Rusija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali bi mogla da je - iskoristi.

Predsednik Rusije Vladimir Putin uporedio je nezavisnost Kosova sa pravom na samoopredeljenje Luganske i Donjecke Narodne Republike, separatističkih regiona na istoku Ukrajine, što je u Srbiji upalilo „crveni alarm".

Provladini tabloidi u Srbiji pročitali su ruski zaokret u spoljnoj politici i opisali ga rečima da je „Putin zabio nož u leđa Srbiji", dok Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator Politike, u tome vidi kontinuitet Putinovog oslanjanja na Kosovo - „kad mu za nešto zafali".

„Nismo čuli, faktički, ništa novo. Samo je nov kontekst, razgovor sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija.

„Putin je dosad mnogo puta upotrebljavao i zloupotrebljavao Kosovo, kao što sve vreme igra na secesionizam u Republici Srpskoj koji treba da bude pandan tome", kaže Jakšić za BBC.

Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, 23 godine se zalaže za poštovanje Rezolucije 1244.

Rezolucija je potvrdila „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije", države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje vojske i policije sa Kosova i Metohije, stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

Rezolucija je doneta posle NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.

• Zašto Rusija prodaje Srbiji gas tako jeftino
• Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
• Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove - i koliko to utiče na psihu

Putinovo obraćanje u razgovoru sa Antoniom Guterešom, generalnim sekretarom UN, u jeku ruske agresije u Ukrajini neki su razumeli kao najavu priznavanja Kosova, ali tako ne misli Dimitar Bečev, predavač Univerziteta Oksford.

„Medvedev je naveo kosovski presedan kada je u avgustu 2008. priznao Južnu Osetiju i Abhaziju.

„Rusija je fleksibilna, koristi presedan kako joj odgovara i ne oseća potrebu da bude dosledna", podseća Bečev u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Južna Osetija i Abhazija su dva separatistička regiona Gruzije, čiju samoproglašenu nezavisnost priznaje samo pet od 193 članice UN.

Šta je rekao Putin

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je 26. aprila, da su Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika postale nezavisne na osnovu presedana Međunarodnog suda pravde prilikom odlučivanja o nezavisnosti Kosova.

Putin je naglasio da je pročitao sva dokumenta Međunarodnog suda pravde u vezi sa Kosovom i da se dobro seća odluke u kojoj se navodi da u ostvarivanju prava na samoopredeljenje određena teritorija bilo koje države nije u obavezi da od centralnih vlasti traži dozvolu da proglasi suverenitet.

„To je rečeno za Kosovo i to je bila odluka Međunarodnog suda pravde, koju su svi podržali", rekao je Putin.

Dodao je da Donjeck i Lugansk imaju isto pravo kao Kosovo da se izjasne o sopstvenom suverenitetu bez dozvole centralne vlasti, „jer je presedan napravljen".

'Kovertiran potez'

Jasno je da Putin posredno daje legitimitet Kosovu, tražeći legitimitet za Donbas, kaže Boško Jakšić, ali sumnja da je Rusija spremna da brzo prizna nezavisnost Kosova.

„Opcija priznanja se ne isključuje, ali mislim da Putin nju čuva za neka kasnija vremena, kada se ovako ili onako završi rat u Ukrajini.

„Kad započnu pregovori o novim bezbednosnim strukturama i arhitekturama Evrope, Kosovo bi moglo da bude ubačeno u igru kao čip za trgovinu", kaže Jakšić.

Iz ugla velikih sila, to bi moglo da bude deo pogodbe.

„Dignite ruke od Krima i od najvećeg dela Donbasa, a ja ću vama da isporučim nezavisno Kosovo i neću praviti probleme u Savetu bezbednosti da Kosovo uđe u UN i druge međunarodne organizacije", mogla bi biti Putinova poruka, smatra Jakšić, kojom bi bili namireni i Amerikanci i Rusi.

Šta kaže Rusija

Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Rusije u Beogradu, izjavio je u četvrtak da Moskva neće priznati Kosovo i da ostaje dosledna u politici.

„Tražimo sprovođenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN koja treba da se primenjuje i prema našem mišljenju i prema međunarodnom pravu", rekao je Harčenko.

Kosovo je suštinsko pitanje naše prijateljske i bratske saradnje i nema nikakvih signala da Rusija može da promeni odnos prema tom pitanju, rekao je on, uz ocenu da Kosovo ostaje presedan u međunarodnom pravu.

Jednostrano i nelegitimno proglašenje nezavisnosti Kosova ne treba dovoditi u vezu sa ocepljenjem Donbasa, jer su se građani Donjecke i Luganske republike na referendumu izjasnili za otcepljenje od Ukrajine, što sa Kosovom nije slučaj, rekao je Harčenko na TV Insajder.

Kosovski Albanci su 1991. održali referendum na kome se 99,98 odsto glasača izjasnilo za nezavisnost Kosova, ali na izjašnjavanju nisu učestvovali kosovski Srbi, dok rezultat referenduma priznaje samo Albanija.

Bocan-Harčenko je ocenio kao pozitivno odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji.

Srbija od početka ruske „specijalne vojne operacije" ima dosledan stav i zvanična Moskva to ume da ceni, poručio je Harčenko, mada je portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova imala i kritičke ocene „prijatelja u Srbiji".

Šta kaže Srbija

Zasad ništa.

Iako je prvobitno najavljeno da će se u petak, 29. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratiti javnosti povodom političke situacije i pritisaka da se uvedu sankcije Rusiji uoči odlaska u Nemačku, taj plan je promenjen.

Iz Predsedništva je saopšteno da se obraćanje odlaže za sedam dana, za petak, 6. maj 2022. godine, u 18 sati.

Istorijske paralele

Istorija je dugo sastavni deo Putinovog „ratnog jezika", dok kroz analogije opravdava savremenu rusku agresiju starom slavom i poniženjima, ističe Džejd Mekglin, britanska istraživačica sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

Ona u tekstu „Zašto Putin stalno priča o Kosovu" za časopis Forin polisi podseća na brojne izjave ruskih zvaničnika o NATO bombardovanju 1999. Savezne Republike Jugoslavije, kao kulminaciji sukoba jugoslovenskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.

„Zaštita lokalnog stanovništva od genocida, zaustavljanje nekontrolisane nacionalističke vlade, važnost ljudskih prava, sprečavanje zločina nalik nacističkim suštinske su poruke Putinovog obraćanja kada je objavio rat (Ukrajini), kada je svesno kao u ogledalu iskoristio opravdanja koja je NATO dao za bombardovanje Jugoslavije pre više od dve decenije", navodi Mekglin u tekstu.

To nije slučajnost, napominje.

Kosovo je iskorišćeno i kao opravdanje kada je Putin priznao nezavisnost Luganske i Donjecke Narodne Republike.

„Po njegovom mišljenju, čini se da je NATO izmislio lažni genocid na Kosovu da bi legitimisao sopstvenu intervenciju; sada je on samo uradio isto.

„Ovde se nije radilo samo o obezbeđivanju presedana već i o slanju poruke: ako Zapad može da prekroji granice za Kosovo, onda možemo da prekrojimo granice za Donjeck i Lugansku Narodnu Republiku u istočnoj Ukrajini", piše istraživačica Instituta za rusko sećanje i medije.

Šta dalje

Deluje da je lopta na terenu Beograda.

O brojnim pritiscima da uvede sankcije Rusiji, Vučić je govorio mnogo puta, ali je uvek navodio da to ne čini jer štiti interese Srbije.

Poslednja Putinova izjava mogla bi da bude dobar šlagvort za okretanje leđa Moskvi, smatraju analitičari.

„Ova izjava je više nego dobrodošla Vučiću, on je pod velikim pritiskom Zapada, ali i iznutra, od desnice, oko sankcija Rusiji.

„Razni rusofili se pitaju 'zar majčica Rusija ovako prodaje srpsku braću', a Vučiću je to odličan trenutak da kaže da je realna politika to što Rusija gleda svoje interese, pa hoće da prizna i Kosovo - a onda ćemo i mi da gledamo svoje interese", ocenjuje Boško Jakšić.

Zvanični Beograd je dosad podržao nekoliko rezolucija UN koji se protive ruskoj invaziji, ali je u Beogradu održano i nekoliko protesta podrške Rusiji.

„Ako Vučić ovaj trenutak nije u stanju da prepozna i iskoristi da napravi odlučujući korak ka Zapadu, onda je slep kod očiju", kaže on.

Jakšić ipak očekuje neki paket sankcija koji će biti dovoljno mali „da se Rusi ne iznerviraju", a da ih Zapad shvati kao gest dobre volje.

„Srpske sankcije Rusiji su više simbolika nego neka ozbiljna kaznena mera.

„Da li će tu cenu platiti srpske jabuke koje se neće izvoziti ne znam, ali sam siguran da neće imati imati ozbiljnije posledice, u smislu mnogo veće cene gasa, na primer", napominje Jakšić.

• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• Pet stvari koje su obeležile „Putindan“ u Beogradu
• Putin četvrti put među Srbima

Da će Vučić Putinovu izjavu iskoristiti kao izgovor da se dodatno distancira od Moskve, smatra i predavač sa Univerziteta Oksford.

Prvi korak Srbije ka pridruživanju restriktivnim merama Evropske unije prema Rusiji bila je odluka da se produže sankcije porodici Janukovič.

Beograd se usaglasio sa Odlukom Saveta Evropske unije kojom se produžava važenje restriktivnih mera bivšem predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču, za koga se veruje da je ruski državljanin, i vodećim članovima ukrajinskog rukovodstva iz perioda 2010-2014.

„Sad bi mogle biti donete još neke kozmetičke mere koje neće mnogo naštetiti Rusiji, ali će signalizirati Zapadu da Vučić nije dužan Putinu.

„Ipak, Srbija neće spaliti sve mostove ka Rusiji - pre će to ličiti na klatno koje se ljulja napred-nazad u zavisnosti od okolnosti", zaključuje Bečev.

Neki od važnih trenutaka u modernim odnosima Rusije i Srbije

• 1992. tokom rata u Bosni, Rusija je podržala rezolucija SB UN o uvođenju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji - države su se obavezale da spreče uvoz robe iz SRJ, zabrane letove osim humanitarnih, povuku ili smanje diplomatsko osoblje, kao i da zabrane učešće jugoslovenskim sportistima na takmičenjima i kulturnu saradnju.
• 1992. Novi paket sankcija SB UN u kom se osuđuje kršenje međunarodnog prava i praksa „etničkog čišćenja" zabranio je „pretovar sirove nafte, naftnih derivata, uglja, opreme koja se odnosi na energiju, gvožđa, čelika i drugih metala, hemikalija, gume, vozila, aviona i motora svih vrsta" što je dovelo do velike ekonomske krize u SRJ.
• 1999. Iako su mnogi u Srbiji očekivali, tokom NATO bombardovanja SRJ izostala je vojna pomoć Rusije, ali su ruske trupe postale deo Međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a i započele kontinuiranu podršku Srbije u Savetu bezbednosti podrškom Rezoluciji 1244 o statusu Kosova.
• 2008. Prodaja Naftne industrije Srbije bez tendera - ruski gigant Gaspromnjeft za 400 miliona evra kupio je 51 odsto vlasništva, što je tada bilo „ispod cene", po oceni stručnjaka.
• 2019. Afera ruski špijun: kada se pojavio snimak iz 2018. kako ruski obaveštajac Georgij Kleban daje novac pripadniku Vojske Srbije u penziji, čiji epilog nije poznat.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk