Rušenje u Hercegovačkoj: Tri stvari koje i dalje ne znamo o slučaju Savamala

Svež asfalt novog parkinga, šareni panoi sa oznakom Beograda na vodi i čisti trotoari Hercegovačke ulice u Beogradu ne nagoveštavaju da su dešavanja iz izborne noći 2016. godine na ovom mestu predmet istrage nadležnih organa.

Beogradsko Prvo osnovno tužilaštvo već godinama traži odgovor na pitanje ko su misteriozni muškarci sa fantomkama koji su tada bagerima srušili privatne objekte - što je očistilo prostor za izgradnju projekta od nacionalnog značaja.

I dok fantomi iz Savamale - priobalskog dela glavnog grada - za sada ostaju pod maskama, ovaj slučaj se s vremena na vreme vrati u centar pažnje.

Ovog puta, javnosti je nove detalje opisao policajac Goran Stamenković, koji je te noći bio šef smene službe beogradske policije.

On je do sada jedini odgovarao za slučaj Hercegovačka - pred Višim sudom u Beogradu je 2018. priznao je krivicu i osuđen je uslovno zbog nesavesnog rada, jer nije reagovao na prijave građana i nije poslao policajce da zaustave rušenje.

Međutim, u intervjuu za KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), Stamenković godinama kasnije tvrdi da su ga čelnici policije ucenili da prihvati krivicu kako bi se stvorio privid da je slučaj rešen.

• Savamala: „Kompletni idioti" i nekompletna istraga
• Poslednji stanari srušene Savamale
• Kako je moj otac ubio moju majku

Zauzvrat mu je, ističe, ponuđeno unapređenje u načelnika policijske stanice u Sopotu, kao i legalizacija nelegalno sagrađene zgrade u beogradskom naselju Mirijevo.

„Rekli su mi da prihvatim krivicu jer je pitanje života i smrti za vlast", kaže Stamenković u intervjuu.

U vreme rušenja u Savamali počela je izgradnja Beograda na vodi - naselja tik uz obalu Save, u samom gradskom centru.

Proglašeno projektom od nacionalnog značaja, buduće naselje je glasovima narodnih poslanika 2015. dobilo i „leks-specijalis" - poseban zakon kojim je regulisan postupak eksproprijacije i izdavanja građevinskih dozvola.

Slučaj Savamala - nazvan po beogradskom priobalnom kraju - u međuvremenu godinama tapka u mestu.

Ali dva spora su stigla do Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Pokrenula ih je firma Iskra, koja je ostala bez 1.057 kvadrata i koja za štetu tuži Beograd na vodi, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Grad Beograd i Milenijum tim, kompaniju koja je glavni izvođač radova na projektu.

Tri glavna pitanja, do danas, ostaju bez odgovora.

Ko je rušio u Hercegovačkoj?

U izbornoj noći 2016, grupa maskiranih muškaraca srušila je objekte privatnih firmi Iskra, Transport peroni i restorana Sava ekspres u Hercegovačkoj ulici.

Muzičar Miloš Đorđević te noći svirao je u jednom od lokala u tada mračnoj Savamali - ulično osvetljenje nije radilo, pokazao je snimak jedine sigurnosne kamere.

Posle nastupa otišao je do automobila na parkingu u Hercegovačkoj, kako bi spakovao opremu.

Tada su mu prišla trojica muškaraca u fantomkama.

„Izvukli su me iz auta, rekli da ćutim i spustim glavu - pomislio sam da kradu auto", izjavio je Đorđević tri dana posle rušenja za televiziju N1.

Odmah su mu, navodi, uzeli telefon i sva dokumenta, a pušten je tek posle sat vremena.

Sličnu priču za N1 ispričao je i radnik obezbeđenja u Hercegovačkoj.

„Tu su me izveli, vezali, oduzeli telefon. Imali su palice i maske i samo trče po krugu. Bilo je njih 30, kao vojnička četa", naveo je tada Tanasković.

Preminuo je mesec dana kasnije.

KRIK je ubrzo objavio snimke sigurnosnih kamera, na kojima se vide bageri kako ruše objekte.

Početkom maja 2016. godine u slučaj se uključila i kancelarija Zaštitnika građana, koju je tada vodio Saša Janković.

