Muzika i Balkan: Jugoslovenski hitovi koji se i danas pevaju, a nisu pobedili na Evroviziji

Svečana odela, šljokice, karneri, ali i raskošni glasovi mnogo puta nisu bili dovoljni da neka pesma napravi zapažen rezultat u inostranstvu.

Letnji hitovi Džuuuuli, Goori vatraa, Brazil, Španija, Kolumbija, Kuba i Amerika, Ja sam za ples, Hajde da ludujemo ove noći, ali i balade Nikad te niko neće voljet` k`o ja, Željo moja, tuga moja, redovno se čuju na radio stanicama širom Balkana.

Mnogi ih pevuše već na prve taktove.

 

Evrovizija 1983.
BBC
Takmičari na Evroviziji 1983. u Minhenu kada je Jugoslaviju predstavljao Danijel Popović s pesmom Džuli

 

Ovih sedam pesama imaju još toga zajedničkog.

Sve su bile predstavnice Jugoslavije na Pesmi Evroviziji i nijedna od njih nije pobedila.

1973. Gori vatra

Crveno odelo, zvoncare i duga kosa do ramena nisu bili dovoljni da Zdravko Čolić pesmom Gori vatra zapali evrovizijsku publiku i napravi zapažen rezultat.

Tada dvadesetjednogodišnji pevač s njom je nastupao u Luksemburgu 1973. godine, u godini kada se i Izrael priključio evrovizijskom takmičenju, kako piše specijalizovani sajt.

Tada mlada nada jugoslovenske scene, a danas jedna od najvećih pop zvezda Balkana, završio je na 15. mestu.

Ipak, na domaćem terenu Čolina pesma se sluša i pola veka kasnije.

Muziku i tekst pisao je drugi popularni pevač i kantautor iz Sarajeva Kemal Monteno.

Zdravko Čolić je upoznao i Ani Frid Lingstad iz megapopularne švedske grupe ABBA s kojom je kratko bio u vezi, ispričao je mnogo kasnije.

 

Evrovizija 1974.
BBC
Jugoslavija je bila jedina komunistička zemlja na evrovizijskom takmičenju. Na slici Korni grupa, jugoslovenski predstavnik, 1974.

 

1981. Lejla

Jugoslaviju, inače jedinu komunističku zemlju na takmičenju Evrovizije, osam godina kasnije predstavljao je Travničanin u belom odelu i sa belim cipelama Seid Memić Vajta.

Nastupio je sa pesmom Lejla, a prateće vokale pevale su mu velike muzičke zvezde Ismeta Krvavac, Neda Ukraden i Jadranka Stojaković.

U godini kad je nastupao u Dablinu, Italija je bojkotovala takmičenje jer je „staromodno".

I on je na Evroviziji osvojio 15. mesto, a karijera mu je narednih godina išla uzlaznom putanjom sve do raspada Jugoslavije 1990-ih godina kada se povlači sa scene i odlazi da živi u Nemačkoj.

Vajta, čiju je karijeru obeležila i pesma Zlatna ribica, penzionerske dane provodi u Puli.

Pošto je pesmu istog naziva Lejla izvodio i Hari Mata Hari kao predstavnik Bosne i Hercegovine 2006. godine na Evroviziji, Vajta je na pitanja novinara koja mu se više sviđa, diplomatski odabrao Lajlu Erika Kleptona.



1983. Džuli

Daleko bolji plasman imao je dve godine kasnije Milan Popović, umetnički Danijel Popović sa pesmom Džuli koju je sam pisao.

Sin Crnogorca i Belgijanke bio je jedan od retkih pobednika TV Titograd, kako se tada zvala crnogorski glavni grad, današnja Podgorica.

Na kvalifikacionom domaćem takmičenju, gde su učestvovali predstavnici svih republika i pokrajina u Jugoslaviji, takozvanoj Jugoviziji uspeo je da pobedi i tada neprikosnovenu zvezdu Lepu Brenu.

U Minhenu, na evrovizijskom takmičenju koje je te godine prvi put emitovano i u dalekoj Australiji, prateće vokale su mu pevale sestre Izolda i Eleonora Barudžija u žutim lepršavim suknjicama.

Osvojili su visoko 4. mesto.

Sve do 1989. godine i grupe Riva koja je pobedila na Evroviziji, bio je to najbolji plasman Jugoslavije na ovom takmičenju.

Danijelov uspeh četiri godine kasnije ponovila je zagrebačka grupa Novi fosili.

Engleska verzija ove pesme o letnjoj ljubavi sa turistkinjom i jezičkim barijerama bila je vrlo uspešna i slušana u više evropskih zemalja.

Kako je pevač ispričao nedavno u jednom intervjuu, Džuli je zaista postojala.

„Bila je jedna devojka na moru, zvala se Angela Basevral, zvao sam je Džuli", rekao je.



1986. Željo moja

Hrvatska pevačica Doris Dragović, čije je pravo ime Dorotea Dragović Budimir, nastupila je 1986. u raskošnoj beloj haljini u norveškom Bergenu.

Hit Željo moja bio je samo početak njene pevačke karijere koja i dalje traje.

Na toj Evroviziji, trijumfovala je dosad najmlađa pobednica 13-godišnja Belgijanka Sandra Kim, slagavši organizatore da ima 15 godina, a Dragović je zauzela 11. mesto.

Prethodne 1985, Jugoslavija nije imala predstavnika jer se takmičenje održavalo 4. maja na godišnjicu smrti jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Dragović je predstavljala i nezavisnu Hrvatsku 1999. sa još jednim velikim hitom Marija Magdalena.

Kako je nedavno izjavila, Evrovizija nije što je nekad bila, jer se danas takmičari više bave „spektaklom i prezentacijom".

„U moje vreme bavili smo se pesmom i sva promišljanja usmeravali prema njoj.

„Samim time bio je to pravi izazov za pevača", rekla je za Stori.hr.

1987. Ja sam za ples

Jugoslavija je na izboru za Pesmu Evrovizije u Belgiji 1987. godine poslala pesmu koja će i decenijama kasnije biti hit.

Hrvatski bend Novi fosili pevali su Ja sam za ples, uz pokoji stih na engleskom jeziku na takmičenju u Briselu u Belgiji.

I oni su zauzeli 4. mesto poput Danijela Popovića četiri godine ranije.

Dok je Sanja Doležal pevala o bistrou na moru i sokovima, Džoni Logan ispisao je istoriju ovog takmičenja, drugi put pobedivši kao predstavnik Irske, najčešće evrovizijske pobednice.

Irska je pobeđivala čak sedam puta i jedina je zemlja koja je trijumfovala tri puta uzastopno.

Pesmu Novih fosila je komponovao jedan od momaka koji su nastupali u plavim satenskim sakoima - član grupe Rajko Dujmić.

On je pisao muziku i sledeće godine za pesmu Rock me babu benda Riva, jedine jugoslovenske pobednike na Evroviziji.

1990. Hajde da ludujemo

Slično vesela bila je pesma i Tatjana Matejaš Kameron Tajči Hajde da ludujemo koja je jedina nastupala na domaćem terenu u Zagrebu.

U roze haljini i sa frizurom nalik na filmsku divu Merilin Monro, otpevala je vanremensku pesmu.

Te 1990. u Evropi je već bio pao Berlinski zid, koji je simbolički delio Evropu na dva bloka Istok i Zapad, a za njim i komunizam kao ideologija, dok se Jugoslavija našla na prekretnici kuda da krene u tim novim okolnostima.

Politika je značajno obojila i pobednika Toto Kotunjo je pevao o ujedinjenoj Evropi u pesmi Insieme: 1992.

Na kraju glasanja, Kotunjo se polio vodom zbog čega mu je po licu curila farba za kosu, a Tajči je završila na sedmom mestu.



1991. Brazil

Pretposlednji nastup Jugoslavije zabeležio je i pretposlednji rezultat u istoriji.

Beogradska pevačica Dragana Šarić Bebi Dol otpevala je pesmu sa latino ritmom Brazil, u pomalo ekstravagantnoj odeći, a osvojila je svega jedan bod, od Malte.

Predstavljala je zemlju koja se raspadala.

Da se plasira za Evroviziju u Rimu uspela je na takmičenju u Sarajevu 9. marta, u vreme kad su u Beogradu održani antirežimski protesti, a vlast izvela tenkove na ulice.

Nekoliko dana pre nastupa u Italiji počeli su međunacionalni sukobi u hrvatskom Borovom Selu koji će biti uvod u krvavi raspad Jugoslavije.

Bebi Dol je nosila taj „teret" i bila prinuđena da na konferenciji na kojoj je bila „ludnica" odgovara na pitanja o politici, ispričala je kasnije za Slobodnu Evropu.

Prateće vokale su, između ostalih, pevale sestre Kovač Aleksandra i Kristina, kasnije članice grupe K2, vrlo popularne devedesetih u Srbiji.

Jedini gori rezultat za Jugoslaviju od ovog 1991. zabeležio je Sabahudin Kurt 1964. sa nula bodova.


Možda će vas zanimati i ova priča


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Zašto u svemu često vidimo ono najgore

U poslednje dve decenije beleži se porast negativnih osećanja širom sveta, podaci su istraživačkog instituta Galupa, čija anketa iz 2022. godine je pokazala da je četvoro od 10 odraslih širom sveta doživelo mnogo brige ili stresa.

Kejti Peri dobila spor protiv Kejti Peri

Troje sudija je u petak poništilo odluku po kojoj je pop zvezda prodajući odeću pod vlastitim imenom tokom turneje u Australiji 2014. prekršila zakon o autorskom delu.