Ukrajina i Rusija: Zašto se ruska invazija odvija "sporije od očekivanog"

Vojni planovi uglavnom padaju u vodu pri prvom susretu sa neprijateljem - sa time se suočava i Rusija.

Istorija je pokazala da je lakše započeti rat nego okončati ga.

To je potvrdila američka invazija na Avganistan 2001. i na Irak 2003.

 

Ukrajinski vojnici u Kijevu
Reuters
Ukrajinska vojska u Kijevu

 

Sada bi sa istim ishodom mogao da se suoči ruski predsednik Vladimir Putin u Ukrajini.

Postoji stari aksiom da vojni planovi nikada ne prežive prvi susret sa neprijateljem - to se svakako pokazalo tačnim na primeru ruskih trupa u Ukrajini.

Prvi ruski napad „nije bio opterećujući" i „sporiji je nego što se očekivalo", opisuje Ed Arnold, stručnjak za evropsku bezbednost sa Instituta ujedinjenih kraljevskih službi (RUSI).

On ukazuje na nekoliko razloga za to.

Uglavnom se tokom invazija pribegava „primeni sile koja će preopteretiti neprijatelja", kaže ovaj stručnjak.

Rusija je okupila između 150.000 i 190.000 vojnika na granici, ali ih do sada nije sve koristila.

Možda zato što su joj potrebni za kasnije faze invazije - uobičajeno je da vojske čuvaju rezervne snage kada menjaju planove.

Prema proceni zapadnih zvaničnika, u inicijalni napad poslata je približno polovina okupljenih trupa.

Tu invaziju dodatno su zakomplikovali napadi iz različitih pravaca.

Ni upotreba ruske artiljerije i napada iz vazduha nisu bili tako intenzivni kao što se očekivalo.

„Ključno je što su se suočili sa veoma čvrstim otporom Ukrajine, a mislim da to nisu očekivali", smatra Arnold.

Zbog toga, on veruje da će se ruski vojni lideri brzo prilagoditi tim preprekama.

Ipak, i dalje deluje da će Rusi „vrlo brzo osigurati vojne ciljeve", tvrdi general ser Ričar Berons, bivši stariji komandant u britanskoj vojsci.

Početni cilj ruske ofanzive je da „slomi otpor ukrajinske vojske, svgrne vladu u Kijevu i anektira deo Ukrajine kako bi ga pripojila Rusiji", smatra general.

Izgleda kao da je Rusija već prišla bliže ostvarivanju nekih ciljeva.

Napredovala je sa juga, a ruske snage su sada stvorile kopnenu vezu sa Ukrajinom preko Krima, koji su anektirali 2014. godine.

Ed Arnold to opisuje kao „skromni cilj".

Ali, iz te pozicije mogu opkoliti ukrajinske snage koje se bore na istoku.

Neki od najiskusnijih ukrajinskih vojnika su na liniji fronta, gde se već osam godina bore protiv separatista koje podržava Moskva.

Dosad je delovalo da su hrabro odolevali pokušajima neprijatelja da probije njihove linije iz otcepljenih teritorija Donjecka i Luganska.

Ali biće im teže da se bore ako ih okruže ruske snage.

Činjenica je da je značaj deo ukrajinskih oružanih snaga već poslat u borbu i biće teško premesti ih na drugi položaj.

 

Rusija, Ukrajina, sukob, rat u Ukrajini
BBC

 

Takođe, Rusija je napravila važan napredak u Kijevu.

Zauzimanje prestonice je glavni cilj, jer je tamo smeštena vlada koja upravlja odbranom zemlje.

Putin želi da ukloni demokratski izabranu vlast koju predvodi Vladimir Zelenski i zameni njegovim, poslušnijim režimom.

„Ništa manje od zauzimanja Kijeva neće zadovoljiti ambicije Rusije", kaže Ed Arnold.

Sada se postavlja pitanje - koliko će to biti lako postići?

Deluje da ruske trupe pokušavaju da opkole grad, ali će verovatno nailaziti na sve žešći otpor kako budu zalazili dublje.

Rat u urbanim sredinama često donosi prednost onima koji se brane.

Agresorima će biti teže da manevrišu iz ulice u ulicu, gde zgrade postaju baze za one koji brane grad.

I civili tada mogu postati deo snaga otpora i potencijalne mete u isto vreme.

Borba u urbanim sredinama je najteži i najkrvaviji oblik ratovanja za napadače i zahteva brojniju vojsku.

Reka Dnjepar predstavlja prirodnu granicu između istoka i zapada Ukrajine.

Ed Arnold je opisuje kao „granicu invazije" za ruske snage.

Ako uspeju da zauzmu Kijev i ostatak zemlje, onda neće biti mnogo koristi za njih da nastave prodor na zapad, smatra on.

Putin se možda nada da će otpor biti manji ako njegova vojska porazi ukrajinsku i osvoji Kijev.

Iako je 190.00 vojnika dovoljno da se izvrši invazija, vojni stručnjaci nisu sigurni da se sa toliko trupa može okupirati zemlja koja je druga u Evropi po površini teritorije.

Ukrajina ima veću teritoriju od Francuske.

„Ako Putin planira da okupira celu Ukrajinu sa oko 150.000 vojnika, to bi možda moglo da se dogodi samo u slučaju da se stanovništvo preda", tvrdi general Berons, koji je zapovedao britanskim snagama u Iraku.

Dok deo ukrajinskih stanovnika na istoku prihvata Ruse, bilo koja vlast koju bi oni postavili teško da bi bila prihvaćena od 40 miliona ostalih građana.

Baerons veruje da Moskva ima dovoljno vojne moći da na kraju pobedi ukrajinsku vojsku, ali da bi ta situacija na kraju mogla da se pretvori u „vrlo uporan otpor".

Putinova očekivanja da može da kontroliše celu zemlju mogla bi da se ispostave kao „plod velike greške u proračunu".


Britansko ministarstvo odbrane: ruska ofanziva je usporila

Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu, 26. februara, trećeg dana rata, da je napredovanje ruskih trupa privremeno usporeno, verovatno kao rezultat „ozbiljnih logističkih problema i snažnog otpora Ukrajinaca".

„Ruske snage se kreću kroz glavne gradove, ostavljajući snage iza sebe da ih opkole i izoluju", tvitovalo je ministarstvo.

„U sukobima tokom noći između petka i subote u Kijevu verovatno je učestvovao ograničen broj ljudi iz unapred pozicioniranih ruskih diverzantskih grupa", dodalo je ministarstvo odbrane.

Glavni cilj ruske vojske ostaje Kijev, dodalo je ministarstvo.



Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Драган

    28.02.2022 10:49
    Због
    Због Руског сентимента и настојања да максимално заштите цивиле.
  • Neće biti

    28.02.2022 09:24
    @Nemanja
    NATO kada je 1999. napao SRJ koja nije napala nijednu članicu NATO je prestao biti ODBRAMBEN savez i postao običan vojni savez koji NAPADA koga i kako hoće.
  • Licimur

    28.02.2022 08:13
    Nemanja, strategija & taktika
    Ništa nije tako crno belo

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Zašto u svemu često vidimo ono najgore

U poslednje dve decenije beleži se porast negativnih osećanja širom sveta, podaci su istraživačkog instituta Galupa, čija anketa iz 2022. godine je pokazala da je četvoro od 10 odraslih širom sveta doživelo mnogo brige ili stresa.

Kejti Peri dobila spor protiv Kejti Peri

Troje sudija je u petak poništilo odluku po kojoj je pop zvezda prodajući odeću pod vlastitim imenom tokom turneje u Australiji 2014. prekršila zakon o autorskom delu.