U izveštaju sačinjenom posle postupka kontrole pisalo je da je više desetina ljudi u crnim uniformama i fantomkama „preuzela faktičku vlast nad delom Beograda".

„Oni su pretnjom i primenom fizičke sile, drsko i nasilnički, izvlačili građane iz objekata i automobila, oduzimali im telefone i ograničavali kretanje", navodi se u izveštaju.

Objavljen je i transkript snimljenog razgovora građana i dežurne policijske službe, koji potvrđuje da je policija odbila da postupa po pozivima građana.

Stamenković potvrđuje da je te noći u policiju došao čovek kome je silom bilo ograničeno kretanje, ali kaže da je imao jasne instrukcije od šefova.

„Dobio sam zadatak da ukoliko bude došlo do nekakvog rušenja sve pozive preusmeravamo na Gradsku građevinsku inspekciju i na komunalnu policiju", naveo je za Krik.

Naređenje je, kaže, stiglo od tadašnjeg načelnika beogradske policije Veselina Milića, a Stamenkoviću ga je, tvrdi on, preneo nadređeni - načelnik Zvonko Kostić.

Milić i Kostić se do sada nisu oglasili o ovim navodima.

„Da ja nisam dobio takvo naređenje, postupak bi bio u toku te noći sasvim drugačiji", tvrdi više od pet godina kasnije Stamenković.

• Četiri godine od ubistva Olivera Ivanovića: „Koliko su snažne te mračne sile kada godinama izbegavaju kaznu"
• Potvrđena optužnica - pet stvari koje treba da znate o „slučaju Belivuk“
• Šta je Skaj aplikacija, kako se koristi i ko je upotrebljava

Ko je naredio rušenje?

Dok su se glasovi u Republičkoj izbornoj komisiji brojali, bilo je potrebno nekoliko dana da informacije o rušenju dospeju do medija i javnosti.

Usledili su brojni ulični protesti, a gradska vlast je u prvi mah negirala da ima bilo šta sa rušenjem.

„Ni grad Beograd, ni bilo koja institucija grada nisu učestvovali u rušenju objekata u Savamali niti imaju veze sa tim", izjavio je Siniša Mali, tada gradonačelnik Beograda, a trenutno ministar finansija u Vladi Srbije.

Funkcioneri vlasti su redom pozivali nadležne organe da utvrde šta se dogodilo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada još na funkciji premijera, početkom maja 2016. negirao je da su državni i gradski organi imali ulogu u dešavanjima u Hercegovačkoj.

„Ako mene pitate, ja mislim da onaj ko bi to uradio, a da je želeo da uradi bilo ko iz vlasti, da je taj kompletni idiot", naveo je Vučić.

Međutim, mesec dana kasnije, Vučić kaže da „iza rušenja u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu", ali niko do danas nije imenovan.

Prolazili su meseci bez odgovora na pitanje ko je organizovao bespravno rušenje privatne svojine, a onda je na slučaj podsetila Marija Mali, bivša supruga tadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog.

U intervjuu za Krik iz februara 2017. godine, navela da joj se Mali hvalio da je organizovao rušenje „nekih barakica, kolibica", jer su bile prepreka izgradnji projekta Beograd na vodi.

Redakcija Insajdera objavila je i da je, na osnovu Ugovora o izgradnji Beograda na vodi, rok za raščišćavanje Hercegovačke bio 30. jun 2016. godine.

Prema Ugovoru, to je bila obaveza Republike Srbije, koja je vlasnik 33 odsto kompanije Beograd na vodi, dok ostalo vlasništvo pripada kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Međutim, zbog sudskih sporova koje su pokrenuli vlasnici objekata na trasi za rušenje, nije bilo izvesno da će država moći da poruši objekte na vreme.

Marija Mali je u aprilu iste godine dala izjavu u Višem javnom tužilaštvu.

Siniša Mali nikada nije saslušan povodom njenih tvrdnji, a u intervjuu za Insajder izjavio je da će „preuzeti odgovornost ukoliko istraga tužilaštva potvrdi da je on umešan u noćno rušenje objekata u Hercegovačkoj ulici".

• Hladnjače pune guma, kokainske banane i vlažna odeća - kako carinici staju na put krijumčarenju droge
• „Pljunuti original" - kako u Srbiji da prepoznate falsifikovani novac
• Mišković oslobođen optužbe za utaju poreza, odlučio Apelacioni sud

U aprilu 2018, novinari KRIK-a došli su i do izveštaja policije koji otkriva da su ulogu u rušenju imala i pojedina javna preduzeća.

Između ostalog, navode se izjave svedoka da je rasveta u Hercegovačkoj bila ugašena, kao i da je Parking servis uklonio automobil koji se našao na putu bagera.

Na prostoru na kome su porušeni objekti posle toga je izgrađen parking, kao deo projekta Beograda na vodi.

Nekoliko dana pre druge godišnjice rušenja, podneta je krivična prijava zbog nesavesnog rada u službi protiv Gorana Stamenkovića.

Koja je politička pozadina rušenja?

Stamenković kaže da nije znao šta će se tačno rušiti, a posle burne noćne smene otišao je kući i legao da spava.

„Kada sam se probudio video sam koje su razmere rušenja bile. Popodne je to izašlo, prvi snimci su se javljali na Jutjubu", naveo je.

Stamenković se ubrzo, kako kaže, našao pod pritiscima da preuzme krivicu na sebe - što je i uradio u maju 2018. godine.

„Meni je rečeno da ću zbog pritiska javnosti biti kažnjen novčano, mesec dana ili dva, sa 10, 20 ili 30 posto (od plate), a da će mi to biti kasnije nadoknađeno.

„Ja sam rekao, pa normalno da će biti i mora biti nadoknađeno... Najbolje bi bilo sad, vi ste rušili, vi ste organizovali, da ja još od plate to plaćam", kaže.

O ponudi je, tvrdi, razgovarao sa više policijskih čelnika, a među njima je bila i Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Hrkalović mu je, kaže, dala do znanja da mora da prihvati ono što mu se nudi i da taj zahtev dolazi iz vrha vlasti.

„Nedvosmisleno mi je poručeno da ja moram da prihvatim, da je to zahtev i ministra (Nebojše) Stefanovića i da (Milić i Hrkalović) dolaze u ime samog državnog vrha, tadašnjeg premijera, gospodina Aleksandra Vučića", naveo je Stamenković.

Hrkalović je uhapšena krajem 2021. godine, a Tužilaštvo za organizovani kriminal tereti je za trgovinu uticajem, između ostalog i u slučaju ubistva karatiste Vlastimira Miloševića.

Reč je o slučaju poznatom kao „ubistvo na šinama", za koje se prvo sumnjičio Veljko Belivuk - kasnije uhapšen kao vođa kriminalnog klana i optužen za najteža krivična dela, među kojima su teška ubistva, otmice, dilovanje droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja. a

Belivuk, na kraju optužen za pomaganje u ubistvu - oslobođen je zbog nedostatka dokaza.

Stamenković kaže da je ubrzo ispunio svoj deo dogovora o rušenju u Hercegovačkoj, kako ga opisuje.

U maju 2018, dve godine posle rušenja, priznao je krivicu za nereagovanje policije, ali mu obećanja nisu ispunjena.

Zbog toga se, navodi, sastao i sa predsednikom Vučićem koji je obećao da će mu rešiti problem oko legalizacije objekta, ali do toga nije došlo.

Mogao bi, navodi, uskoro detaljnije da progovori, ako se ne oglasi tužilaštvo koje protiv njega vodi postupak zbog nelegalne gradnje.

„Nećete verovati do koliko sitnih detalja sam ja sve napisao i predočio i dao tužilaštvu i dao MUP-u, načelniku jednom, načelniku drugom, jednom direktoru, jednom ministru, drugom ministru", izjavio je Stamenković za Birn krajem februara.

Svu tu dokumentaciju je, dodaje, dostavio i predsedniku.

Komentarišući ove navode, Vučić je rekao da „kada neko slaže, mora da slaže još dva puta".

Izgradnja Beograda na vodi u međuvremenu napreduje iz meseca u mesec - podignuto je nekoliko zgrada, radovi traju na kuli Beograd, a otvoren je i veliki tržni centar.

„Što se tiče Savamale, odnosno projekta Beograda na vodi, to je nešto na šta ću da budem doživotno ponosan - to je ponos Srbije", izjavio je u aprilu 2021. predsednik Vučić.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku, Tviterui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk