Musolini je usvojio neke od Hitlerovih politika - posebno anti-jevrejske zakone iz 1938. koji su Jevrejima oduzeli sva građanska prava. U Holokaustu je umrlo više od 7.500 italijanskih Jevreja.
Musolini je pogubljen nakon što su ga zarobili italijanski partizani 1945. godine, dok je pokušavao da pobegne pred nadiranjem Savezničkih trupa.
Pogledajte video o Ficroju Maklinu
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar